U vremenu u kojem moda postaje sve brža, digitalnija i kratkotrajnija, stvaralaštvo Amine Hasanbegović deluje gotovo suprotno: promišljeno, tiho i posvećeno detalju. Njene haljine ne nastaju kao puki trendovski komadi, već kao prostori emocije, pokreta i identiteta žene koja ih nosi. U razgovoru za magazin ELLE, Amina govori o tome zašto veruje da je najveći luksuz danas upravo vreme, kako se intuicija i disciplina susreću u procesu stvaranja i na koji način lokalna kulturna senzibilnost može koegzistirati sa globalnim jezikom savremene mode.
Vaše kreacije često balansiraju između elegancije i emocionalne naracije. Kada dizajnirate, da li prvo nastaje priča ili forma i kako se ta dva elementa na kraju susretnu u jednoj haljini?
Uglavnom priča i forma nastaju gotovo istovremeno. Uvek postoji neka emocija ili osećaj koji pokrene proces, to može biti žena kojoj je komad namenjen, trenutak u kojem će ga nositi ili emocija koju želim da prenesem. Iz te ideje počinje da se razvija forma kroz liniju, pokret materijala i proporciju. Na kraju se sve susretne u jednoj haljini koja nije samo predmet, već mali prostor u kojem žena može da oseti sebe snažno, slobodno i autentično. Uspeh je kada napravim spoj u kom haljina u ženi probudi samopouzdanje.
Moda je danas sve brža i digitalnija, ali vaš rad često deluje gotovo meditativno i sporije. Da li verujete da luksuz u savremenoj modi zapravo znači vreme, odnosno vreme za ideju, izradu i emociju?
Iskreno verujem da je danas najveći luksuz upravo vreme. Vreme da ideja sazri, da se materijal oseti pod rukom i da se svakom detalju posveti pažnja. Moda je danas veoma brza i često prolazna, ali meni je važno da moj proces stvaranja ostane mirniji. Tada nastaje komad koji nosi emociju izrade. Za mene je najlepše kada haljina nije samo trend jedne sezone, već nešto što žena može da nosi sa osećajem posebnosti i posle mnogo vremena. To mi je uvek najveći kompliment.
Mnoge vaše kolekcije nose snažan identitet žene. Kako vi definišete ženu za koju dizajnirate, da li je ona realna osoba ili ideja kojoj težite?
U svom radu uvek pratim sopstvene ideale i senzibilitet koji sam gradila kroz godine stvaranja. U ateljeu tokom godine razvijamo naše kolekcije, ali paralelno svakodnevno nastaju i custom-made komadi, kao i različite saradnje i projekti. Svaki proces ima svoju dinamiku i način izrade, ali ono što im je zajedničko jeste velika posvećenost.
Žena za koju dizajniram istovremeno je i stvarna i idejna. Upoznajem je kroz žene koje dolaze u atelje, njihove potrebe, energiju i način života, ali je uvek posmatram i kroz ideale kojima težim.
Dolazite sa prostora koji ima bogatu kulturnu i estetsku tradiciju. Na koji način lokalni identitet i globalna moda koegzistiraju u vašem dizajnerskom jeziku?
Dolazim sa prostora bogate kulturne i estetske tradicije i verujem da takvo nasleđe neminovno oblikuje senzibilitet dizajnera. Za mene lokalni identitet nije nešto što se doslovno prenosi kroz motive ili formu, već nešto suptilnije: način razmišljanja, odnos prema lepoti, detalju i zanatu. Istovremeno, moda je danas globalni dijalog, a u mom radu ta dva sveta savršeno sarađuju.
Verujete li da dizajner ima odgovornost da oblikuje kulturni trenutak u kojem stvara, ili je njegova uloga samo da ga reflektuje?
Verujem da dizajner ne može biti samo pasivni posmatrač. Svaki komad i svaka kolekcija nose stav onoga ko ih stvara. Volim kada moja dela govore više od samih reči.
U procesu stvaranja, koliko prostora ostavljate intuiciji, a koliko strukturi i disciplini? Drugim rečima, da li je dizajn za vas više umetnost ili arhitektura?
Za mene dizajn predstavlja sve: kuvanje, način razmišljanja, stil života i arhitekturu. Svaki trenutak u mom danu zasnovan je na dizajnu. Možda je to profesionalna deformacija, ali šta god da radim, osećam da prolazi kroz moj dizajnerski filter. Dizajn ne može da bude samo posao, on je način života.
Vaše haljine često izgledaju kao da imaju gotovo „scensku“ dimenziju. Da li prilikom dizajniranja razmišljate o pokretu, svetlu i prostoru u kojem će komad biti viđen?
Apsolutno da. Svaki komad zamišljam u pokretu, posmatram kako diše sa telom, kako reaguje na svetlo i kako se ponaša u prostoru. Haljina za mene nikada nije samo statična forma, ona zapravo postaje deo scenografije.
Svaki dizajner u jednom trenutku mora da odluči da li gradi brend ili umetnički izraz. Kako vi balansirate između kreativne slobode i strategije brenda?
Nikada nisam razmišljala o tome kako planski da napravim brend. Uvek sam imala samo veliku želju da klijent bude zadovoljan i da dizajn dugo traje. Želela sam da vremenom stvaram prepoznatljivu estetiku koja se može identifikovati i bez samog potpisa.
Ako biste morali da opišete estetiku svog brenda kroz tri pojma koji nisu modni termini, koji bi to pojmovi bili i zašto?
Tri pojma koja najbolje definišu estetiku mog brenda jesu rad, istrajnost i prepoznatljivost. Rad, jer je svaki komad rezultat apsolutne posvećenosti. Istrajnost, jer verujem da je ona ključna u ovom poslu. Tokom rada nailazimo na razne prepreke, ali da nema istrajnosti, sigurno bismo mnogo puta poklekli. I na kraju prepoznatljivost, jer svaki komad nosi pečat našeg ateljea, našu jedinstvenu viziju i vrednosti koje želimo da prenesemo.
Kada biste jednog dana pogledali ceo svoj opus kao jednu kolekciju, šta biste želeli da ona govori o vremenu u kojem ste stvarali i ženama koje su je nosile?
Svako vreme u mom radu obeležili su različit razvoj, drugačiji pristup i lični način sazrevanja. Ranije sam radila na teži način i suočavala se sa mnogim izazovima, dok danas mogu da se posvetim dizajniranju iskrenije i sa punim uživanjem. Želela bih da moj celokupni opus priča upravo o tom putovanju.
