Da li se osećate iscrpljeno čak i nakon kvalitetnog sna? Primećujete li neobjašnjivu slabost u mišićima ili promene raspoloženja koje ne možete da povežete ni sa čim konkretnim? I da li ste znali da je vitamin D jedan od onih nutrijenata koji iza kulisa obavlja mnoštvo vitalnih funkcija?
Naime, istraživanja pokazuju da otprilike polovina svetske populacije ne unosi adekvatne količine ovog mikronutrijenta. Iako kod većine ljudi jasni simptomi izostaju, telo nam često šalje suptilne signale. Konsultovali smo stručnjake kako bismo dekodirali te poruke i saznali kako da podignemo nivo ovog nutrijenta, ukoliko nam je to potrebno.
Simptomi na koje treba obratiti pažnju
Iako studije povezuju nedostatak vitamina D sa ozbiljnijim zdravstvenim problemima kao što su depresija, frakture kostiju, dijabetes i kardiovaskularne bolesti, klinička farmaceutkinja Elizabeth Vi Nguyen ističe da je većina pacijenata zapravo asimptomatska u ranim fazama. Ipak, prema podacima institucije Cleveland Clinic, sledeći simptomi kod odraslih mogu biti crvena zastavica:
- Difuzan bol u kostima
- Mišićna slabost ili neobjašnjivi bolovi
- Hronični umor i iscrpljenost
- Promene raspoloženja i depresivna stanja
Kod dece se deficit može manifestovati kroz bolove u kostima, slabost mišića, pa čak i poremećaje u rastu ili deformitete zglobova.
Uzroci deficita
Nedostatak vitamina D retko je posledica samo jednog faktora. Najčešći krivci koji dovode do ovog stanja su sledeći:
- Ishrana siromašna namirnicama koje su prirodni izvori ovog vitamina.
- Smanjena sinteza vitamina usled nedovoljnog izlaganja sunčevoj svetlosti (čest problem u zimskim mesecima).
- Zdravstvena stanja koja otežavaju apsorpciju nutrijenata u crevima (poput celijakije ili bolesti tankog creva).
- Oboljenja koja otežavaju konverziju vitamina u njegovu aktivnu formu, poput problema sa jetrom.
- Upotreba određenih lekova koji ometaju apsorpciju ili metabolizam vitamina D.
Faktori rizika
Neki ljudi su podložniji deficitu od drugih. Povećan rizik imaju osobe koje se retko izlažu suncu ili rigorozno koriste zaštitu, osobe sa tamnijom pigmentacijom kože jer melanin smanjuje proizvodnju vitamina D, kao i starija populacija. Takođe, rizik je veći kod osoba sa prekomernom telesnom težinom, onih koji praktikuju striktnu vegansku ishranu, kao i kod pacijenata sa istorijom operacija želudačnog bajpasa.
Dijagnoza i tretman
Dobra vest je da je jednostavna analiza krvi kojom se meri nivo 25-hidroksivitamina D sasvim dovoljna za postavljanje dijagnoze.
Elizabeth Vi Nguyen napominje da redovno testiranje nije neophodno za svakoga, već je primarno rezervisano za osobe sa povišenim rizikom. Lečenje najčešće podrazumeva kombinaciju korekcije ishrane i suplementacije jer je savremenim načinom života teško uneti optimalne količine samo putem hrane.
Često postavljana pitanja o vitaminu D
Kada je najbolje uzimati suplemente?
Budući da je vitamin D liposolubilan, odnosno rastvorljiv u mastima, najbolje ga je uzimati uz obrok koji sadrži zdrave masti (poput avokada, orašastih plodova ili maslinovog ulja) jer to značajno poboljšava njegovu apsorpciju. Takođe se preporučuje uzimanje uz kalcijum jer vitamin D pomaže telu da apsorbuje ovaj mineral.
Koliko vitamina D nam je potrebno?
Prema zvaničnim smernicama, za većinu odrasle populacije preporučeni dnevni unos je 10 mikrograma, dok bi osobe starije od 70 godina trebalo da unose 20 mikrograma dnevno.
Koji su najbolji izvori u hrani?
Malo je namirnica koje prirodno sadrže visoke doze vitamina D. Najbolji saveznici u tanjiru su masna riba poput lososa, skuše i haringe. Mlečni proizvodi obogaćeni vitaminom D, pečurke, jaja (posebno žumance) i obogaćene žitarice takođe su validne opcije za podizanje nivoa ovog nutrijenta.
Možemo li dobiti dovoljno vitamina D samo sunčanjem?
Iako sunce podstiče proizvodnju vitamina D, oslanjanje isključivo na UV zračenje nije pouzdana strategija zbog faktora kao što su godišnje doba, geografska širina i upotreba zaštitnih faktora. Pored toga, prekomerno izlaganje suncu nosi rizik od prevremenog starenja kože.
Napomena: Sadržaj ovog članka je isključivo informativnog karaktera i ne predstavlja zamenu za stručni medicinski savet, dijagnozu ili lečenje. Uvek potražite savet svog lekara ili drugog kvalifikovanog zdravstvenog radnika za sva pitanja koja imate u vezi sa zdravstvenim stanjem.
Izvor: elle.com/nl
Medicinski revidirao: Eric M. Ascher, D.O.
· Reaguj