SICILIJA - EVROPSKA LETNJA DESTINACIJA BROJ JEDAN: Upoznajte najveće mediteransko ostrvo kroz vodič Ane Dodig

Sicilija je i mesto koje će vas na svakom koraku asocirati na čuvenu Godfather trilogiju i drugu sezonu hit serije The White Lotus. Već neko vreme stvarno verujem da bismo svi kolektivno bar jednom godišnje trebalo da krenemo put Italije, na remont, restart i full charge. Jednostavno, ovo je zemlja koja u potpunosti odgovora onom Eat, Pray & Love momentu koji dugujemo svom telu, ali i duši, s vremena na vreme. Nije bitno da li ćemo do večnog Rima, mondenske Amalfi obale ili pak u srce Toskane gde ne manjka ni vina, ni paste, a ni istorije, činjenica jeste da je svaki kutak Apenina toliko lep i stvoren za hedonizam, da ponekad boli svest o tome kako ne živimo baš u Italiji i kako ne možemo da joj posvetimo 24 časa na neki malo duži period.

Taormina, Noto i Sirakuza

Odakle istražiti Siciliju? Možda baš od Taormine (White Lotus diva ostrva), gradića Noto (barokna kontesa) i Sirakuze (grčko-arapski biser Jonskog mora, rodno mesto Arhimeda, ali i boga Apolona i sestre mu Artemide). U Taorminu se treba uputiti predveče kada grad poprima poseban šmek. Obavezna je poseta antičkom teatru, glavnoj katedrali koja se nalazi na divnom vidikovcu i Gradskom parku, koji je izgradila jedna škotska plemkinja, lady Florence Trevelyan, ljubavnica kralja Edwarda VII koja je pobegla na Siciliju 1884. i ovde se udala za tadašnjeg gradonačelnika Taormine. Upravo ovaj park služio je paru kao dom i bašta da bi kasnije postao otvoren za javnost. Meni lično, ovo je jedan od najlepših vrtova koje sam videla i koji izgleda kao neki marokanski vrt sa kitnjastim fontanama, neobičnim drveno-kamenim kulama i pogledom na Etnu i more. Tu baš iza parka pronađite restoran Rele (Via Roma 7) sa panoramom na nekadašnje ribarsko mesto Đardini Naksos i na Etnu i popijte čašu najboljeg rosea uz pastu koja je specifična za ovo podneblje, pasta alla Norma. Nakon toga, pravac Corso Umberto gde će vas red butika, kafića, barova i poslastičarnica mamiti da celu noć poklonite čarobnoj Taormini.

U baroknom Notu, čiji stari deo je pod UNESCO baštinom, preporuka je da se počastite jednom granitom di gelsi (nešto poput ledenog soka od duda) dok istražujete grad koji je začarao velikog Michelangela Antonionija koji je baš ovde snimio svoj najpoznatiji film L’Avventura sa Monicom Vitti. Ovde ne propustite da se popnete na neki od vidikovca sa katedrala, odakle se pružaju stvarno prelepi pogledi na ovaj grad u boji meda. Takođe, obratite pažnju na nosače palate Nicolaci. U Notu su se prestiž i bogatstvo neke porodice merili prema fasadi i reljefnim ukrasima terasa, a palazzo Nicolaci ima toliko tih detalja i figurica da će vam se glava možda ukočiti dok budete upijali tu lepotu baroka. Za razliku od Nota koji je dosta mali i gde je dovoljno da provedete jedno popodne, Sirakuza koja je četvrti grad po veličini i takođe UNESCO baština traži da joj posvetite mnogo više vremena. Ovde ćete imati utisak da ste u nekom arapskom gradiću koji drže Grci. Što nije daleko od istine, ako znamo da je Sirakuza grad koji su osnovali Korinćani 734. godine pre nove ere, te da je bila najvažniji centar antičke Sicilije. U Sirakuzi poglede će vam ukrasti fontana Diana, ali i veličanstvena katedrala Duomo di Siracusa (najlepša na Siciliji), te prelepo šetalište uz more. Inače, Sirakuza je grad u kojem je snimljen film Malena sa Monicom Bellucci, ali i legendarni Viva la Italia od Roselinija pa kao da stalno imate flešbekove.

Etna i Palermo, dva sicilijanska mesta koja nikada ne spavaju

Verujemo da, ko god se uputi na Siciliju, ima želju da poseti i najaktivniji vulkan Evrope, veličanstvenu Etnu koja se izdiže iznad Katanje, crnog grada, kako zovu drugi po veličini grad na ostrvu i rodno mesto kompozitora Belinija. Dok mediji vrlo često mogu da vas alarmiraju kako je Etna „proradila“ i udalje vas ne samo od ideje da posetite Etnu, već i Siciliju , činjenica jeste da Etna nikada ne spava, ali isto tako i da se poslednja veća erupcija desila 1992. Od tada je Etna neprestano u fazi erupcije bez većih posledica, na šta je stanovništvo u okruženju naviklo. Jedino što većinu i dalje nervira jeste to što zbog vetra koji nanosi pepeo, aerodrom često ne radi po nekoliko dana, što utiče na turizam. U bilo kom slučaju, na samom lokalitetu imate opciju da posetite neke od donjih kratera, poput kratera Silvestre, ili da se žičarom popnete do samog vrha koji je obavijen dimom i maglom. Imajte na umu da je ovde za nekoliko stepeni hladnije i da su vam za uspon do većih kratera potrebni i posebna obuća i odeća, pa i štapovi za hodanje zbog klizišta i zemlje koja je posuta pepelom i crnom lavom.

A Palermo? Iako ga je lokalni vodič najavio kao najgoreg i najlepšeg, moram priznati da mi je Palermo umnogome najzanosnije mesto Sicilije, grad u koji bih se vratila opet jer izuzetno podseća na Napulj, za mene i dalje najlepši i najluđi grad Italije. Palermo, kao i Napulj, ne spava, prepun je oronulih palata i skrivenih dvorišta, istorije (najstariji očuvani grad Mediterana) sa oko milion stanovnika. Iako je centar sicilijanske mafije, ovaj grad je prilično siguran za turiste jer makrokriminal ne podržava mikrokriminal, te se opustite i istražite ga uzduž i popreko. Obala i park vile Guilije kao i ulica Vittorio Emanuele su must, ali i pijace, teatar (ovde je snimljen sam kraj trećeg dela Godfather trilogije i trenutak kada je Majklova ćerka tragično nastradala na stepenicama) i katedrala koja je nalik onima koje krase jug Španije pa često imate osećaj da ste zapravo u Andaluziji.

Gastro scena Sicilije je mamma mia!

Ako za celu Italiju važi da je greh ne jesti, onda za celu Siciliju važi da je greh jesti pizzu. Na Siciliji su glavno jelo paste, a potom riba i meso, zatim arancini (kuglice od riže sa raznoraznim punjenjem, tradicionalni su ragu, zatim su tu one od spanaća i lososa, ali veoma lokalne i popularne jesu one punjene pistaćima i rikotom) pa tek onda pizza, koja je na Siciliji vrlo povoljna (od 5 do 12 evra, čak i po restoranima). Pasti ima u neverovatnom broju vrsta. Obožavaju da pune raviole pistaćima, limunom i sirom, ali najpoznatije su Pasta Norma sa paradajzom, crnim lukom i patlidžanom, kao i Pasta a taianu (u Kefalu najpoznatija) koja se pravi sa nekoliko vrsta mesa, koju možete slobodno da podelite jer su porcije mahom ogromne. Nakon pasti koje Italijani jedu kao primo piatto (prvo jelo), jede se dopo piatto (drugo, glavno jelo) koje je uglavnom riba ili meso. Riba je tuna ili sabljarka u slatko-kiselom sosu, a cene ribljeg menija kreću se od 20 do 25 evra po jelu. Slatkih poslastica takođe ne manjka. Od čuvenih kanolija, preko semifredo kolača sa bademima, do brioša koji se puni sladoledom i koji Sicilijanci vole za doručak. Taj brioš vam je kao obrok za ceo dan, verujte mi. A šta piti? Naravno Aperol koji ovde piju tetovirani mačo muškarci, dekice i mladići, ali pre svega probajte Sicilian spritz (limoncello prosecco), zatim crveno vino Nero d' Avola koje je specifično za ovo podneblje i sjajno ide uz paste sa mesom, te kraft piva poput Birra Irisa i kultne i omiljene Messine.