Znate već simptome: umor, blago grebanje u grlu, pritisak u sinusima. Pokušaj da preduhitrite prehladu može biti gotovo jednako frustrirajući kao i sama prehlada – a za neke od nas, prvi pad temperature pri prelasku iz leta u jesen znači da je curenje nosa neizbežno. Redovno ispiranje grla slanom vodom i jačanje imuniteta vitaminom C su dobar početak, ali stručnjaci analiziraju da li ove sezone možete u potpunosti da izbegnete prehladu. A ako ipak pokleknete, saznajte kako da se što pre vratite u formu.
Možete li da sprečite prehladu?
Osim ako niste usavršili umetnost izbegavanja kontakta sa drugim ljudima, dr Westley Spiro, lekar urgentne medicine i suosnivač Catalyst Precision Health, objašnjava za ELLE da prehladu ne možete u potpunosti da sprečite. Ipak, on ističe da definitivno možete smanjiti šanse da se razbolite. „Postoji više od 200 virusa koji izazivaju prehlade, i bićete izloženi nekima od njih bez obzira na sve“, kaže dr Spiro. Osnove su najvažnije: perite ruke, ne dodirujte lice i spavajte. „Osobe koje spavaju manje od šest sati noću imaju nekoliko puta veće šanse da se razbole nakon izlaganja virusu od onih koji spavaju sedam ili više sati“, objašnjava on. Pored toga, redovno vežbanje, kontrolisanje stresa, izbegavanje cigareta i održavanje optimalnog nivoa vitamina D pomažu vašem imunološkom sistemu da obavi svoj posao.
Koje sve vrste prehlada postoje?
Dr Spiro objašnjava da je ono što nazivamo „običnom prehladom“ zapravo grupa bolesti koju izaziva više od 200 virusa. „Rinovirusi izazivaju najveći broj prehlada, a njihov vrhunac je u proleće i jesen. Sezonski koronavirusi (koji se razlikuju od COVID-19) češći su zimi“, objašnjava on.
Ostali uključuju adenovirus, koji obično izaziva upalu grla i ponekad konjuktivitis, kao i RSV i parainfluencu, koji mogu izazvati ozbiljnije respiratorne bolesti kod male dece i starijih odraslih osoba. On napominje da se svaki slučaj može manifestovati drugačije. Ljudi često koriste i izraz „prehlada na plućima“, za koji dr Spiro kaže da zapravo opisuje bronhitis, koji je takođe najčešće virusnog porekla.
Šta bi trebalo da uradite pri prvim simptomima prehlade?
Savet dr Spira za prva grebanja u grlu i curenje nosa je da ih tretirate kao početak bilo koje bolesti: „Usporite na vreme umesto da se forsirate. Dajte prioritet snu, pijte puno tečnosti i preskočite naporne treninge i kasne izlaske nekoliko dana“, savetuje on. Ispiranje nosa fiziološkim rastvorom, topla tečnost i med za kašalj mogu vam olakšati tegobe, ali on upozorava da to neće nužno promeniti tok same bolesti.
U galeriji pogledajte naše preporuke svilenih jastučnica za lepši san.
Da li sezonske promene temperature izazivaju prehlade?
Uočljiviji pad temperature pri prelasku iz leta u jesen može sugerisati da je prehlada na vidiku, ali dr Spiro kaže da se tada poklopi nekoliko faktora: „Ljudi provode više vremena u zatvorenom prostoru, vraćaju se u škole i kancelarije, pa je kontakt bliži. Hladan, suv vazduh isušuje sluzokožu nosa i olakšava virusima da se zadrže. Raspored spavanja i nivo stresa se menjaju sa sezonom, a nivo vitamina D obično opada“, napominje on. On takođe objašnjava da, pošto postoji toliko mnogo virusa prehlade, preležan jedan virus ne nudi trajnu zaštitu od sledećeg. „Neke stvari za koje ljudi misle da su prehlade mogu biti i alergije koje se aktiviraju, što je uobičajeno pri promeni godišnjih doba“, dodaje on.
Kako da napravite razliku između prehlade, gripa i sezonskih alergija?
Prema rečima dr Spira, sam početak simptoma je najveći trag. „Prehlada se obično prikrada: prvo grebanje u grlu, zatim začepljenost, kijanje i curenje nosa, sa malom ili nikakvom temperaturom. Grip udara brzo. Možete se osećati sasvim dobro ujutru i biti potpuno iscrpljeni do popodneva, sa temperaturom, jezom, bolovima u telu i umorom. Alergije ne izazivaju temperaturu ili bolove u telu. One donose svrab u očima i nosu, napade kijanja i bistru, vodenastu sluz, a traju sve dok je prisutan okidač, često nedeljama. COVID može izgledati kao bilo šta od navedenog, pa ako niste sigurni, testirajte se“, kaže dr Spiro.
Možete li da skratite trajanje prehlade?
Ne postoji lek za virusne bolesti, i većina prehlada prođe sama od sebe za oko nedelju dana. „Ponekad je možete malo skratiti i ublažiti simptome. Odmor i hidratacija pomažu vašem telu da brže očisti virus. Pastile sa cinkom uzete u prvih dan-dva mogu nekima skratiti prehladu za dan ili dva, iako su dokazi o tome pomešani, a mogu i uznemiriti stomak“, podvlači on. Med pomaže kod kašlja, a lekovi za prehladu koji se izdaju bez recepta mogu ublažiti simptome, ali dr Spiro pojašnjava da ovi lekovi ne čine da virus nestane. „Ako vam nije bolje posle deset dana, ili dobijete visoku temperaturu, otežano dišete, ili se simptomi pogoršaju nakon što je počelo da vam biva bolje, posetite lekara.“
Da li određene namirnice, poput mlečnih proizvoda, pogoršavaju ili ublažavaju prehladu?
Kruže glasine da mlečni proizvodi, pa čak i sok od pomorandže, mogu produžiti prehladu i pogoršati simptome poput začepljenosti. Dr Spiro kaže da je to uglavnom mit. „Mlečni proizvodi ne teraju vaše telo da proizvodi više sluzi. Može vam se činiti da vam na trenutak oblože grlo, ali studije nisu pokazale da pogoršavaju prehlade, tako da ne morate da ih izbegavate“, objašnjava on. Pomorandže i sok od pomorandže neće sprečiti niti izlečiti prehladu, ali tečnost koju sadrže može biti korisna. „Ono što može pomoći jeste održavanje hidratacije, konzumacija tople supe od kostiju ili pileće supe (hidrira i može imati blago antiinflamatorno dejstvo), kao i med za kašalj. Alkohol je potrebno izbegavati dok ste bolesni jer vas dehidrira i ometa san“, zaključuje dr Spiro.
