Vrsna glumica je tokom poslednje tri decenije dobila dva Emmy-ja, dva Golden Globe-a, jednu BAFTA i pet nominacija za Oskara, kao i jednog osvojenog.

Kad bi svi likovi koje je tumačila bili u istoj prostoriji - Amber Waves, porno zvezda s materinskim instinktom (iz filma Boogie Nights, 1997), ožalošćena supruga iz Magnolije (1999.), očajna domaćica iz 1940ih godina Laura Brown (iz filma The Hours iz 2002.), fina domaćica iz pedesetih koju su snašle nevolje (Far From Heaven, 2002.), poročna rok zvezda Suzana (What Maisie Knew, 2012.), Sara Palin (iz Game Change) - imali bismo pred sobom izuzetnu studiju kontrasnih likova.

Ono što sva njena izvođenja imaju zajedničko je uverljivost; nijedno ne prelazi u stereotip. "Ona je kraljica realizma," kaže Westmoreland, koja je, zajedno sa svojim partnerom u režiranju i scenariju (koji joj je i muž) Richardom Glatzerom, iskoristila prvu priliku da angažuje Moore za tumačenje glavne uloge u filmu Still Alice za koji je dobila svog prvog Oskara. "Ona je jedna od retkih koja ima glumački domet s kojim može izneti ovo intenzivno putovanje bez ijedne lažne note."

Njen otac poreklom Amerikanac, vojni je sudija, majka joj je iz Škotske, te Julianne kaže kako je odrastala osećajući da pripada obema kulturama. "Sada vidim kako Amerikanci pogrešno tumače britansku rezervisanost, i kako Britanci pogrešno tumače američki entuzijazam. Mislim da pripadam negde u sredini. Iako sam druželjubiva, takođe sam i dosta povučena."

Lepa glumica je najstarija od troje dece - njena porodica je u jednom gradu retko provodila više od 18 meseci. Između pete i osamnaeste godine Moore je pohađala devet različitih škola. Zbrka oko selidbi joj je otežala održavanje prijateljstava, ali je istovremeno mladoj Julienne dala brojne prilike da uči o ljudskoj prirodi. "Kada se selite često shvatite da ponašanje nije isto što i karakter, ponašanje je promenljivo i puno zavisi od toga gde živite i kakvi su kulturološki standardi i priroda tog mesta", kaže ona. "Tako da uvek tražite znake, uvek posmatrate kakvo je uobičajeno ponašanje ljudi." Kakav je uticaj sve to seljenje i zbrka imalo na nju? "Da razmislim... mislim da sam zbog toga počela da cenim sigurnost. Izrazito sam vezana za dom. Šokatno mnogo vezana, kad bolje razmislim!", kaže uz osmeh.

"Ljudi misle da glumice obično nisu praktične ili vezane za dom. Da smo nestalne i emotivno ranjive. Verujte mi, ja nisam takva. Moja kuća je veoma čista i sređena. Ne kuvam dobro - moj muž se uglavnom bavi kuvanjem, ali svakog jutra spremam topao doručak svojoj deci. I uvek ja postavljam sto i salvete."

PageBreak

Imajući u vidu neke njene osnovne fizičke karakteristike: dugu crvenu kosu, alabasternu kožu poprskanom pegicama i njene fatalne jagodice, imate muke da vizualizujete to da je ona kako kaže, nekada zapravo imala problema sa samopouzdanjem zbog svog izgleda. "Pa, znate, crvena kosa i pege... a sve je pogoršavalo to što sam nekako uvek živela u mestima gde su sva deca imala lepu kožu i osunčan ten." Sa 16, Julienne je nosila naočari i bila je, kako sama kaže "totalna štreberka". Ali je u osamnaestoj naočari zamenila sočivima i sve je počelo da se menja. "Nisam bila baš kao ružno pače, koje se naglo pretvorilo u labuda, ali sam postala samouverenija. Imala sam i momke u srednjoj školi, mada ništa ozbiljnije."

Roditelji su joj uvek govorili da može da bude šta god želi - dok god se obrazuje. "Ispostavilo se da tu karijera glumice nije spadala. Potpuno su se prepali kad sam im to rekla."

Njihova briga je bila nepotrebna, ispostavilo se. Posle univerziteta, odmah je počela da glumi u tv seriji i tu ostala tri godine, zatim ju je primetio režiser Robert Altman i dao joj ulogu u filmu Short Cuts. Moore je tada ostavila nezaboravni utisak - delom jer je jednu cenu scenu provela lutajući gola od pojasa naniže.  "To u stvari i nije bilo tako teško. Na neki način, glumci se uvek bore da prevaziđu sumnju u sebe. Sve zavisi od toga kako oživite pred kamerom", objašnjava uspešna glumica.

Udala se mlada, zatim razvela, potom se nakon sedam godinama zabavljanja, 2003. udala za režisera Barta Fenudlicha, koji je čitavu deceniju mlađi od nje. Dok joj je karijera postajala sve bogatija, Moore je imala još jednu, možda i veću ambiciju.

"Znala sam od ranih dana da želim decu. Nisam bila jedna od onih koje kažu 'ako se desi, desi se'. Zaista sam želela porodicu. Iako nisam rodila prvo dete do 37. godine, uvek sam osećala da ću se ostvariti kao majka."

Sada ima dvoje dece - Caleba, koji ima 18 godina i četrnaestogodišnju Liv. Kao majci, najvažnije joj je da se njena deca unesu u ono što rade. "Uvek im govorim 'šta je to što vas najviše uzbuđuje i usrećuje? Neka vas te stvari vode kroz život."

Što se tiče balansiranja između posla i privatnog života, ona insistira da to i nije tako teško. "Ako snimam film na lokaciji daleko od doma, uredimo da snimanje bude u leto i cela porodica ide sa mnom. Osim toga, nikada nisam odsutna duže od nedelju dana. Kad me neko pita 'Hoćeš li snimati ovaj film u Mađarskoj?' ja samo kažem 'Žao mi je - ako može da se snima u Nju Džerziju, možda ću moći.'"

Lako je zamisliti nju i njenog muža kako sede u svom domu u Njujorku, u njihovoj savršeno uređenoj kući, te kako zajedno pregledaju scenarija. U stvarnosti, to se skoro nikada ne događa. "Sama odlučujem šta ću snimati", kaže zanosna Julienne.

PageBreak

"Ponekad ga zamolim da pročita nešto ako mi je potrebna pomoć s tim, ali uglavnom brzo vidim šta mi se sviđa, a šta ne. Suprotno onome što neki misle, ne insistiram na odabiru "teških" uloga. Samo pokušavam da biram raznolike likove."

Pre sedam godina Moore je objavila Freckleface Strawberrz, dečju knjigu o povučenoj crvenokosoj devojčici sa pegama. Od tada je napisala još tri, od kojih se jedna zove "My Mom is a foreigner, but not to me" - za koju slobodno možemo reći da je zasnovana na ličnom iskustvu.

"Počela sam s pisanjem prve kad mi je sin imao sedam godina. Ono što sam želela da kažem je da smo svi mi nezadovoljni svojim izgledom. Da mogu da biram, radije ne bih imala pege, ali kako vreme prolazi druge stvari postaju važnije. Iako sam uživala pišući knjige, neću zbog pisanja napustiti glumu - to je više moj hobi."

"Znate, veoma sam svesna koliko sam srećna. Život mi je ponekad bio lud, ali je bio i povlašćen - dobro zarađivati, a baviti se onim što volite. Ne dobije puno ljudi takvu priliku. A sedeti u lepom hotelu i pričati o sebi, ni to nije tako loše."

foto: Instagram/julianne_moore_fanpage

Na temu roditeljstva i starenja, popularna glumica ima vrlo jake stavove i izražena mišljenja.

"Biti majka je nešto što sam oduvek htela. Nisam znala da li ću se udavati - nisam razmišljala o tome kao o obaveznom cilju - ali sam znala da želim decu." Na kraju je odlučila da se uda za oca svoje dece, režisera Berta Frenudlicha, ali tek 2003, posle sedam godina veze i nakon što su dobili decu. "To postane problematično u društvu", kaže ona. "Kada kažete 'moj partner', ljudi vas pitaju 'poslovni partner?' Tako bi se sveli na "dečko i devojka", a tu su i problemi sa bolnicama i zdravstvenim osiguranjem, i to počne da biva blesavo. Roditeljstvo je neverovatno duboko iskustvo, nešto što je teško opisati u jednom intervjuu ", kaže Julienne, ali se ipak nadovezuje.

"Biti roditelj i stariti može zvučati seksistički samo po sebi, bez obzira na nameru. Muškarce ne pitaju za godište, ne pitaju ih da li imaju dece. Nije da je to tako bitno, ali osećam da je na neki način degradirajuće. Kada tačno ženin život počne da se sastoji od onoga 'Pričajte mi o svojoj deci i šta mislite o plastičnoj hirurgiji'? Istina je da mislim kako je to dosadno! Ne kažem to samo vama - to govorim svima. Naš strah od starosti je u stvari strah od smrti; starenje je fizička manifestacija odumiranja, i to je ono što mislim da uznemirava ljude. Nije stvar u tome da se bude lepi za svoje godine, već da se bude lepi u svojim godinama " , zakljčuje glumica.

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/ellesrbija/