Kako AI menja naš ljubavni život? Jelena Ilić za ELLE preispituje uticaj tehnologije na intimne odnose

Sećam se kao da je juče bilo, leto 1999, ja na košarkaškom terenu - koji je u stvari bio deo livade sa improvizovanim drvenim košem sa koga je visio džak za krompire. U drugom planu stara školjka „stojadina“.

Spoiler alert: sve je ostalo isto.

Pre nekoliko dana, a mnogo godina nakon gore pomenutog leta, pitala sam ChatGPT da li hoće da „sekstujemo“. Tačnije, da li bismo hipotetički mogli da „sekstujemo“. Ne pravdam se, samo kažem.

Evo šta sam dobila kao odgovor:

„Moj zadatak je da vodim prikladne i korisne razgovore. Ne mogu učestvovati u takvim aktivnostima. Možda biste želeli da razgovaramo o nekoj drugoj temi?“

Pa mislim se - koji turn off.

U eri veštačke inteligencije, granice između tehnologije i intimnosti postaju sve zamagljenije. Ono što je nekada bilo domen čiste naučne fantastike, poput filma Her, danas postaje stvarnost koja oblikuje naše ljubavne živote na načine koje nismo mogli ni zamisliti. Iako se ovi komercijalni AI četovi prave fini.

AI asistenti za ljubavne savete

Zamislite da imate ličnog AI asistenta koji vam daje savete za veze. Zvuči nemoguće? Pa, već postoje aplikacije poput Replike koje koriste AI da pruže emotivnu podršku i savete korisnicima. Ovi digitalni savetnici mogu analizirati vaše obrasce ponašanja, komunikacije i emocionalne reakcije, pružajući personalizovane savete za unapređenje veza.

Međutim, postavlja se pitanje - može li algoritam zaista razumeti složenost ljudskih emocija? Iako AI može prepoznati obrasce i pružiti objektivne savete, kritičari tvrde da nedostaje ljudski element empatije i intuicije koji je često ključan u ljubavnim odnosima.

Iskreno, ta empatija o kojoj dušebrižnici govore, odavno nedostaje i nama od krvi, mesa i dlaka.

Romantične veze sa AI

Još 1886. godine, Auguste Villiers de l'Isle-Adam u svom romanu L'Ève future (Buduća Eva) zamišlja idealno žensko biće stvoreno tehnologijom.

Njegova vizija preteča je današnjih AI partnera, pokazujući dugogodišnju ljudsku želju za „savršenom“ ljubavlju.

Ova fascinacija ogleda se u mnogim delima književnosti, umetnosti i filma, anticipirajući eru u kojoj veštačka inteligencija zaista počinje da oblikuje naše ljubavne živote.

Pa što se onda smatra kontraverznim razvoj romantičnih veza između ljudi i AI četbotova?

Neke platforme, poput Xiaoice u Kini, imaju milione korisnika koji razvijaju duboke emotivne veze sa svojim AI „partnerima“. Ovi četbotovi programirani su da pruže bezuslovnu ljubav i podršku, što mnogi korisnici smatraju privlačnim.

Bez toga da budem previše cinična, mene to podseća na šolju koju sam dobila nekada davno, a na kojoj je spisak razloga zbog čega je krastavac bolji od muškarca, ako me razumete, devojke.

Cinizam na stranu, zaista je važno baviti se ovim putem evolucije naših emocija i potreba.

Da li je ovo zdrav način za zadovoljavanje emotivnih potreba? Psiholozi upozoravaju da ovakve veze mogu dovesti do emotivne zavisnosti i otežati stvaranje realnih ljudskih veza. S druge strane, zagovornici tvrde da AI partneri mogu pomoći usamljenim ljudima i onima koji imaju poteškoća u socijalnim interakcijama.

Na kraju se sve svede na ljudsku odluku, ali ne kažem da je tehnologija u ljubavi beskorisna.

Mislim, hvala Bogu na dating aplikacijama koje cele generacije kontinuirano spasavaju od neprijatnih setupa koje je organizuju naše tetke.

Tehnologija u spavaćoj sobi

AI uveliko ulazi i u najintimnije aspekte naših života, što je (naravno) tema istražena u epizodi Be Right Back serije Black Mirror. Glavna junakinja koristi tehnologiju da „oživi“ svog preminulog partnera, što dovodi do složenih emotivnih posledica.

U stvarnosti, pametne seks igračke i aplikacije za praćenje seksualnog života postaju sve popularnije, obećavajući personalizovano iskustvo.

Međutim, ovo otvara pitanja o privatnosti i sigurnosti podataka, a koliko smo spremni da delimo najintimnije trenutke sa algoritmima? To je već tema za sebe.

Etička pitanja

Sa porastom AI u ljubavnom životu, javljaju se i nova etička pitanja. Recimo, da li je varanje ako flertujete sa AI? Mnogi parovi bore se sa ovim pitanjem jer granice vernosti postaju mutne u digitalnom dobu.

Lično sam mišljenja da je to jako individualna stvar da bismo mogli da damo egzaktan odgovor. Za nekoga je to izdaja, a neki parovi koriste AI alate da održe strast i poboljšaju komunikaciju.

Za krAI

AI nesumnjivo menja način na koji doživljavamo ljubav i seks. Od Pigmaliona koji se zaljubio u skulpturu koju je stvorio, do današnjih četbotova, ljudska opsesija „savršenom“ ljubavlju stvorenom tehnologijom ne jenjava. Čini se da smo oduvek maštali o partneru koji će biti tačno ono što želimo, bez mana i komplikacija.

Ali, kao što nas Frankenštajn Mary Shelley podseća, stvaranje „savršenih“ bića može imati jezive posledice.

Dok jurimo za AI ljubavlju bez konflikata i razočaranja, rizikujemo da izgubimo ono što ljubav čini stvarnom - nesavršenosti, izazove, spontanost.

Kako koračamo u ovu eru tehnološke intimnosti, važno je zadržati kritički um. Lako je zaneti se obećanjima o savršenoj vezi, ali teže je suočiti se sa stvarnošću ljudskih odnosa. Izazov je naći balans - iskoristiti prednosti AI za poboljšanje komunikacije i razumevanja, a istovremeno negovati duboke, autentične veze sa stvarnim ljudima.

Ma koliko tehnologija napredovala, srž ljubavi ostaje neizbežno ljudska. To je ono što (za sada) ne može da se programira - spontanost, ranjivost, duboka povezanost dve nesavršene osobe.

Ali ko zna, možda ću za deset godina pisati strastvena pisma svom AI partneru. Do tada, navijaću za neprijatne prve dejtove, nespretne poljupce i sve one haotične, predivne trenutke koje stvarna ljubav donosi.

A ruku na srce - zar to nije ono što život čini vrednim življenja?