Kreativni direktor: dizajner ili zvezda? Modni stručnjak Petar Spasojević za ELLE istražuje sve aspekte ove pozicije

Uloga kreativnog direktora u modnim kućama postoji gotovo od nastanka mode kakvu poznajemo. Često je to bio dizajner koji je ne samo osnovao brend, već je svojim kreacijama i aktivnostima postepeno oblikovao i definisao njegov jedinstveni identitet. Međutim, tokom vremena, uloga kreativnog direktora proširila se i transformisala u ključni element brenda, obuhvatajući ne samo umetnički izraz kroz dizajn, već i način komunikacije same kuće. Danas, u eri brzih promena u modi, česte su smene kreativnih direktora, a modne kuće biraju različite pristupe kada je reč o kreativnoj direkciji.

Njegov rad je pre svega transformisao brend, ali je postavio i nove standarde u industriji mode pokazujući snagu inovacije bez izostavljanja onoga što su ključni simboli samog brenda. Njegova sposobnost da oživi Gucci na način koji je pre svega autentičan snažno ilustruje evoluciju mode koja prevazilazi svoje dotadašnje granice.

Deluje kao da Gucci ponovo primenjuje strategiju stavljanja kreativnog direktora u prvi plan sa ciljem da isti bude svojevrsna zvezda brenda. Postavljanje Sabata de Sarna na poziciju kreativnog direktora čini se kao savršen izbor pre svega zbog njegovog bogatog iskustva u modnim kućama Prada, Valentino i Dolce & Gabbana, što sugeriše da Gucci želi da iskoristi De Sarnovu reputaciju i modno iskustvo da dalje razvija brend. Njegovo ime koristi se u svim komunikacijama i ističe se uvek kao ključna figura koja inspiriše. Ostaje naravno da vidimo kako će Sabato de Sarno nastaviti da razvija Gucci i da li će njegov pristup biti dovoljno inovativan. Modna industrija je dinamična i stalno se menja, pa je važno pratiti kako će se ovaj novi period transformacije koja je tek skoro počela odraziti na brend.

Momenat koji je ceo modni svet čekao gotovo dve godine bio je povratak Alessandra Michelea i dugo se spekulisalo o tome koja će modna kuća angažovati baš njega. Nakon vesti da Pierpaolo Piccioli napušta Valentino, delovalo je sve izvesnije da bi u ovaj rimski brend upravo mogao da dođe Alessandro Michele što se kasnije i obistinilo. Njegova prva kolekcija za Valentino predstavljena je u junu, iznenada, iako je prethodno bilo najavljeno da će ona biti prikazana u septembru na reviji u Parizu. Alessandro Michele razvio je izuzetno prepoznatljivu estetiku koja se savršeno vidi i u prvoj kolekciji za Valentino. Mnogi su okarakterisali da ona u velikoj meri podseća na brend Gucci, ali ne smemo zaboraviti da estetiku brenda diktira upravo kreativni direktor. On deo sebe nosi uvek sa sobom i prilagođava se kodovima brenda. Gucci na koji je mnoge to podsetilo upravo jeste Gucci pod njegovom kreativnom direkcijom. Valentino kolekcija zapravo ima veoma duboke uticaje koji dolaze iz arhive brenda koji novijim generacijama nisu poznati jer se komercijalna moda u velikoj meri bazira na sadašnji trenutak, iako ima impozantnu istoriju koja se ne sme zaboraviti. Zanimljivo je istaći i da na novu ulogu Alessandro Michele dolazi praktično kao zvezda dizajner, a ne kao čovek iz senke kao što je bio slučaj za Gucci.

Potez francuske kuće Louis Vuitton da imenuje Pharrella Williamsa za kreativnog direktora muških kolekcija drugačiji je primer toga kako modni brendovi vide kreativnu direkciju. Pharrell je u muzičkoj industriji stekao izuzetnu popularnost i priznanje, a njegova posvećenost modi je očigledna kroz saradnje na capsule kolekcijama za Adidas i Chanel kao i osnivanje streetwear brenda Billionaire Boys Club. Pharrellova nova uloga definitivno je oduševila sve fanove njegove muzike i prethodnog rada, ali je postavila pitanje i koje su kvalifikacije potrebne kako bi neko vodio brend kao što je Louis Vuitton, poznat pre svega po svojoj dugoj tradiciji. Mnogi modni kritičari bili su podeljeni i skeptični pitajući se da li je njegova kreativnost u muzici dovoljna i da li može da se primeni na rad na velikim i zahtevnim kolekcijama.

S druge strane, Louis Vuitton definitivno vidi potencijal u Pharrellu kao globalnoj ikoni i kreativnom vizionaru koji unosi svežinu u kolekcije. Ovaj primer pokazuje kako se modni brendovi prilagođavaju promenljivim trendovima u industriji, uključujući i spajanje sa drugim kreativnim industrijama poput muzike. Važno je da se vidi kako će Pharrell Williams nastaviti da integriše svoju viziju i estetiku sa nasleđem i vrednostima Louis Vuittona.

Sa svojih 90 godina, i dalje aktivno doprinosi brendu, kreirajući kolekcije koje odražavaju njegov prepoznatljiv stil i estetiku. On je primer vernosti svojoj estetici, ali i sposobnosti da se prilagodi i inkorporira aktuelne trendove u svoj dizajn. Dizajneri poput Giorgija Armanija pokazuju da je moguće izgraditi brend koji je čvrsto povezan sa jedinstvenim vizijama i vrednostima, i to bez promena na vrhu dizajnerskog tima. Njihova konzistentnost može biti ključna za uspeh brenda, ali istovremeno pokazuje da svaki dizajner donosi svoj jedinstveni pečat u svet mode.

Chanel je još jedan brend koji skoro pa celokupni opus duguje Karlu Lagerfeldu. On je duže od 35 godina radio za ovu modnu kuću i uspeo da od Chanela napravi simbol i ikonu jedne epohe. Svi simboli za koje vezujemo Chanel dolaze upravo iz perioda kreativne direkcije Karla Lagerfelda. Sa njim je gotovo 30 godina radila Virginie Viard koja je nakon njegove smrti preuzela kreativnu direkciju brenda sve do juna ove godine. Možemo zaključiti da je ključ trajnog uspeha ovog brenda upravo i bio u vernosti jednom stilu i vizuelnom identitetu. Njihov naslednik još uvek nije poznat, ali svakako da je to prema mnogim modnim kritičarima trenutno „najpoželjniji posao u modi“. Ko god to bio, njegova uloga definitvno neće biti laka i označiće jednu potpuno novu eru za Chanel.

Odlasci i dolasci dizajnera u modne kuće svakako deluju kao strategija koju brendovi sve češće praktikuju jer nijedan dolazak i odlazak ne može da prođe bez veoma dobre komunikacije koja kreira hype na društvenim mrežama. Nijedan kraj nije finalan već označava samo završetak jedne ere. Važno je razumeti da je svaka estetika koja nas asocira na neki brend upravo delo kreativnog direktora. Njegov odlazak označava samo kraj jedne epohe za taj brend, a nikako kraj brenda kako to mnogi doživljavaju.

Svako svoj „mandat“ koristi da, sa jedne strane, prilagodi svoj stil, ukus i estetiku kodovima koji su duboko ukorenjeni, naročito kada je reč o kućama sa veoma dugom tradicijom, ali i da unese nešto novo po čemu će biti zapamćen, stvarajući istoriju. Važno je razumeti da moda, uprkos svojoj umetničkoj dimenziji, u krajnjoj liniji ima komercijalni cilj. Promene u dizajnerskom timu mogu biti i strategijske odluke koje brendovi donose kako bi se osvežili, ali i kako bi ostali relevantni na tržištu.