Čudno je i mnogo uvrnuto živeti u dva veka i uživam u svakom momentu ove lude vožnje - ne žalim se. Ali, ono što primećujem jeste da Zemljani i nisu baš srećni i teško se orijentišu u ovom trenutku konfuzije. Kao da sebi ukidaju slobodu da kreiraju i još češće izraze svoju autentičnu ličnost.
Kada posmatram moderne ljude, imam osećaj kao da im je neudobno i kao da su u nekoj modli, uniformisani - istovremeno različiti ali, nekako isti. Paralizovani i od same pomisli da je dozvoljeno eksperimentisati i ne uspeti. Imam izuzetno snažan osećaj u solarnom pleksusu da ljudi današnjice žive u stanju nevidljive cenzure.
Suštinski, više ti niko ne soli pamet šta (ne) smeš s jedne strane, a sa druge strane autocenzura je diktat jer sve prolazi kroz algoritamsko pitanje svih pitanja: „Hoće li se ovo svideti drugima?“
O, kakav zlatni kavez. O, kakva ironija života. Imamo više izbora nego ikada, ali (avaj) sve je manje eksperimenta. Imamo sigurnije živote, ali ne uživamo u fulu jer smo konstantno pod presijom da nismo dovoljni & dobri. Modernog čoveka zamišljam u lepim, ali užasno tesnim cipelama što je najgora kazna za biće koje je stvoreno da pleše (kao da ga niko ne gleda jer ga i ne gleda). U veku iz kog dolazim umetnici se nisu plašili gladi jer je naše postojanje bilo gladno umetnosti. Tada bi se početkom nove godine nestrpljivo pitali - kakva li nas gđica Avangarda čeka iza ćoška.
Iz kog pravca stiže da nam preobrazi (s)misao i ukus?
Primetila sam da u novom milenijumu o tome više niko ne misli niti se koristi taj pojam, a kamoli da se iko pita ko je avangardni lučonoša ovih dana. Avangarda je i kao reč nestala iz rečnika svakodnevice, a sa njom se gasi i - ekstravagantno. Tu i tamo je neki pripadnik generacije X izvuče iz lingvističkog špajza. A avangarda je sve, samo ne prevaziđena - ona je ukinuta jer je opasna. Algoritam je ne podnosi i zato ju je proterao u zaborav.
Danas ljudi sve manje znaju šta uopšte znači biti ispred svog vremena, jednostavno odustali su od tog rizika da se ne svidiš na prvu. Ta vrsta hrabrosti svrstana je u ludost koju ne žele za sebe ni za druge. Koga briga za ekstravagantno bez tržišta. Algoritam traži iz sata u sat nešto novo. Proždire trud. AI bljuje deset Picassa u sekundi, a mi oguglali.
Avangarda u svom korenu ima subverziju i u ovom momentu ona više nije pitanje estetike nego etike. Ona se sada tiče naše privatnosti, intime i istine u ovoj Digitalnoj tvrđavi gde živimo živote kao simulaciju.
Avangarda koja je nekada rušila društvene stege i granice, godine 2026 - vraća granice čoveku.
Modnim jezikom rečeno to vam je kao kada bi se Balenciaga Cristobal vratio na Zemlju i preoteo sopstveni legat iz grotesknog haosa u kome ga je ostavio Demna.
Cristobal Balenciaga beše asketa visoke mode, velemajstor kroja koji je stvarao haljine koje nisu bile „krpe“, nego čista arhitektura koja se kreće. Prezirao je marketing, novinare i „hajp“. Opsesivno beše predan suštini, a ne spektaklu. A onda je u njegov legat ušao Demna i uradio sve suprotno od onoga u šta je Balenciaga verovao. Umesto kroja pretvorio je zaostavštinu u logotip.
Umesto tišine - skandali.
Umesto tajnovitosti - memovi.
Umesto elegancije - selotejp sa slovima.
Balenciaga postaje parodija samog sebe.
To više nije moda po meri živog bića već omiljena „moda“ algoritma. Demna je uspeo da na subverzivan način pokaže svetu u kakvom sistemu pristaje da živi, gde su spremni da konzumiraju i progutaju bukvalno sve - i kesu za đubre ako ima logo. Od Cristobala smo dobijali aspiraciju, a Demna je zakovao novo pravilo - samo reakcija. Haljina više ne mora da bude efikasna - sada je dovoljno da je efektna. I zato budućnost avangarde više nije u skoku unapred nego u pružanju otpora brzini. I da, sledeći preokret dolazi tiho kao Cristobal.
I biće toliko radikalan da će ponovo postati nežan. Neptun napušta maglu Riba i ulazi u jasan znak Ovna. Četrnaestogodišnjem aspektu dekonstrukcije, fluidnosti i uniformisanosti u konceptualnoj neodređenosti ističe rok trajanja. U modu ulazi lični stav, odlučnost i kuraž.
I verovali ili ne, promena će prvo postati očigledna u frizerskim salonima.
Lako je bilo biti frizer koji svima radi isti „Instagram talas“. Dolazi vreme majstora - onih koji umeju da šišaju stepenasto, da oblikuje paž na hiljadu i jedan način i da prave mini-val, ali ne onaj retro - nego revolucionaran. Dolazi doba u kojem se kosa više neće peglati da bi stala u kvadrat ekrana.
Avangarda se vraća, ali ne da šokira, nego kroz slobodu različitih oblika. Ona 2026. neće urlati niti biti glasnija, ali će biti hrabrija. Stiže vreme individualnosti. Doba „gurua sa odgovorom na sve“ koga kolektivno pratimo polako odlazi u istoriju. Svakim korakom u novi dan biće važnije (p)ostati svoj u društvu drugih koji isto čine.
Stiže nova era. Aleluja!
