Z++, FANTOM, POCKET PALMA, DRAM, PORTO MORTO, VALENTINO BOŠKOVIĆ I KOIKOI: Intervjui o muzici, nostalgiji i lekcijama

Ako bi postojala jedna osoba ili jedna priča koja je odredila vaš (muzički) put, koja bi to bila?

Pocket palma: Prvi nastup pocket palme na Beerfestu u Zagrebu, ujedno i jedini koncert pocket palme bez Brune. Srećom, Bruno je bio u publici i nakon tog nastupa, koji, usput, nije baš najbolje prošao, pozvali smo ga da svira s nama. Ne bismo bili tu gdje jesmo da se to nije dogodilo.

Dram: Saša Habić, legendarni producent Bajaginih prvih albuma, Doriana Greya, Jakarte i čuvenog Yugo live AID singla "Za milion godina“. Bili smo baš klinci da bismo radili prvi album s njim, ali održao nam je važne lekcije o pravljenju muzike mešajući bitter lemon i pivo. Imali smo seanse svake nedelje i donosili mu materijal koji je ocenjivao surovo iskreno. "Sve može da se snimi u sobi za kompom, samo je potrebno pratiti sinkove koje nam svemir šalje“, to je ta filozofija. Dovoljno je reći da je Haba osamdesetih u BG koristio sintagmu "dobar vajb“. 

Porto Morto: Priča o Petru Panu, definitivno.

Valentino Bošković: Karmela, nona od Valentinota.

Koikoi: Dušan Kojić Koja (Disciplina Kičme) je stalan izvor inspiracije jer je izvanredan muzičar i nosilac talasa svežih muzičkih ideja u svom vremenu. Osim toga, niko nikad nije otišao na koncert Discipline i loše se proveo. 

Kako biste opisali svoj muzički pravac?

Z++: Melodičan i često melankoličan lo-fi trap koji kombiniram sa svim mogućim drugim pravcima pa neke pjesme totalno iskoče iz kalupa.

Fantom: Volim da koketiram sa raznim žanrovima, ali ljudi obično opisuju moju muziku kao futuristički retro. Proživljavanje sećanja koja će se tek desiti.

Pocket palma: Stalno se mijenja, ovisno o životnim situacijama u kojima se nalazimo, o glazbi kojom smo okruženi, o emocijama, ima jako puno faktora. Ono s čime se najviše možemo poistovjetiti je synth-pop. Mislimo da to nekako objedinjuje sve glazbene žanrove koje smo uspjeli ugurati u pocket palmu.

Dram: Synth indie pop na maternjem jeziku.

Porto Morto: Svoj rokenrol 21. stoljeća premazujemo svim mastima koje nas u tom trenutku privuku i izazovu. Pokušavamo ostati vjerni svojoj znatiželji, a to, kažu, rezultira šarolikim žanrovski neopterećenim zvukom.

Valentino Bošković: Vrlo lako. To je pravac koji se proteže od točke A do točke B, ali još ne znamo di su te točke. Možda da ponovimo intervju dogodine?

Koikoi: Naša muzika je žanrovski vrlo šarena, neki od uticajnih zvukova su indie, kraut, novi val... ali u najkraćim crtama to je rokenrol. 

A vizuelni identitet?

Z++: Tamna i zadimljena mjesta s neonskim svjetlima koja prodiru kroz dim, ali samo ako odgovara ugođaju pjesme. Ako ne odgovara, onda može nešto potpuno drugačije. Što se tiče vizuala prilično sam pragmatičan, ako služi svrsi dobro je, meni je ionako muzika na prvom mjestu.

Fantom: Da je Val Kilmer u ulozi Betmena bio za nijansu mračnija verzija Brus Vejna.

Pocket palma: To je još teže opisati nego muzički pravac! I on se mijenja usporedno s glazbom koju radimo. Vizualni identitet nam je uvijek isprepleten s bilo čim što smo puštali van, jako nam je bitna estetika jer i sami kod drugih artista cijenimo kad se vizuali slažu s glazbom koju rade, a i sami uživamo u smišljanju bilo kakvih vizualnih stvari.

Dram: Mladi rumunski šverceri umetninama i raritetama na liniji Timișoara – Banatski vetroparkovi – najlon pijaca Novi Sad. U retro drečavim odelima nepoznate proizvodnje, naravno krijumčarenim.

Porto Morto: Sliku gradimo paralelno sa zvukom, mi to dvoje shvaćamo kao dio iste ideje, vizije, želje da se nešto izrazi i osjeti.

Valentino Bošković: Trudimo se vizualnim identitetom dočarat odsustvo vizualnog identiteta.

Koikoi: Proces uspostavljanja autentičnog vizuelnog identiteta je vrlo kompleksan i zahteva mnogo vremena i posvećenosti. Mi smo još uvek u fazi traganja i uz pomoć naših divnih saradnika, pre svega Izvanrednog Boba, koji je apsolutni kreator naših live nastupa, kao i autor video spotova za pesmu Krinolina, Mihaila Kalabića i Jovana Popovića, koji su zaslužni za kompletan art dizajn Koikoi-a, Nemanje Kneževića našeg oficijalnog fotografa i autora covera sa našeg debitantskog albuma, filmski reditelji Mina Djukić i Raško Miljković autori spotova za Ogledalo je zrcalo i Misisipi, kao i naša drugarica iz benda Ivana Miljković, koja je takođe iz sveta vizuelnih umetnosti i autor spota za Bog te ubio, uspevamo za sad da postignemo neku vrstu povezivanja i komunikacije izmedju svih autorskih izraza. Bez ovih divnih ljudi, Koikoi ne postoji. 

Letargija. Ljubav. Leto. Sećanja. Noć... Koji (životni) motivi vas najviše inspirišu?

Z++: Inspiriraju me svi od navedenih motiva, a mogu izdvojiti noć i ljubav. Oduvijek su mi dobre ideje padale na pamet u mamurluku pa bi i to mogao biti zanimljiv životni motiv.

Fantom: Leto mi nije inspirativno, mislim da nisam napisao nijednu pesmu kada je bilo sunčano. Obično pišem od jeseni do proleća, i to uvek o istinitim pričama.

Pocket palma: Trenutno noć i noćne vožnje, kiša, jesen... Do sad smo bili više-manje orijentirani na more i ljeto, ali nekako smo glazbu na kojoj upravo radimo okrenuli više u nas, dosta je mračnija i introspektivnija nego prije.

Dram: Mladost, sa svim svojim strahovima, dražima, radostima, naivom i anksioznostima.

Porto Morto: Triger za temu pjesme su nekada mikrosituacije i zapazanja iz svakodnevnog života, a nekada odemo u fantaziju i odričemo se svakodnevnog i unutar pjesme pokušavamo stvoriti svijet u kojem vlada neka nova logika.

Valentino Bošković: Srednji vijek, inkvizicija, zemljoradnja, neprosijano brašno i crna kuga.

Koikoi: Inspirišu nas motivi iz prirode, mitologija, egzistencijalna pitanja...

Jeste li nostalgični ili pak usmereni ka budućnosti?

Z++: Sigurno da sam usmjeren prema budućnosti jer živim najbolje dane svog dosadašnjeg života pa nemam prema ćemu previše biti nostalgičan, ali sigurno će biti vremena i za to u budućnosti.

Fantom: Iz moje muzike bi se zaključilo da sam nostalgičan, ali zapravo nisam. Cenim umetnost iz svih perioda, pa se tako vraćam na neke vrednosti iz prošlosti, ali u životu ne zalazim u prošlost.

Pocket palma: Uvijek smo bili dosta nostalgični i to se u vidi i čuje u svemu što radimo. Ipak, trenutno se radi o kombinaciji i jednog i drugog, polako mijenjamo zvuk i estetiku, odrastamo kao ljudi i kao muzičari, prirodno se mijenjamo s vremenom, a u isto vrijeme pokušavamo zadržati i sve otprije.

Dram: Pokušavamo da levitiramo i spajamo oba u jedno. Naš novi album “PREVIŠE SVEGA” možda zvuči onako yugopatetično, ali produkcija je u skladu sa novim postkovid poretkom. Možda je ovaj primer jednostavniji za kapiranje. Zajedničko hipi-nudističko letovanje na Adi Bojani nam već nedostaje, ali se ujedno radujemo novim havaričnim festivalskim momentima sledeće godine. Nudističkim.

Porto Morto: Najzanimljivije pjesme se dešavaju negdje između.

Valentino Bošković: Mi smo nostalgični za budućnošću.

Koikoi: Uglavnom smo usmereni ka budućnosti, ali imamo i poneku konzervativnu crtu.

Šta je najvažnije što ste naučili kroz ovaj posao?

Z++: U zoni komfora nema napretka, a u zoni napretka nema komfora.

Fantom: Da je umetnost nije "sedim i čekam inspiraciju i mnogo sam veliki umetnik" nego je zanat i ne razlikuje se preterano da budeš pevač i auto mehaničar ili bilo šta drugo. Moraš da zasučeš rukave i da radiš ako želiš da uspeš.

Pocket palma: Ne vjerujemo više nikome osim samima sebi.

Dram: Kako izgledaš podjednako je važno kao i kako zvučiš.

Porto Morto: Kuća glavu čuva.

Valentino Bošković: Da je dobro imat i pravi posao.

Koikoi: Nije loše imati primarni izvor prihoda, ako ne uvek, onda bar na početku dok bend ne stane na noge i ne uspostavi neki kontinuitet u sviranju. Neophodna su ulaganja u bend, a pored toga manje je stresa i potrebe da se juri rezultatom.

A šta je najlepše što vam je muzika donela u život?

Z++: Mogućnost da živi od onoga što voli raditi je definitivno najbolja stvar koja se može čovjeku dogoditi, a uz to su tu još nastupi, putovanja i dragi poznanici i prijatelji koje upoznaš na putu.

Fantom: Nove prijatelje koje sam stekao na turneji širom bivše Jugoslavije.

Pocket palma: Bliskost i čvrsto prijateljstvo nas članova pocket palme. I naravno publiku koja nas uvijek uveseljava i nasmijava.

Dram: Osećaj da se neko prepoznaje sa rečenicom, ma ni sa rečenicom, sa nekoliko reči koje si napisao. Kada ti neko kaže “Trenutno prolazim kroz ovo”, a ovo je tvoja pesma. Dakle, bili smo tu, na istom mestu, skontali smo se, osetili smo iste stvari. To je stvarno nešto predivno.

Porto Morto: Teško je to izdvojiti pošto smo već u ranim danima dozvolili muzici da nam se uplete u sve životne sfere i sve što nam se dešava ima izravno ili neizravno veze sa muzikom.

Valentino Bošković: Da nije bilo muzike, ne bi bilo ni ovog intervjua.

Koikoi: Muzika je sama po sebi najlepši i za nas najsavršeniji izraz ljudske duše, sama po sebi je dovoljna nagrada.

I za kraj nam recite koju pesmu od izvođača koji učestvuju u ovom specijalu slušate na repeat? 

Z++: Iskreno slabo slušam pjesme na repeat u zadnje vrijeme. Trenutno preslušavam neke albume Beatlesa i MF Dooma koje sam prije propustio, a od bendova navedenih u pitanju mogu izdvojiti pjesmu Čekam ih od Porto Morta zbog vrhunske produkcije i videospota.

Fantom: Pocket Palma - Zauvek, Z++ - Povedi me, Dram - Soba, Valentino Bošković - Blojska Rapsodija, Porto Morto - Hodaj, Koikoi - Misisipi.

Pocket palma: Samo jednu? Nije moguće. Z++ - Nema Vremena, Fantom - Luna i Porto Morto - vrijeme je za čilanje

Dram: Subota nakon Valentinova od Pocketa; Muzika od Z++; Barbara od Fantoma; Pippanonna od Valentina Boškovića; Zadnji dan zime od Mrtve Luke (Porto Morto); Ogledalo je zrcalo od KoiKoi.

Porto Morto: Valentino Bošković - Nima nigdi Nikoga.

Valentino Bošković: Bohemian Rhapsody od Pocket Palma.

Koikoi: Valentino Bošković - Sudnji Don ❤️ primereno za ovo kataklizmično doba!