Jedna od glavnih tema prošlogodišnje Met Gale je Kim Kardashian u haljini Marilyn Monroe iz 1962. godine. Ipak, da bi stala u nju Kim je morala da smrša najmanje 10 kg u kratkom periodu, te je prešla na Atkinsovu dijetu.
Atkinsonova dijeta se sastoji od unosa namirnica koje sadrže veliku količinu proteina sa, jedva primetnim, procentom ugljenih hidrata. Tvorac ovog režima je poznati Robert Atkins, a broj zvezda koje su je isprobale pozamašan.
Dijeta se sastoji iz tri faze. Takođe, postoji i četvrta faza koja je u stvari održavanje postignutog.
U prvoj fazi ograničava se unos ugljenih hidrata na svega 20 grama dnevno. Dužina ove faze je 2 nedelje. U fazi dva dolazi do laganog uvođenja ugljenih hidrata, naročito kroz povrće, a u trećoj fazi formira se optimalna količina ugljenih hidrata koju bi osoba mogla da unosi duži period a da nema problema sa težinom. Osobama koje su držale ovu dijetu savetuje se da i nakon postizanja željene težine nastave s ograničenim unosom ugljenih hidrata i to je četvrta faza.
Kada se eliminišu ugljeni hidrati iz dnevnih obroka, jetra pretvara masne naslage u glukozu, a dodatni proizvodi te sinteze su toksični ketoni. Ketoni potiskuju apetit, čime se manje jede pa nastupa gubitak telesne mase. Pošto kroz dijetu nije razmotren unos vitamina i minerala, autor dijete je preporučio uzimanje vitaminskih pilula koje će nadoknaditi očigledan deficit vitamina i minerala.
Atkinsova dijeta ne ograničava unos proteina. Bez ograničenja se može jesti meso, riba i jaja. Sir povrće, masline, ulja i masti jedu se u ograničenim količinama. Alkoholna pića, šećer, voće mleko, jogurt, žitarice, proizvodi od brašna i slatkiši su potpuno zabranjeni.
Zbog smanjenog unosa ugljenih hidrata, Atkinsova dijeta izazvala je brojne kontroverze. Neka istraživanja pokazala su kako bi dugotrajnije provođenje moglo uticati na psihičko zdravlje i izazvati mrzovolju, umor i bezvoljnost. Posebno su se takvi simptomi bili vidljivi kod žena čije su promene raspoloženja bile intenzivnije. Takođe, rizici su povećan sadržaj triglicerida u krvi, kao i povećan sadržaj zasićenih masnih kiselina. Sa druge strane drugo istraživanje pokazalo je kako je Atkinsova dijeta bila najdelotvornija za gubljenje kilograma u poređenju sa tri kontrolna dijetna režima prehrane.
Prva faza
Cilj prve faze dijete je promena metabolizma. Unos ugljenih hidrata ograničava se na 20 grama dnevno. Kako to praktično izgleda?
Naime, za doručak možete da pojedete omlet od dva jaja sa šunkom ili slaninom, za ručak odrezak sa roštilja, a za večeru kuvanu ribu. Prva faza traje 14 dana.
Druga faza
Podrazumeva gubitak telesne mase potrošnjom masnih zaliha. Dnevni unos ugljenih hidrata ograničen je na 15 do 40 grama. Znači, meso, povrće (sa niskim sadržajem ugljenih hidrata) i to je to.
Treća faza
Ugljeni hidrati se postupno uvode, ali ograničeni su na maksimalnih 60 grama, čije se ograničenje prenosi i na 4. fazu koja predstavlja održavanje postojeće smanjene težine.
Kako deluje
Sa potpunim isključenjem unošenja ugljenih hidrata, naše naslage sala počnu se topiti. Sa prvih 6 dana gubite 5 kg, svaki sledeći dan lakši ste za 1 kg. Za 24 dana možete izgubiti do 20 kg.
Samo budite oprezni. Ako samo jednom pojedete komadić hleba ili neku sitnicu koja sadrži ugljene hidrate organizam će blokirati topljenje masnih naslaga. Ne sme se jesti hrana koja sadrži ugljene hidrate. Ovu dijetu možete držati onoliko dana koliko želite smršati. Kada postignete željenu težinu, organizam neće dobijati na kilaži izvesno vreme, čak i godinu-dve. Ova dijeta nije za svakoga! Zbog obilja proteina, ljudi sa zdravstvenim problemima, trebalo bi da konsultuju lekara pre početka dijete.
Zabranjene namirnice
Hleb, krompir, brašno, pirinač, soja, grašak, prezle, pohovano meso, testenine, kikiriki, mušmule, lešnik, viršle, zaprška, margarin, šlag, šećer, čokolada, razne grickalice slane i slatke, sladoled, ni jedna vrsta sira, ništa od voća…
Jesti u ograničenim količinama
Mlečni proizvodi – mleko, puter, kiselo mleko i pavlaka, jogurt. Da biste nadoknadili deficit vitamina koji će nastati zbog neunošenja gore navedene hrane uzimajte vitamine i to: C, E, A, B, kalcijum i magnezijum.
Hrana koju možete jesti
Sve vrste mesa: Junetina, piletina, teletina, svinjetina, jagnjetina, guska, patka, ćuretina, sve vrste iznutrica, divljač na sve načine – osim pohovanja – kuvano, pečeno, roštilj, možete jesti i čvarke ali bez hleba, sušeno meso, kobasice osim viršli, sve vrste narezaka.
Ribe u svim mogućim oblicima: Morske ribe, slatkovodne ribe, sve vrste ribljih konzervi.
Sve salate: Sveža zelena, paprike sveže ili pečene, paradajz, krastavci, sveže zelje ili kiselo, salata od morskih plodova, salata od luka, sveži spanać. Sve salate začiniti sa uljem, sirćetom, solju, biberom… ajvarom – po želji.
Izvor: najzena.rs