Živimo u vremenu kada nam se čini da smo sa svih strana ograničeni: poslovne obaveza i svakodnevna trka sa to do listama ne dozvoljavaju nam da se posvetimo aspektu svoje dobrobiti. Termin koji je u svetu preuzeo primat u medijskim člancima - self care često mešamo sa potpunom zaokupljenošću sobom. Ipak, treba napraviti jasnu razliku između brige o sebi i egocentrizma.

Svakodnevica nam već sama po sebi servira dovoljne doze stresa, anksioznosti, zagađenog vazduha, premalo kretanja i previše sedenja - u tim okolnostima bitno je da prepoznamo važnost zdrave brige o sebi i osluškavanja svojih potreba.

Naravno, vreme, ili bolje rečeno, nedostatak ovog važnog resursa, diktira nam kako ćemo se sebi i posvetiti. Dešava se da manje tegobe koje se javljaju maskiramo uz velikodušnu pomoć farmakološke industrije. Razvoj nauke, medicine i farmacije ima ogroman uticaj na poboljšanje kvaliteta života za mnoge od nas. Ali naravno, nije sve crno-belo. Isto tako, svesrdna pomoć suplemenata i raznovrsnih preparata ne može da zameni vrednost i održivost razvoja zdravih navika

Iako živimo sve duže, čini se i da oboljevamo sve ranije.

 Statistike su jasne - vreme je za buđenje

U poslednjih desetak godina sve više se govori o porastu šećerne bolesti u svetu. Ukoliko se uzme u obzir da su povećane i proizvodnja i konzumacija rafinisane hrane u svetskoj industriji, tada ne iznenađuje što procenat obolelih od dijabetesa iz godine u godinu raste. Sa 415 miliona potvrđenih dijabetičara u svetu i sigurno dobar procenat onih nedijagnostikovanih, očekuje se da će ovaj broj do 2040. godine da poraste na 640 miliona.

Porast obolelih od dijabetesa veći je u zemljama sa niskim i srednjim ekonomskim statusom nego u visoko razvijenim. To se sigurno može povezati sa ekonomskom moći ljudi, sa stepenom razvoja svesti, ali i zvaničnom kontrolom namirnica i njihovog kvaliteta. Dijabetes je glavni uzrok drugih zdravstvenih oboljenja kakva su: slepilo (i drugi oblici poremećaja vida), problemi u radu i funkciji bubrega, srčani i moždani udar, loša cirkulacija... Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 2016. godine dijabetes bio sedmi uzrok prerane smrti u svetu.

Danas se sve više govori o insulinskoj rezistenciji. Veliki broj ljudi koristi medikamente u cilju njenog regulisanja. Moje iskustvo u praksi pokazalo je da skoro svaki osmi klijent koji dolazi kod mene ima dijagnozu insulinske rezistencije. Da li je to koincindencija, trend ili nešto treće? Da prvo objasnimo šta je to insulinska rezistencija.

Ćelije koje su stalno gladne i nezadovoljene

Naš duboko zavučen i skriveni organ poput guštera u steni jeste pankreas koji izlučuje više insulina kako bi glukozu iz krvi uneo u ćelije. Vremenom ćelije postaju rezistentne - otporne na njega. Pankreas i dalje nastoji da proizvede što više insulina kako bi pokušao da natera ćelije da reaguju na podražaj (jer one polako postaju otporne). Na kraju, uz svu suvišnu i često nekvalitetnu hranu koju unesemo u naše telo, pankreas gubi bitku jer ne može da održi korak , a šećer - glukoza u krvi konstantno raste. To je samo jedan od glavnih simptoma ovog poremećaja. Glad koja se teško kontroliše, povećano ili često mokrenje, osećaj peckanja u rukama i stopalima, umor, česte infekcije i pad imuniteta samo su neki simptomi po kojima možete da prepoznate insulinsku rezistenciju.

Postavlja se pitanje zbog čega je došlo do tolikog porasta insulinske rezistencije. Odgovor je višestruk i nikako jednostavan. Za početak - unosimo previše hrane svakoga dana. Naš probavni sistem zajedno sa pankreasom nema vremena da shvati šta se od njega očekuje, i u potpunosti ispada iz ritma i savršene ravnoteže na koju je inače podešen.

Novija istraživanja pokazuju da različite osobe sa istim unosom vrsta hrane i brojem kalorija mogu izlučivati potpuno različite količine insulina. Ovo je važno zato što podrazumeva i specifično krojeno rešenje za svaku osobu - nije svaki jelovnik za insulinsku rezistenciju primenjiv na svakoga!

Na insulinsku rezistenciju utiče i količina crevnih bakterija svake osobe. Ljudi koji imaju više bakterija iz grupe Coproscoccus imaju višu osetljivost na insulin. Sem toga, oni koji imaju kvalitetniji mikrobiom creva imaju nižu osetljivost na insulin. U novijim istraživanjima pokazalo se da kod određenog broja ljudi probiotici poboljšavaju insulinsku rezistenciju, regulišu homeostazu glukoze u krvi, snižavaju lipide u krvi i odlažu nastanak dijabetesa. Stoga je veoma važno povesti računa o zdravoj funkciji naših creva koja imaju značajnu imunološku ulogu. Ona su veoma važna za dobro funkcionisanje imuniteta.

Osobe koje imaju insulinsku rezistenciju u riziku su od nastanka dijabetesa, a neki često imaju insulinsku rezistenciju bez simptoma. Najčešće će lekar opšte prakse na godišnjem pregledu iz nalaza krvi prvi uočiti naznake pa će se odlučiti za dalja ispitivanja.

ryan-nc16YRqyLFU-unsplash.jpg
Unsplash/Ryan 

Vežba, vežba i opet vežba

Uz kontrolu ishrane, njenim redukovanjem, kao i redovnom i umerenom fizičkom aktivnošću koja dovodi do održavanja telesne težine, utičemo na odlaganje ili sprečavanje pojave dijabetesa tipa 2. Na ovaj način delujemo preventivno na mnoga oboljenja pa i na insulinsku rezistenciju i dijabetes.

Na insulinsku rezistenciju može da se deluje kvalitetnom ishranom i fizičkom aktivnošću.

Kada promišljamo o vežbanju i fizičkoj aktivnosti, najčešće su nam prve asocijacije telesna težina, vitko i zategnuto telo. Za mlađe dame ovi aspekti, tj. posledice vežbanja, često jesu u fokusu. Međutim sa zrelošću shvatamo da zdravlje ima primarnu ulogu i neprocenjivo je važno kada određujemo kvalitet svog života. Fizička aktivnost pre svega utiče na naš cirkulacijski, limfni i endokrini sistem. Balansiranjem ovih sistema i njihovih funkcija mi utičemo na poboljšanje homeostaze glukoze i osetljivost na insulin, stoga je fizička aktivnost od izuzetnog značaja u prevenciji insulinske rezistencije.

Na vežbanje možemo da gledamo kao na isplativu životnu investiciju čiji je cilj stvaranje prijatnog osećaja, dobrog i pozitivnog raspoloženja, zdravih životnih navika sa održivom telesnom težinom, te prevenciju oboljenja poput dijabetesa, karcinoma i popratnih komplikacija, koji su vodeći uzroci morbiditeta i mortaliteta širom sveta.

Svako telo je različito - svaka fizička aktivnost mora da bude po meri

Mnoga klinička ispitivanja koja se oslanjaju na primenu vežbanja u prevenciji insulinske rezistencije i dijabetesa i dalje su u povoju zbog velike varijabilnosti i standardizacije vežbanja. Pojednostavljeno, nije svako telo isto, pa tako ni navedena oboljenja. Iz toga možemo zaključiti da će i odabir načina vežbanja biti različit kod različitih osoba. Prejak intenzitet vežbanja može da dovede do povećane osetljivosti na insulin i homeostazu glukoze, sto može rezultirati problemima u toku samog vežbanja ili neposredno posle. Osoba može da se oseća loše, da ima gubitak energije ili potrebu za dužim odmorom i oporavkom, kao i pojavu slabosti ili gubitka svesti. Iz tog razloga posebna pažnja treba da se usmeri na intenzitet i odabir samih vežbi.

Kada govorimo o intenzitetu, treba izbegavati visoko intenzivne treninge ili visoko intervalne treninge gde može da dođe do naglog pada insulina u krvi. Kada dolazi do smanjivanja količine insulina u krvi, istovremeno se povećava količina izlučivanja drugih hormona kao što su glukagon, kortizol, epinerfin i hormon rasta koji obezbeđuju potrebnu količinu glukoze za mišićni rad. Ulaskom u ćelije samih mišića - mišićnih vlakana - uz pojačanu cirkulaciju mišić postaje osetljiviji na insulin.

Intenzitet ne treba da bude ni lagana šetnja jer njome nećemo delovati dovoljno na cirkulacijski i hormonski sistem ili na ubrzavanje metabolizma. Intenzitet bi trebalo da bude takav kao što je na primer brzi hod pri kome osećate da ne možete da pričate sa (zamišljenim ili stvarnim) sagovornikom.

Ukoliko osoba injektira insulin, mora da vodi računa da se nikada ne stavlja u one grupe mišića koji će biti najviše aktivirani (npr. ako će osoba danas trenirati brzo hodanje, tada nikako ne sme sebi davati injekciju u bedrene mišiće jer će oni biti aktivni).

Kada govorimo o izboru vežbi, svakako treba dati malu prednost vežbama kojima jačamo mišiće kora. To su programi i vežbe iz pilatesa, BODYART-a, tai chi, chi qong... Zašto? Zato što ovi programi, osim što deluju na jačanje mišića trbušnog zida, deluju i na pokretanje energije u tom delu tela, a upravo se u tom delu nalaze svi naši vitalni organi. Organi koji daju vitalnost, život. Jedan od njih je i pankreas sa početka priče - ušuškan, sakriven na desnoj strani ispod rebara. Ne zaboravimo da je on izuzetno važan u procesu izlučivanja insulina - hormona zaduženog za regulisanje šećera u krvi.

Ukoliko je centralni deo tela dobro prokrvljen, tad u njemu nema zastoja energije i naši organi funkcionišu zdravo. Sa njihovim kvalitetnim funkcionisanjem, nema zastoja u protoku energije pa time i periferni delovi tela dobijaju kvalitetnu energiju i hranljive materije.

Zato pokrenite sebe i svoju unutrašnju energiju, ustanite i uradite nešto korisno za svoje telo!

profimedia-0541409426.jpg
Victoria's Secret via Bestimage / Bestimage / Profimedia 

Dah je izvor vitalnosti

Nakon dugogodišnjeg iskustva u fitnes industriji, kao profesorke i edukatora licenciranih programa, moja preporuka bila bi sledeća: fizička aktivnost treba da bude umerena; takva da daje prednost kvalitetu izvođenja vežbi, a ne samo kvantitetu, i u kojoj disanje pokreće i kreira pokret.

Dah je osnova ljudskog bivstvovanja. Sa njim dolazimo na ovaj svet i sa njim ga napuštamo. On je gorivo našeg metabolizma - pokretač našeg života. Disanju nas niko ne podučava, niti nam o njemu priča, a njemu se može pripisati toliko toga. Sa kvalitetnim dahom mi stimulišemo mišiće kora da se kontrahuju i relaksiraju. Upravo tim pokretima masiraju se i naši unutrašnji organi. Ukoliko je dah plitak, slab, brz i neujednačen, organi su nedovoljno prokrvljeni i dolazi do zastoja energije - cirkulacije.
Ono što ja preporučujem jesu vežbe pilatesa na aparatima i bodyART.

Pilates preporučujem zato što deluje na celo telo kroz jačanje centra i delovanje na njegove duboke mišiće. Pilates vežbe usmerene su na sve delove tela kroz aktivaciju kora pa se povećava funkcionalnost celog tela.

 BodyART sistem vežbanja baziran je na principima kineske filozofije: jina i janga i pet elemenata. Ovo je posebno zanimljiv sistem i još nov kod nas dok je u svetu već stekao veliku popularnost. BodyART je funkcionalni trening koji aktivira celo telo kombinujući snagu, fleksibilnost, kardio vežbe i disanje. Časovi se sastoje od vežbi koje su jedinstvene za bodyART, kao i pokreta inspirisanih borilačkim veštinama, jogom, fizioterapijom i klasičnim kondicionim vežbama. Rezultati su vidljivi kod svih učesnika, bez obzira na njihovo starosno doba ili fizičku spremu. Ovo holističko i rehabilitujuće iskustvo kroz primenu bodyART sistema daje svrsishodan, moćan i dugotrajan efekat na svakodnevni život. Zasnovan na principima kineske tradicionalne medicine, vežbe i treninzi koncipirani su tako da se telo vrati u ravnotežu- u svoje prirodno stanje u kome je sposobno za samoregulaciju i isceljivanje. Ravnoteža o kojoj govorimo postiže se kombinovanjem jednostavnih pokreta koji su moćni i dinamični, sa pasivnim opuštanjem. Formira dinamiku između aktivnosti i pasivnosti (jin i jang), tenzije i opuštanja. Pravi ravnotežu kod svakog polaznika, dok sa druge strane predstavlja intenzivan trening koji vraća energiju. Kada govorimo o intenzitetu na bodyART treningu, on ne podrazumeva trčanje ili skakanje. Vežbe su lake i jednostavne za izvođenje, ali deluju na pokretanje energije kroz meridijane (energetske kanale) tela, pa se osoba znoji i pomera svoje granice.

Pre nego što se odlučite za promenu stila života i krenete na treninge, važno je da znate da li se vežbanjem kažnjavate i zloupotrebljavate svoje telo kako biste ga doveli u stanje pokornosti ili ćete istupiti iz ovih trendova i koristiti neverovatnu mišićnu strukturu i nahraniti dušu i telo uz terapeutske dobrobiti - sve to povećavajući jačinu, pokretljivost i fleksibilnost. Da li ćemo pripremiti našu svest da prihvati darove života i izazove trenirajući mentalni fokus i praveći ravnotežu naše dinamične i pasivne energije, ili ćemo i dalje nastaviti sa iscrpljujućim navikama.

Pilates i bodyART uključuju obiman razvoj koji je baziran na proverenim tehnikama i predstavljen je kroz precizan sistem rada. Vežbanje treba da inspiriše sve ljude da preuzmu odgovornost za sopstveno telo i da mu omoguće put ozdravljenja i ravnoteže.

Okvir:

Insulinska rezistencija nije manja tegoba koja utiče samo na naš izgled, napade gladi ili gomilanje masnih naslaga oko stomaka. Ovo je metabolički poremećaj koji ne možemo tretirati sami u kućnim uslovima uz pomoć „Google doktora“.

Budući da je insulinska rezistencija sve češća i kod mlađe populacije zbog različitih faktora među kojima su i sedentarni način života i loša ishrana, važno je da osvestimo šta zapravo znači self care! Nije stvar u odlascima na masaže, u spa centre i hedonističko udovoljavanje svakom svom hiru. Self care, tj. prava briga o sebi, podrazumeva odgovoran odnos prema sebi i svom zdravlju.

Redovni pregledi su od velike važnosti za svakog od nas. Jedan sistematski pregled godišnje može nas sačuvati od celoživotne borbe za zdravlje.

I ako se ispostavi da imate insulinsku rezistenciju, sledeći korak je da pratite savete i uputstva lekara, da pronađete nutricionistu sa iskustvom i odgovornog trenera koji će kreirati plan vežbanja samo za vas!