POSETILI SMO NAJVEĆU PEŠČANU OAZU NA ZEMLJI: Elle saradnica donosi idilični putopis iz večne Australije

Za neke ljude ne postoji (letnji) odmor ukoliko glavna plaža nije ona gde vam se stopala gube u mekom, svilenkastom pesku, a za ulazak u vodu vam nisu potrebne sunđeraste patike ili najveća moguća veština izbegavanja da povredite stopalo. Takav je, na primer, moj najbolji drug koji mi na svaku sliku sa Jadrana gde moja duša upija vitamin D na steni ispod borove šume, šalje: „Ana, kako možeš da uživaš na kamenu?“ Mogu, ali o tome nekom drugom prilikom.

Lepota Frejzera je što na njemu nema naselja, tek poneki privatni smeštaj i dva hotela (Eurong i Kingfisher Bay) što ostrvo čini vrlo popularnim za kampovanje i spavanje pod zvezdanim nebom. Većina ljudi koja dođe, dolazi sa idejom da kampuje i uživa uz okean, koji velikim delom nije za kupanje, ali privlači svojom grandioznošću i savršena je scenografija za roštilj, posebno malo pre zalaska sunca. Naravno, mnogi ovde dolaze i zbog pecanja pa ćete uz sam peščani autoput često nailaziti na uporne i strastvene ribolovce svih mogućih generacija. Ukoliko pak niste za roštilj, pecanje i vožnju, ostrvo vas neće ostaviti na cedilu već će vas namamiti da uživate u Champagne Pools (prirodni bazeni u stenama koje zapljuskuje Pacifik), zatim u jezerima sveže vode (ima ih 40, najveće je Boemingen, a najdublje Wabby) od kojih je najlepše Lake McKenzie sa nestvarno plavom vodom, te šetnji kroz prašumu koja je dom čak 350 vrsta ptica, ali i neverovatno visokom drveću poput satinay koje raste i do 50 metara u visinu.

Ono po čemu je ostrvo takođe poznato jeste susret sa divljim psom dingom koji je australijski simbol i uz koale i kengure jedna od životinja koje morate videti tokom posete Down Under zemlji. A jedno od najboljih mesta da vidite dinga i to izbliza jeste ostrvo Frejzer.

Dok u drugim delovima zemlje mogu varirati u boji, dingosi su ovde gotovo uvek peščano smeđe boje, srednje veličine, težine od 13 do 20 kg kada potpuno narastu i umeju da putuju i do 40 km dnevno u potrazi za hranom, hraneći se bilo čime što nađu, uključujući tu i sitnu divljač, voće, biljke pa čak i strvinu. Oni su oportunistički lovci i loviće sami ili u čoporu, napadajući sve što nađu pa se zbog toga dingo smatra opasnom životinjom. Iako izgledaju plašljivo i vrlo izgladnelo, bar oni koje smo mi videli, preporuka svih rendžera je da im, kada ih vidite, ne prilazite i da držite štap u drečavo narandžastoj boji pored sebe. Možda se mogu činiti slatkim i izgledati poput običnog kućnog psa, ali kako imaju instinkte i nagon svih grabežljivih sisara, većina kampova i odmarališta ima ogradu za zaštitu, tako da gosti mogu slobodno lutati bez brige da će naići na ove divlje pse. Takođe, ovde je zabranjeno hraniti ih i ukoliko vas uhvate da to radite, sledi novčana kazna od minimum dve hiljade dolara.

Pored dinga, tu je i mogućnost posmatranja kitova, koje je u periodu zime vrlo popularno među turistima. Zaliv Hervey Bay smatra se inače svetskom prestonicom posmatranja kitova, ne samo zbog broja kitova, već i zbog toga što se posmatranje odvija u mirnim, sigurnim vodama koje štiti ostrvo Frejzer. Više od 1500 kitova posećuje Hervey Bay na svojoj migraciji južno do Antarktika u avgustu, septembru i oktobru. Kitovi mogu ostati u zaštićenoj uvali ostrva dva dana ili čak i do dve nedelje. Strogi propisi osiguravaju da brodovi za posmatranje kitova, plivači i avioni ostanu najmanje 300 metara udaljeni od kitova i ne uzrokuju da ove životinje menjaju smer, brzinu ili ponašanje.