Sad me više zanimaju cvetni motivi na mebl štofu nego oni na haljinama, a nekad sam bila fashion bird, katkad bih čak posrnula i među modne žrtve. Više ne sanjam o savršenom bretonskom prugastom džemperu, sad je tu prugasta fotelja Indigo Chair Studija Buchanan koju - nemam, želim, sanjam. Tako otprilike svoju laganu, ali sve snažniju opsesiju nekretninama i uređenjem doma (svog, a još i više tuđeg, s društvenih mreža, naročito Instagrama) opisuje jedna novinarka britanskog Elle-a.

Ona nije jedina, reč je zapravo o trendu. Pogled na predivne cipele kao da nam najednom vredi manje nego prelepi pogled kroz prozor. Njujorška pomodarka Carrie zaključila je da je sve što je imala bila spremna da potroši na cipele i da lako može da joj se dogodi da postane beskućnica, ali u pandemijsko i postpandemijsko vreme među modnim zaljubljenicima pojavili su se IT komadi sasvim druge vrste. Ne sanjamo više o onome što ćemo nositi, nego o onome čime ćemo se okružiti u svom domu.

Prošlog novembra najpoznatiji virtuelni concept store Net-a-Porter okrenuo je novi list i počeo online prodaju stvari za kuću. Za godinu dana prodaja se utrostručila. Najbolje im idu dekorativni accessories - „nakit“ za dom. Anissa Kermiche, mlada, uspešna dizajnerka skupog nakita, najednom izrađuje vaze i one figurice koje smo prezirali dok su u vitrinama naših baka sakupljale prašinu. Španski luksuzni brend Loewe, o čijim su torbama nekad sanjale najbolje odevene Evropljanke, napravio je kolekciju mirišljavih sveća koje su rasprodate za desetak dana. Dodatak za sreću, onaj adrenalinski nalet dobrog raspoloženja - Tom Ford za Gucci nazvao je to Rush, iako to i te kako ima i narkomansku konotaciju - tražimo sve više u jakim, zasićenim jesenjim bojama dekorativnih tkanina. Bez obzira na to što nam modne kolekcije za ovu sezonu nude toliko toga u živim, neodoljivim bojama.

ZOV NEKRETNINA

Ukratko, najednom smo shvatile da se o drugačijem i boljem životu sanja uz fotografije kuća i dizajn enterijera, a ne uz skupe torbe. Da li je to pitanje godina? Ili pandemijske godine? Moja prijateljica neprestano proučava oglase sa kućama na prodaju u mestima na koje bi volela da se odseli. Zašto je toliko „pale“ nekretnine? Nije to samo zato što se radeći online konačno može provoditi mnogo vremena u prirodi, u vikendici, „drugom domu“, kako bi to nazvali Amerikanci. Objasnila mi je da je za nju nova nekretnina najsnažniji simbol novog početka. Kad bi počinjala novu, veliku fazu u životu, uvek bi se i preselila. Nekretnine je nesvesno preplave serotoninom. Možda svi žudimo za novim, bleštavim, atraktivnim početkom koji više ne mogu da dočaraju samo nove cipele? A tek provod nakon preseljenja! Uređivanje novog prostora zapravo je artikulisanije od toga ko smo i šta smo, šta nam u životu najviše znači. Odrasli to iskazuju, i sebi i drugima, nameštajem, bojom zidova, balkonom koji nije krcat starudijama, nego se na njemu u zoru pije kafa, knjigama, vazama ili cvećem, artom na zidovima koji toliko govori o našem obrazovanju, estetici, čak i klasnim pretenzijama.

Tinejdžeri svoju supkulturnu pripadnost izražavaju posterima koji govore sve o njihovom ukusu. Dovoljan je kratak pogled na njihov zid i odmah znaš s čim (kim) se identifikuju. Za njih su tu i patike, mobilni, rančevi. Sve je u mladosti mnogo jednostavnije, posle počinje prava igra izbora, naporna kao Squid Game.

Futon ili udoban krevet „američkih“ proporcija i visine, kao u luksuznim hotelima? Dobro opremljena, topla kuhinja za druženja i provode ili što manja, što skrivenija, zaboravljena? Mirisne sveće ili novi parfem, jer koga je briga kako miriše stan kad ionako samo želiš da budeš što više napolju, sa ljudima, nepoznatim i poznatim? Želeli mi to ili ne, ali što se više približavamo određenim godinama zrelosti - kod pametnih devojaka one počinju veoma blizu tridesete, kod onih koje vole da se predstavljaju kao quirky, otkačene, blago ekscentrične, verovatno kasnije - počinjemo da shvatamo značenje vlastitog prostora. Manje je zova divljine, više nekretnine.

Svetske televizije i Netflix, recimo, odjednom nude više serijala posvećenih potrazi za savršenom nekretninom, nego dobrih romantičnih komedija. Neki traže stara zdanja u engleskim prevojima, koja se daju pretvoriti u savršen dom za pandemijsko razdoblje i rad online, drugi su u potrazi za kućom na plaži, treći prate gurue koji znaju da prepoznaju savršene planinske brvnare. Tu su i brojne emisije o kućnom makeoveru, o malim stanovima koji mogu da postanu funkcionalni biseri u kojima ne držimo starudiju, nego ih redovno održavamo pročišćenim od svega što je nepotrebno.

Zašto nas toliko pale nekretnine.
Unsplash/Blake Wheeler 

Na primer, Netflixova serija Selling Sunset, doslovno „prodaje“ najljepši zalazak sunca, i to ne sa neke klupe uz more, nego iz nekretnine. Mnogi napeto prate potragu za najlepšom kućom na plaži iz serije Million Dollar Beach House. Oni koji vole raskoš zalepiće se za The World’s Most Extraordinary Homes, njihov antipod za Tiny House Nation, prevratničku emisiju o onima koji su se zaljubili u male kuće, što je za Amerikance, inače opsednute veličinom i brojnim kupatilima uz svaku spavaću sobu, doslovno revolucionarno. Kad već imamo nekretninu koju ne volimo dovoljno i kojoj bi se trebalo dodatno posvetiti, ideje možemo pronaći u seriji Dream Home Makeover. Tu je i film The Minimalists: Less is Now, moralna parabola u kojoj dva dugogodišnja prijatelja žele Amerikancima da otvore oči i objasne im da je u današnjem trenutku nužno razmišljati minimalistički, odupreti se konzumerizmu i živeti bez nepotrebnih novih stvari. Za one koji sanjaju o putovanjima, tu je serija The World’s Most Amazing Vacation Rentals, koja u dve sezone nije ponudila ništa iz Hrvatske. Sigurna sam da ćemo se složiti kako bi neka od naših televizija trebalo da napravi sličan serijal sa kućama i apartmanima koji se iznajmljuju kod nas ili, još bolje, nešto po uzoru na seriju Stay Here, u kojoj stručnjaci pomažu iznajmljivačima da svoju nekretninu pretvore u nešto zaista udobno i privlačno, a potom i profitabilno. 

Ako vas sve ovo ostavlja hladnom, možda ćete pogrešiti i guglati njujorški dom Andersona Coopera sa CNN-a, staru vatrogasnu stanicu pretvorenu u kuću, u koju ne bi ni zavirili njegovi preci skloni samo raskoši, a ne otkačenom, nekad najbogatiji Amerikanci Vanderbiltovi. Ako ne želite da se navučete na ovako nešto, nemojte slučajno guglati ni Madonninu kuću pokraj Lisabona, UNESCO-vo zaštićeno kulturno dobro, veliku palatu iz 18. veka u maorskom stilu, na vrhu brda, sa starom šumom i jezerom, izvorima i vodopadima...

PERFECT LIFE(STYLE)

Možda je sve počelo sa sastancima preko Zooma. Odjednom smo dobili mogućnost da nakratko zavirimo u život kolega i saradnika, kao kroz one niske engleske erkere na viktorijanskim kućama, na koje se zapravo ne stavljaju zavese. Navodno su i smišljeni ne samo zato da se u njima sedi uz prozor i gleda ka spolja, nego upravo zato da se i spolja može uhvatiti delić „savršenog života“ vlasnika tog doma. Ko se mogao odupreti slagalici „gde i kako zaista žive“? Nameštali smo kompjutere tako da iza našeg lica uhvate najbolji ugao dnevne sobe, neku sliku na zidu, dobru policu sa knjigama, bakinu komodu. Najednom, umesto da a grupom Pulp pevušimo I wanna live like common people, počeli smo da priželjkujemo lifestyle onih koji nisu toliko radili na sebi koliko na svom domu.

Nakon svih ovih meseci koje smo uglavnom proveli u kući, odjednom nam je sinulo da naš dom, mnogo više nego ono što ujutru obučemo, kazuje ko smo i šta smo, kazuje o našem ukusu, životnom stilu, mestu gde estetski pa čak i klasno pripadamo. Odeća se može pozajmiti, a vintage model nekog dizajnera možemo jeftino nabaviti na eBayu. Ali dom pun biljaka koje nas vole pa rastu prema nebu ili predmeti sa ličnim pečatom i našom istorijom ne možemo da lažiramo. To jeste suštinski naš lifestyle. To znaju i modni dizajneri. Virgil Abloh sarađivao je sa Ikeom, a potom napravio i svoju kolekciju Off-White predmeta za dom, baš kao što je imaju gotovo sve modne kuće. Armani ima čak i hotele. Njega je pomama za savršeno doteranim prostorom uhvatila pradavno, a ako vas još nije, najbolje je da sve nabrojane serije izbegavate.

Adiktivno je to, pa može da postane i štetno!