4 MUST-SEE MUZEJA KOJE TREBA OBIĆI U PARIZU: Proverite ELLE listu nezaobilaznih kulturnih mesta u gradu svetlosti

„Šarm Pariza obuzima te iznenada, čim dodirneš parisko tlo. Ali samo ako ste poznavali Pariz i voleli ga mnogo pre ovog prvog susreta. Za one koji Pariz poznaju iz knjiga, iz slikarstva, iz ukupne količine znanja o njemu, ovaj grad se odmah otvara, kao prekriven bronzanim odsjajem svoje veličanstvene istorije, sjaja, slave i ljudskog genija“, pisao je Konstantin Paustovsky, jedan od najcenjenijih ruskih pisaca, u putopisu "Prolazni Pariz" tokom svog putovanja Evropom.

Pre nego je postao muzej 1973. godine, Louvre je bio kraljevska rezidencija oko 200 godina. Tada je sa svojih 26 apartmana u Velikoj galeriji bio i dom za umetnike. Tu su se prilikom svog boravka u Parizu smeštali vajari, slikari, kao i muzičari. Danas Louvre pokušava da kroz različite lokalne i inostrane programe, časove slikanja u muzeju i slično, palati vrati tu namenu.
Odlučili smo da Louvre obilazimo od poslednjeg, drugog sprata, gde su smeštene slike francuskih i slikara severne Evrope. Kako smo oboje zaljubljenici u slikarstvo, uživali smo u obilasku, u delima Rubensa, Rembranta, Eycka kao i u neobičnoj tišini koja je bila prisutna u tom delu muzeja.

Ipak, dok smo se spuštali ka prvom spratu, počela je da se primećuje gužva, da se oseća žurba i napetost u vazduhu. Svi jure ka odredišu - Salles des Etates, najvećoj prostoriji u palati u kojoj je smeštena Leonardova Mona Liza. Nismo uspeli da joj se približimo, ali ni u jednom trenutku nismo bili razočarani. Jer, ne izađete ravnodušni, niti sa osećajem da ste nešto propustili kada prođete i zastanete pored dela poput skulpture Psiha, Miloske Venere koja je jedno od najčuvenijih dela antičke Grčke, ili čuvene slike Sloboda predvodi narod, Eugènea Delacroixa. Neki podaci kažu da je potrebno oko 65 dana da se vidi sve u muzeju, a to je ukupno 35.000 umetničkih dela, u galerijskom prostoru površine 60.600 metara.

Château de Versailles

Zajedno sa baštama, Versajski dvorac je jedno od najpoznatijih i najznačajnijih kulturnih dobara Francuske. Arhitektonski stil XVII i XVIII veka krase palatu i njene prostorije, svedoče jednom vremenu i pružaju uvid u život kraljevske porodice. S obzirom na to da je bila rezidencija francuskih kraljeva od vremena Luja XIV do Luja XVI, palatu je ulepšavalo nekoliko generacija vajara, dekoratera i pejzažnih arhitekata. Ona je simbol francuske aristokratije, odiše luksuzom i bogatstvom, a mogu se uočiti drugačiji stilovi i uticaji kraljeva.

Vrtovi u okviru palate impresivni su i privlače pažnju mnogobrojnih posetilaca. Svaka bašta ima svoju priču, nešto specifično i dekorativno poput statua, lavirinta, muzičke fontane… Vrtovi se prostiru na teritoriji od oko 30.000 hektara i u njima se nalazi 400 skulptura, kao i 1.400 fontana. Postoje i posebni umetnički programi koji se organizuju u vrtovima Versaillesa, akoji spajaju modernu umetnost sa tradicionalnom.

Musée d'Orsay

Postavljen 1986. u bivšoj železničkoj stanici Orsay, u ovom muzeju izložena su dela zapadne umetnosti od početka XIX veka do 1914. godine. Dela smeštena u ovaj muzej rađena su u periodu od samo stotinu godina - periodu u kome se svet u potpunosti promenio.

I zaista, čim zakoračite u to veličanstveno zdanje, ostajte bez daha. Iako ste okruženi umetničkim delima, svesni ste da je tu nekada bila železnička stanica zato što su sačuvane neke od njenih glavnih karakteristika poput plafona od gvožđa sa zamršenim detaljima ili velikog kitnjastog sata.

Veliki deo muzeja čine skulpture koje su imale svoju veliku popularnost, naročito na početku XIX veka i to ne samo u muzejima i galerijama, već i u privatnim kućama gde ih je bogata buržoazija postavljala kako bi pokazala svoju moć, položaj u društvu i ukus. Posebno me je obradovao veliki broj umetnika koji sede sa svojim priborom za slikanje i crtaju skulpture poput Lady Liberty (Frederic Bartholdy), Spomenika Sezanu koji je delo umetnika Artistide Maillol, pozlaćenu bronzanu statuu Herkul ubija ptice na jezeru Stimfal francuskog vajara i pedagoga Émile-Antoine Bourdellea, koji je bio jedan od najtaletovanijih Rodinovih učenika.

Ne treba zanemariti ni deo muzeja gde se nalaze dekor, orijentalni pejzaži i dela simbolizma, kao i Art nouveaua. Na poslednjem spratu je ono zbog čega je ovaj muzej i planetarno poznat, a takođe i slike i staute zbog kojih sam maštala o Parizu. U Orsayu je najveća kolekcija impresionističkih slika pa sam napokon, na istom mestu, imala priliku da priđem umetničkim delima koja su stvarali Claude Monet, Edgar Degas, Paul Cézanne, Camille Pissarro, Pierre Auguste Renoir...

Bila sam tu, pred delima od kojih mi zastaje dah, među bojama koje volim, potezima četkice koje pokušavam da dokučim. Ljudi kao opčinjeni stoje ispred Van Goghove Zvezdane noći. Najsnažniji utisak na mene je ostavio Monet, jedan od najvećih umetnika, a čija dela odišu slobodom i lirikom, predstavljajući čitav njegov život. Želim da spomenem i Degasa koji je imao veliki uticaj na mene i moju ljubav prema umetnosti uopšte. Njegove balerine preslikavala sam još u osnovnoj školi, a slike koje sam kasnije preuzimala sa interneta za mene su predstavljale poseban izvor radosti i momenat osvešćivanja koliko umetnost može da utiče na naše raspoloženje. Ponovo ću se vratiti Orsayju jer sam sigurna da ću ponovnim odlaskom obratiti pažnju na nešto novo, zapaziti detalje koje ranije nisam, a opet otići bogata za nove informacije i nove ideje, nahranjene duše i sa lepim emocijama.

Atelier des Lumières

Ovo mesto je za mene potpuno nesvakidašnje iskustvo i, iako ga možda nećete naći na top-listama kad je reč o poseti Pariza, mislim da ga nikako ne treba propustiti. Radi se o muzeju otvorenom 2018. godine u staroj livnici. Predstavlja digitalnu, savremenu umetnosti koja je spoj tradicionalnog i moderne tehnologije.

Ulazite u prostoriju sa slikama poznatih svetskih umetnika (Klimt, Chagall, Klee) koje su specijalno napravljene za ove projekcije i pomeraju se u ritmu muzike. Tokom trajanja projekcija možete da se krećete, obilazite različite delove sale, plešete… Iako je reč o konvergenciji i modernom pristupu umetnosti, ovaj muzej privlači i stariju i mlađu publiku, a ono što je najvažnije jeste da se sačuvala suština umetničkih dela.

Izvor: Elle / Jelena Šoškić