Iako tema zaštite kože od sunca treba da vas zanima tokom cele godine, mnogi počinju da koriste kremu za sunčanje tek kada vreme postane toplije i sunce jače. Međutim, da li je samo nanošenje kreme za sunčanje zaista dovoljno? Čak ni dermatolozi nisu sigurni.
Da li možete potamniti i ako nanesete kremu za sunčanje?
Odgovor je da. „Zamislite kremu za sunčanje kao vrlo finu prozirnu mrežu; može filtrirati UV zrake, ali ih ne može potpuno blokirati,“ kaže dermatološkinja Mona Gohara sa Univerziteta Yale za L'Officiel. „Čak i kreme sa vrlo visokim SPF-om propuštaju male količine UV zraka, koje stimulišu proizvodnju melanina – pigmenta koji uzrokuje preplanulost. Vremenom, koža počinje da tamni, pojavljuju se braon mrlje i postaje suva.”
Pre nanošenja kreme važno je razumeti kako ona funkcioniše. Krema za sunčanje pomaže da se smanji rizik od opekotina ili bolesti kože, tako što upija ili reflektuje UV zrake. Ako je hemijska, „upija“ UV zrake i prerađuje ih u koži. Mineralna krema stvara film na površini kože i odbija UV zrake.
Efikasnost kreme uglavnom zavisi od načina korišćenja. Takođe, veći SPF ne znači neprobojnost. Američka akademija za dermatologiju preporučuje SPF 30 za svakodnevnu upotrebu, dok SPF 50 može blokirati oko 97% UVB zraka. Za UVA zaštitu zavisi od proizvoda. Nijedna krema nije savršen štit. Viši SPF znači bolju zaštitu od UVB, ali preostale zrake (oko 3%), uz greške korisnika poput neujednačenog nanošenja ili izostavljanja ponovnog nanošenja, dozvoljavaju prodor UV zraka. Zato, koliko god bili pažljivi, koža će postepeno potamniti, a mrlje se vremenom pojavljivati.
Šta treba da radimo za najbolju zaštitu kože od sunca?
Iako krema za sunčanje ne može u potpunosti zaštititi kožu, to ne znači da treba da je izbegavamo.
Osnovna rutina za prosečnu osobu glasila bi ovako: pre izlaska naneti sloj providne kreme sa minimalnim SPF 50. Zatim koristiti sloj pudera ili prajmera sa SPF 30 ili više. Završni sloj može biti puder ili fondacija sa SPF 30+. Iako se SPF ne sabira, ovaj „slojni“ pristup stvara višestruke barijere i umanjuje rizik od grešaka poput neujednačenog nanošenja tokom dana.
Ne zaboravite da kremu treba ponovo nanositi na svaka dva sata. Ako se puno znojite ili plivate, treba češće. Možete nositi i zaštitnu odeću, šešir sa širokim obodom i naočare za sunce koje blokiraju UV zrake. Izbegavajte sunce između 10 i 16 časova i ograničite izlaganje vodi i pesku, koji reflektuju UV zrake.
Kako odabrati pravu i efikasnu kremu za sunčanje
Birajte kremu koja vam prijatno stoji na koži, jer ćete je tako češće i redovnije nanositi.
Važno je da na pakovanju piše „široki spektar“ (broad spectrum), što znači da štiti i od UVA i od UVB zraka. Što je SPF veći, to bolje. Mogu biti hemijske, fizičke ili kombinovane kreme. Prioritet treba dati onima koji su vodootporni i dugotrajni.
Količina koju treba nanositi je pola kašičice za lice i vrat, a za veće površine (ruke, noge, leđa) oko kašičice. Pre ponovnog nanošenja bilo bi dobro da uklonite znoj i višak ulja sa kože.
Za osetljivu kožu birajte proizvode sa jednostavnim, nežnim sastojcima koji ne iritiraju. Idealno je da sadrže i sastojke za hidrataciju i obnavljanje kože.
Da li je potrebno nanositi kremu za sunčanje tokom leta?
Mnogi preskaču nanošenje kreme u avionu, ali treba znati da UV zraci jače deluju na većim visinama. Na svakih 300 metara nadmorske visine UV zračenje raste za oko 20%. Avioni lete na visini od oko 10.000 do 12.000 metara, pa je UV zračenje 60-80% jače nego na zemlji.
Zato pre leta nanesite kremu. Pre toga možete naneti hidratantnu kremu sa antioksidansima kako biste zaštitili kožu od stresa tokom putovanja. Suv vazduh u avionu isušuje kožu, usporava cirkulaciju i može izazvati oticanje. Preporučuje se korišćenje seruma sa vitaminom C, zatim hidratantnog seruma i kreme, pa na kraju kreme za sunčanje. Ako sedite pored prozora, vodite računa o češćem nanošenju.
Kreme za sunčanje imaju rok trajanja, a nakon otvaranja njihova efikasnost opada. Najbolje je potrošiti kremu tokom jednog leta ili sezone. Stara krema gubi zaštitna svojstva i koža može biti podložnija opekotinama i tamnjenju.
