Da li ste ikada bili privučeni nekim ko je izgledao neodoljivo samopouzdano, samo da biste kasnije osetili iscrpljenost zbog njegove stalne potrebe za divljenjem ili nesposobnosti da se emotivno poveže? Ili ste se možda našli u vezi koja je ličila na rolerkoster, pun dinamike privlačenja i odbijanja? Ovakvi obrasci često ukazuju na narcizam—složenu osobinu ličnosti koja može ostaviti druge ljude zbunjenima, izmanipulisanima i emotivno iscrpljenima. Međutim, narcizam se ne razvija u vakuumu. Njegovi koreni često leže u teoriji privrženosti, psihološkom okviru koji objašnjava kako naši prvi odnosi sa roditeljima ili starateljima oblikuju način na koji se povezujemo s drugima kasnije u životu.
Teorija privrženosti i narcizam
Teoriju privrženosti su prvobitno razvili John Bowlby i Mary Ainsworth, a ona kategorizuje način na koji se ljudi vezuju za druge osobe. Siguran stil privrženosti razvija se kada staratelji pružaju doslednu emotivnu podršku, omogućavajući detetu da se oseća sigurno i vredno.
S druge strane, nesigurni stilovi privrženosti nastaju usled nekonzistentnog, zanemarujućeg ili previše kritičnog roditeljstva. Ovi stilovi uključuju:
- Anksiozno-preokupirani stil – izražava se kroz strah od napuštanja i jaku potrebu za bliskošću.
- Odbacujuće-izbegavajući stil – karakteriše ga emotivno distanciranje i oslanjanje na sopstvene sposobnosti.
- Plašljivo-izbegavajući (dezorganizovani) stil – odlikuje ga istovremena želja za intimnošću i dubok strah od nje.
Narcizam iz perspektive teorije privrženosti
Narcizam je deo spektra – od zdravog samopouzdanja do problematičnih osobina. U ekstremnim slučajevima, narcistički poremećaj ličnosti (NPD) definiše se osobinama poput grandioznosti, duboke potrebe za divljenjem i nedostatka empatije. Ova ponašanja često maskiraju skrivene nesigurnosti i ranjivosti, što otežava osobama sa narcističkim crtama da formiraju uravnotežene i uzajamne odnose.
Kako rani odnosi oblikuju narcizam?
Koreni narcizma često leže u detinjstvu, posebno u okruženjima gde ljubav deluje uslovno. Kada je naklonost roditelja vezana isključivo za postignuća—na primer, kada dete dobija pohvale samo za uspeh u školi, sportu ili drugim dostignućima—ono može naučiti da svoju vrednost meri prema rezultatima.
Mentalizacija i neurološka perspektiva narcizma
Ključni aspekt zdravih odnosa je sposobnost mentalizacije—razmišljanja o sopstvenim emocijama i razumevanja perspektive drugih. Ljudi sa narcističkim osobinama često imaju problema sa ovim procesom. To može dovesti do manjka empatije i poteškoća u prepoznavanju i validaciji osećanja drugih.
Narcizam u romantičnim odnosima
Kada narcistički obrasci privrženosti prožimaju romantične veze, dinamika može postati intenzivna i destabilizujuća. Uobičajeni obrasci uključuju:
- Idealizaciju i devalvaciju – Od početnog „obasipanja ljubavlju“ do kasnijeg povlačenja i kritike.
- Strah od bliskosti – Narcističkim osobama je ranjivost zastrašujuća, zbog čega često održavaju emotivnu distancu ili koriste kontrolu kako bi se zaštitili.
- Gaslighting i manipulaciju – Stvaranje sumnje u partnerove percepcije kroz rečenice poput „Previše si osetljiv/a“ ili „To se nikada nije desilo.“
Ove strategije izazivaju emotivne uspone i padove kod partnera, ostavljajući ga anksioznim, krivim ili nesigurnim u sopstvena osećanja.
Kako prepoznati manipulaciju i zaštititi se?
Ako ste u vezi sa narcisom, ključno je prepoznati manipulativne obrasce i zaštititi sebe. Postavljanje granica, oslanjanje na podršku bliskih ljudi i, u nekim slučajevima, profesionalna pomoć mogu biti ključni koraci ka očuvanju mentalnog zdravlja i izgradnji zdravijih odnosa.
Iako narcizam može delovati nepremostivo, razumevanje njegovih korena kroz teoriju privrženosti otvara mogućnost za promenu – bilo kroz individualnu terapiju, rad na sebi ili osnaživanje kroz zdravije odnose.
