INTERVJU SA PRODUCENTKINJOM "SABLJE" KOJA JE POBEDILA NA KANSKOM FESTIVALU ZA SERIJE: Snežana van Houwelingen za ELLE

Sigurno je da biste je prepoznali po zapaženim serijama Jutro će promeniti sve, Mama i tata se igraju rata, Klan i filmovima Dobra žena Mirjane Karanović, Spomenik Majklu Džeksonu Darka Lungulova, Мrak Dušana Milića, Nečista krv - greh predaka Milutina Petrovića. Reč je o Snežani van Houwelingen, srpskoj producentkinji sa dugogodišnjim iskustvom u filmskoj i produkciji serija. Snežana već petnaest godina vodi producentsku kuću This and That Productions u okviru koje je producirala više od 50 igranih filmova i serija, a projekti na kojima je radila premijerno su prikazivani na festivalima poput Sundancea, Roterdama, IDFA-e, Hotdocsa i Karlovih Vari.

Imam utisak da sam se celog života na neki način bavila produkcijom odnosno njenim aspektima na puno različitih načina. Kao mala, bila sam vrlo ekstrovertna, a u školi sam pohađala dramsku i recitatorku sekciju. Takođe, bila sam predsednik odeljenske zajednice i sećam se da sam stalno pregovarala sa profesorima da školskim drugovima poprave ocene, daju još jednu šansu i slično. Moje prvo profesionalnije iskustvo bilo je u ulozi voditelja na Dečijoj televiziji u Kragujevcu, a nakon toga i na lokalnoj gradskoj televiziji. Tamo sam upoznala urednicu Katarinu Katanić koja mi je jednom prilikom rekla da je to što ja prirodno i spontano radim povezujući emisije kojima treba sponzor sa poznanicima koji žele da se reklamiraju, veoma slično produkciji i da je to zanimanje meni urođeno. Tek tada sam prvi put čula za zanimanje producenta i uspela da ubedim roditelje da mi dozvole i da mi pomognu da studiram produkciju.

Najpre sam volontirala na Belefu i Bitefu, radila puno studentskih filmova, da bih se ubrzo još tokom fakulteta bavila ozbiljnim filmskim produkcijama i uživala otkrivajući profesionalni proces rada na filmu. Nakon nekoliko godina zajedničkog rada na velikim projektima na kojima sam ja bila asistent producenta, a moj kolega sa fakulteta reditelj Goran Stanković na poziciji asistenta reditelja, odlučili smo da osnujemo svoju malu produkciju 2008. godine i nepretenciozno je nazovemo This and That Productions.

Producirali ste veliki broj filmskih projekata i serija, i to veoma uspešno. Da li postoji neki projekat koji je ostavio poseban pečat na vas ili je na neki način postavio produkcione standarde u našoj zemlji na viši nivo?

Svaki film i svaka serija donosi novo i dragoceno iskustvo. Koliko god filmova i serija da sam producirala, nijedan projekat nije ličio na drugi i iz svakog sam izašla sa nekim novim, važnim saznanjem. Tako sam i „odrastala“ kao producent i učila da prepoznam koji projekat jeste, ili još važnije, koji projekat nije za mene. Ako bih morala da navedem neki film ili seriju koja je zaista bila posebna i drugačija, to je svakako prva serija koju sam producirala Jutro će promeniti sve. Pored toga što smo imali veoma ograničen budžet i velike ambicije i što nam je bilo stalo da serija bude najbolja moguća, ono što ju je izdvojilo od svih filmova koje sam prethodno radila jeste uticaj koji je imala na publiku, odnosno gledaoce. Tada smo shvatili da priče koje želimo da ispričamo mnogo brže i lakše korespondiraju sa našom ciljnom grupom nego autorski filmovi, i to saznanje svakako je uticalo na odluku da kao produkcija, pored filmova koji su naša prva i najveća strast, nastavimo da proizvodimo TV serije.

Čini se da je serija Jutro će promeniti sve donela takvu vrstu produkcionih standarda, ali je bila zaslužna i za povratak mlade publike pred male ekrane. Koje su bile ključne strategije ili elementi koji su doprineli uspehu ove serije? Da li ste očekivali takav uspeh?

Uspehu serije svakako je najviše doprineo njen kvalitet, iskren pristup reditelja i kreatora koji su svoje životno iskustvo, dileme i probleme predstavili tako da je svako mogao sa njima da se identifikuje. Sa produkcionog aspekta, mislim da je veoma značajno bilo to što smo u dogovoru sa RTS-om prvi put dve epizode pre emitovanja postavili na YouTube i na taj način privukli našu ciljnu grupu, odnosno mladu publiku koja je uglavnom na mrežama. Tokom celog perioda emitovanja bili smo u stalnoj komunikaciji sa gledaocima i znali smo da imamo određeni broj pravih fanova za koje smo na samom kraju organizovali premijerno prikazivanje poslednje tri epizode i druženje sa glumcima i ekipom u Kinoteci. To je bilo izuzetno lepo i emotivno kako za sve nas, tako i za naše gledaoce.

U domaćoj javnosti velika prašina podigla se i oko serije Sablja sa kojom uskoro odlazite na Kanski festival serija. Kako se osećate povodom ovog velikog događaja i kakve utiske donosite iz Kana?

Sama činjenica da smo u Kanu, da je serija Sablja selektovana kao jedna od osam serija iz celog sveta i da je nešto što smo mi napravili prikazano u Limijer dvorani je već ogroman uspeh o kom nismo mogli ni da sanjamo. Desetominutni aplauz i ovacije su za nas bili potpuno neočekivani i veoma emotivni i presrećni smo da serija dobro komunicira i sa stranim gledaocima. Kada smo pre pet godina počeli da razvijamo seriju, osećali smo ogromnu odgovornost koja nas je držala sve vreme i tokom snimanja i sada tokom promocije. Veoma sam srećna što je iza ove serije najpre stao RTS kao naš javni servis, a u međunarodnom kontekstu jedan od najvećih i najjačih distributera Beta Film i zahvaljujući toj saradnji imamo velika očekivanja u smislu prodaje i emitovanja serije širom Evrope i sveta.

Očekuje nas i izlazak filma Majka Mara u režiji Mirjane Karanović, a najavili ste i veliki projekat Narodna drama koji će takođe biti vođen rediteljskom palicom naše proslavljene glumice. Koliko je teško planirati pa doći do budžeta za velike projekte koji imaju zahtevnu produkciju?

Imam poseban odnos sa Mirjanom Karanović. Ona je naša najveća i najznačajnija glumica i njen rediteljski prvenac jedan je od svetski najuspešnijih filmova koje sam radila. Dobra žena bila je pravi niskobudžetni film. Lična priča povezana sa temom ratnih zločina bila je skoro nemoguća misija kad je reč o finansiranju, ali nekako smo uspeli i trud i vera su se isplatili. Na krilima tog uspeha Majka Mara bila je uspešna koprodukcija između šest zemalja, dok je Narodna drama pre svega dobila podršku najkonkurentnijeg francuskog fonda Cinema du monde, a takođe je kao jedan od osamnaest projekata iz celog sveta ove godine izabrana na berlinskom koprodukcijskom marketu. Kada imate dobar projekat i reditelja sa dobrim referencama, nije teško doći do budžeta.

Možete li nam reći nešto više i o procesu produkcije filma Nečista krv i o tome kako je ovo ostvarenje, kao prvi srpski film, pronašlo svoj put ka Netflixu?

Nečista krv zaista je poseban projekat. Scenario za TV seriju koji je pre skoro pola veka napisao čuveni Vojislav Nanović nikada nije snimljen i to je bilo kao neko dugo izgubljeno blago, koje je reditelj Milutin Petrović pronašao, a onda je pronašao i mene. Taj projekat bio je izuzetno skup, pa je produkciona strategija bila paralelni razvoj i finansiranje filma i serije, kako bi se iz svih finansijskih izvora obezbedila neophodna sredstva. Nečista krv nije samo srpski film, u njemu igraju glumci iz Turske, Albanije i Nemačke, govore se različiti jezici, a pre svega obrađuje istorijski trenutak koji je značajan za mnogobrojne evropske zemlje koje su bile pod turskom vlašću. Sve to je ovaj film učinilo poželjnim za Netflix.

Kako vidite ulogu žene producenta u filmskoj industriji, posebno u kontekstu Srbije? Koje su prednosti, a sa kojim izazovima se suočavate kao žena u ovom poslu?

Nažalost, nema mnogo žena u filmskoj industriji, posebno iza kamere. Snimanja su teška, dnevni rad traje 12 - 14 sati, često na terenu daleko od porodice. Zbog toga se žene generalno retko odlučuju da budu deo filmske ekipe iza kamere i najčešće se odlučuju na posao sa standardnim radnim vremenom kako bi mogle da imaju normalan život i ostvare se kao majke i supruge. Biti žena i producent podrazumeva mnogo truda, odricanja i žongliranja između posla i porodice, kao i mnogo rizika koji sam posao filmskog producenta sa sobom nosi, a gde žene kao prirodno ranjivija bića često nailaze na nefer igru različitih moćnika kojih ima svuda, a posebno u svetu filma. Stoga moje koleginice moraju mnogo više da rade na sebi, da se mnogo više trude kako bi bile nezavisne i zadržale integritet. Veoma cenim, volim i poštujem svoje koleginice, uspešne filmske producentkinje koje uspevaju da godinama uspešno, pošteno i predano rade ovaj posao u Srbiji. Njih nema mnogo, ali je njihov doprinos dragocen. Ovde ću pomenuti samo nekoliko: Jelena Mitrović, Dragana Jovović, Nikolina Vučetić Zečević, Marija Stojanović, Čarna Vučinić…

Koje su vrednosti kojih se pridržavate u poslu producentkinje i koji savet biste dali devojkama koje žele da se bave istim poslom kao i vi?

Izuzetno verujem u svoj instinkt koliko god to zvučalo suludo. Verovatno sam 90 odsto odluka donela isključivo instinktivno. Taj moj unutrašnji osećaj nikada me do sada nije izneverio. Takođe verujem u pravdu i trudim se da budem pravedna i poštena, a isto tako ništa manje ne očekujem ni od drugih. Imala sam ogromnu sreću da se okružim sjajnim ljudima sa kojima sarađujem. Oni nisu samo moji najbliži saradnici, oni su mi prijatelji, kumovi i više od toga. Ljudi čine uspešan tim, a posebno u produkciji timski rad i poverenje u saradnike jeste nešto što je retko i nema cenu. Moj savet bio bi - okružite se dobrim i kvalitetnim saradnicima, verujte u sebe, zabavljajte se i uživajte u plodovima svog rada kao što mi sada kao najveća delegacija koju je Canneseries ikada imao uživamo u svakom trenutku dok naši projekti pišu istoriju.