ELLE INTERVJU: Jadran Malkovich o povratku u Srbiju i novoj seriji ''Crna Svadba''

Internacionalni glumac koji je radio na velikim svetskim projektima poput Whiskey Cavallier, Alarm for Cobra 11,Assasin's Creed Chronicles, konačno će se predstaviti i domaćoj publici u novim filmskim ostvarenjima: ''Azbuka našeg života'' i ''Crna svadba''.

To je odlično pitanje... Od svega toga pomalo i još mnogo toga što tek treba da otkrijem.

Kakav profesionalni, a kakav privatni značaj je za Vas imao povratak na Balkan, na snimanje filma ''Azbuka našeg života''?

Privatno, lepo je vratiti se. A profesionalno, neopisivo sam srećan i zahvalan jer pre ovoga nisam imao priliku da radim ovde. Dva tako kvalitetna, izazovna i zabavna projekta sa glumcima koje sam ranije znao samo sa filmskog platna ili TV-a je totalno spektakularno.

Glavna tema pomenutog filma jeste usamljenost savremenog čoveka i kriza srednjih godina. Kako ste gradili lik i koliko je bilo teško probuditi ga u sebi?

Lik nisam morao mnogo da gradim, skoro sve je već bilo tu - na stranicama knjige i scenarija. Jelena Bajić Jocić je imala vrlo jasnu sliku o tome ko je Uroš Popović, kao i drugi likovi u seriji, i u toku razgovora i proba smo se vrlo brzo našli. Bilo nam je bitno da Uroš bude prepoznatljiv čovek, da ima dušu, da nije karikatura. Neko za koga navijamo iako pravi greške, jer te greške ne pravi iz zlobe. Neko kroz koga možda imamo mogućnost da vidimo i neku drugu stranu muškarca (osim mačo lika), koji je istovremeno siguran u sebe i pun nesigurnosti. To su stvari kojima baš i ne želimo da se bavimo, pa je samim tim buđenje istih - proces koji nije bio uvek zabavan. Živimo u društvu u kojem se konstantno osuđujemo, naročito kada je sreća u pitanju, a kad su nesigurnost i strah u pitanju, onda još i mnogo više.

Ove godine očekujemo i premijeru psihološke triler serije ''Crna svadba'', u kojoj takođe glumite. Čini se da tako nešto do sada nije viđeno na našim prostorima. Šta možete da nam kažete o tom projektu?

Ništa osim da potvrdim da sam radio tu seriju (smeh). Šalu na stranu, ne mogu mnogo da otkrijem. Da, to je defitivno nešto što kod nas na tom nivou i u toj kombinaciji do sad nije rađeno. Vrlo kvalitetna priča koja kombinuje elemente horora, trilera, krimi i drame. Vizuelno takođe na potpuno drugom nivou. Nemanja Čipranić je vrlo detaljan i to se vidi kroz svaki aspekt: kako je ispričana priča, kako izgledaju kostimi (koji su spektakularni - hvala Kiki (Kristina Kostić)), pa fotografija koja je vrhunska, lokacije... Izuzetno sam zahvalan Nemanji koji mi je dao ulogu u tako jakoj seriji sa neverovatnom ekipom. On i ta uloga su mi omogućili da budem u ovoj zemlji i pojavim se na radaru Contrast Studios-a, što me na kraju dovelo i do glavne uloge u ''Azbuci''.

Foto: Đorđe Bukvić

U jednom intervjuu ste rekli da volite nomadski život i da i dalje razmišljate gde bi mogla da bude Vaša baza. Da li ste u međuvremenu pronašli idealno mesto za svoj stalni dom?

Da, volim taj život i ranije mi nije značilo nešto posebno da imam bazu. U poslednjih par godina sam počeo da osećam želju i potrebu da imam mesto na koje ću se uvek vraćati, gde ću urediti prostor i život na svoj način, i gde ću provoditi vreme kada nisam na nekom poslu ili na putovanju. Nažalost, to mesto još uvek nisam našao, ali sam uspeo da skratim listu na top 3 lokacije. Trebalo mi je samo 3 godine za to, a sad još toliko da odlučim da ipak ima još neka nova destinacija (smeh).

Volite sport, prirodu, putovanja… šta vam još daje snagu i energiju?

Volim i da kuvam, jako volim fotografiju, a može biti mnogo stvari na koje slučajno naletim, a da me u potpunosti napune energijom. Dobra hrana i dobro društvo me uvek oduševe. Dobra knjiga, film, predstava, muzika... I ne znam kako je završilo na kraju liste, ali lep i prijatan cafe i dobra kafa 100% odrade posao.

U godini pandemije, šta je bio vaš najveći izazov i da li vidite ''svetlo na kraju tunela''?

Ja sam na pocetku pandemije bio u Londonu i, iskreno, prvi period zatvorenosti mi je izuzetno prijao. Ne sećam se kada sam pre toga imao priliku da se u potpunosti opustim i ne brinem da li ću propustiti neki kasting, sastanak, priliku za posao. Naravno, sve to je u potpunosti nebitno kada pratite koliko ljudi je umrlo, ostalo bez posla, i kada živite sa tim strahom, raznim manipulacijama i konstantnom neizvesnošću. Ako pričam striktno o mom poslu, onda mi je definitivno otežalo da budem na raspolaganju za neke poslove.

Ranije je bilo pitanje samo da li ću naći povaljan let kako bih stigao na kasting ili sledeći posao, u međuvremenu, produkcije su počele da odustaju od angažmana ako niste u toj zemlji u kojoj se snima... A svetlo na kraju tunela, da naravno. Sada kada je konačno napravljena vakcina, čak više verzija, ostaje samo da se svi vakcinišu i situacija će već biti mnogo bolja. Mislim da je ovo bila jedna, i još uvek je, velika lekcija. Pitanje je, naravno, koliko ćemo naučiti iz nje. A i lepo vreme nam ide u korist, jer je tada svakako lakša klinička slika. Proleće i leto su nam dobrodošli više nego ikada pre.

Foto: Đorđe Bukvić

Intervju: Tara Đukić