Tajna ove dijete je ne samo u izboru odabranih namirnica već i u pravilnim intervalima u kojima ponavljate obroke. „Zonska“ dijeta podrazumeva unošenje 40% ugljenih hidrata, 30% proteina i 30% masti. Autor ove dijete, dr Barry Sears, tvrdi da ovakav odnos održava optimalan balans između hormona insulina i glukagona, te da je ključan za sagorevanje masnih naslaga.
Masti koje koristimo trebalo bi da budu jednostruko nezasićene, dakle maslinovo ili ulje orašastih plodova. Neophodno je izbegavati životinjske masti i neke vrste biljnih ulja, poput kokosovog ili suncokretovog. Mlečne proizvode je dozvoljeno unositi, ali kontrolisano i u minimalnim količinama.
„Zonska“ dijeta propisuje obaveznih pet obroka dnevno, tri glavna i dve užine. Najbolje je doručkovati najviše sat vremena nakon ustajanja i večerati najkasnije sat vremena pre spavanja. Pauze između obroka ne smeju biti duže od pet sati, a unošenje velikih količina vode je neophodno.
Dan „zonske“ dijete može izgledati ovako:
Doručak: Kajgana.
Ručak: Punjene pečurke.
Večera: Grilovana riba s povrćem i salatom ili piletina s pečurkama.
Prednosti
Jednostavna je za primenu u svakodnevnom životu i jedini zahtevi su da savladate pripremanje pravilnih količina obroka i da se „naterate“ da jedete ceo dan, pogotovo ako ste navikli da klopate jednom ili dva puta dnevno.
Nedostaci
Ova dijeta je zasnovana na unošenju namirnica s veoma niskim nivoom ugljenih hidrata, što vrlo brzo organizam dovodi do gubitka energije, a vi možete biti umorni i time se pokolebati u odluci da istrajete. Takođe, pridržavajući se ovog režima ishrane redukovaćete i unos vlakana, što može narušiti zalihe vitamina i minerala u organizmu. Konačno, stalno pridržavanje odnosa 30–30–40, odnosno neophodnost računanja procenata unetih masti, proteina i ugljenih hidrata dodatno komplikuje dijetu i stvara vam još jedno opterećenje.
