Krupni dijamanti oko vrata i jednostavan ali savršen beli outfit koji je bleštao među kurtoaznim frazama najuglednijih zvanica na otvaranju Belog dvora za javnost 2001. godine nisu bili ono što je nateralo sve prisutne da se okrenu za nestvarnom figurom dolebdelom na mondeni prijem i ustalasaju se šapatom postavljajući pitanje:„ Ko je ovo?“ Denise Hale, znali su oni bolje obavešteni, centralna figura američkog džet-seta i dobra prijateljica Aleksandra Karađorđevića.

Gde odseda, pitali su se radoznalci. Pa ovde, na Dvoru, bio je na neki način jedini logičan odgovor koji su mogli da daju samo oni za koje ona nije bila Denise Hale, već Dušica Radosavljević, devojka rođena sa nečim što obični ljudi nemaju. Jedine dve stvari koje zasenjuju njen besprekoran stil jesu njeni maniri i neverovatna životna priča koja ju je dovela na vrh sveta.

U poslednjih pola veka nemoguće je zamisliti prijem, party, donatorsku večeru, čajanku ili bilo kakvo drugo okupljanje više od dve planetarno moćne osobe na koje Denise Hale nije pozvana.

Liz Taylor, Richard Burton, John Wayne, Truman Capote, Nancy Regan, Don Johnson, Zubin Mehta, Gianfranco Ferré i mnoga druga imena iz savremene istorije nalaze se istovremeno na spisku njenih najbližih prijatelja. Nijedan afterparty u Kodak studiju nakon dodele Oskara ne može ni da se zamisli bez nje. Poseduje kolekciju umetničkih dela koja zaslužuje da bude u muzeju, kao i njena odeća i obuća. 

Bilo da se postavi pitanje o tome šta damu čini damom, koliko je daleko moguće pratiti sopstvene snove, u kom se neseseru centar sveta nosi svuda sa sobom i na koji se način postaje miljenik sopstvenog života, odgovor se može pronaći na ranču Nirvana od tri hiljade hektara na severu Kalifornije.

To je mesto odakle Denise Hale danas kormilari svojim ostvarenim željama. Po sopstvenom priznanju, kao mlada je sledila pravila, a onda je počela sama da ih postavlja. Ako već večerate sa princom Charlesom, obavezno nosite haljinu Gianfrancoa Ferréa - jedno je od njenih pravila.

"Uvek se vraćam na ono što sam zapamtila kao dete jer sve češće postajem svesna važnosti bakinih saveta i priča. U jednoj od njih kaže se da beba na rođenju dobija tri vile koje odlučuju o njenoj budućnosti. Izgleda da su moje čarobnice bile veoma pijane i uopšte se nisu slagale. Svađale su se oko toga na koju ću stranu otići. Ne tamo, nego onamo... Zato sam stalno bila na nekom uzbudljivom putovanju na kom mi se uvek, onako usput, dešavalo nešto sudbonosno", reči su kojima ova vladarka krugovima američkog džet-seta objašnjava svoj životni put naspram kog i najpopularnije sapunice o bogatim dinastijama izgledaju kao dokumentarci o porodicama iz predgrađa.

Zvuči kao šala, ali nije.

Denise Hale rođena je u Beogradu kao Dušica Radosavljević, ali je njeno zapisano ime ostalo Danica, jer se tako zvala ljubavnica njenog zbunjenog kuma na krštenju. Njen otac bio je harizmatični kraljev oficir čija raskošna ličnost, nabijena erudicijom, vedrinom i ljubavlju prema životu, ipak nije bila okrenuta materijalnim stvarima.

Obožavao je društvo i kafane, što će kasnije, nakon rata, postati i njegov poziv. Majka Anđa bila je nežna, ali snažna žena čiji su se pogledi na život unekoliko razlikovali od nazora njenog supruga. Ipak, ljubav ih je držala na okupu. 

foto: Profimedia

Zbog čestih putovanja roditelja Dušica je detinjstvo provela mahom kod bake i deke, u ulici Prote Mateje na beogradskom Vračaru. Kao pripadnici predratne elite, oni su je vodili sa sobom putujući po prestonicama čitave Evrope i ne znajući da je time pripremaju za život koji će jednog dana voditi. A onda je počeo rat. Iako su odlično vladali nemačkim, Dušičini baka i deka za života više nisu rekli ni reč na ovom jeziku. Već tada, kao devojčica, ona je znala da taj život nije njen. Rusko oslobođenje palo joj je još teže: njena porodica našla se u komunističkoj nemilosti, posebno otac koji je jedno vreme proveo čak i u zatvoru. Ipak, izvukao se. Godinama kasnije, kad se Denise pojavila na Brozovoj sahrani kao član delegacije koju je poslao tadašnji američki predsednik Jimmy Carter, izjavila je da se pred mermernom pločom sa natpisom Tito još jednom zahvalila državniku zato što je pomilovao njenog oca. Mnogima se, ipak, činilo da je došla da sahrani neprijatelja.

"Od bake sam naučila da ne mrzim ni onoga ko mi nanese zlo. Samo stani pokraj reke i čekaj da pored tebe prođe njegov leš, govorila je. I to se uvek desi. Ako me neko povredi, okrenem list, zatvorim knjigu i ta osoba više ne postoji - otkrila je Denise još jedno svoje životno pravilo."

Sa ekskurzije na koju je kao šesnaestogodišnjakinja otišla odmah posle rata Dušica se nikad nije vratila. Ona i nekolicina njenih prijatelja pronašli su čoveka koji će ih svojim čamcem prebaciti u Italiju. Plovidba je pošla po zlu i malo je falilo da nestanu u talasima. Neverovatnim sticajem okolnosti, na tom mestu u to vreme bio je britanski minolovac čiji je kapetan poznavao  Dušičinog dedu koji je bio nosilac važnog francuskog odlikovanja još iz Prvog svetskog rata. Pritisnut ogromnom odgovornošću međunarodnih odnosa, kapetan je zbog starog prijateljstva ipak odlučio da devojku ne isporuči Jugoslaviji, već da je prebaci u Italiju. 

Posle nekoliko meseci u izbegličkom kampu u Bariju, Dušica je nekako uspela da se nađe pred objektivom poznatog fotografa i dođe do posla modela. I tako se, opet neverovatnom igrom sudbine, upoznala sa jednim od najbogatijih ljudi u Italiji, industrijalcem i fabrikantom oružja Giuseppeom Giganteom. Posle samo nekoliko meseci, zaljubljeni Italijan ju je zaprosio. Tada je dobila svoje prve dijamante. Kasnije su i oni postali jedno od njenih modnih pravila.

"Nosim ih kao drugu kožu, svakog dana", objasnila je jednom prilikom.

Brak sa Giganteom potrajao je samo nekoliko godina. Kako je plenila pažnju gde god da se našla, Dušica, koja je tada već uzela ime Denise zbog ljubavi njene bake prema Francuskoj, upoznala se posle izvesnog vremena sa slavnim rediteljem Vincenteom Minnellijem, ocem čuvene glumice Lize Minnelli, koji se gotovo momentalno zaljubio u nju. Ovaj brak bio je istovremeno njena karta za Ameriku.

U to vreme Denise još nije imala nameru da se pojavi u Jugoslaviji, ali njen otac, koji se ponovo oženio i živeo u Sloveniji, uspeo je da organizuje odlazak u posetu ćerki. Nešto kasnije, uspela je da je poseti i majka. 

Posle Brozove smrti, Dušica je učestalo posećivala roditelje, najčešće pronalazeći povod u donacijama koje je davala ovdašnjim zdravstvenim i socijalnim ustanovama - prva dva ambulantna vozila koja je poklonila bolnici posvetila je baki i deki. Sa očevom novom suprugom veoma se zbližila i, kao i svojoj majci, pomagala joj do kraja života. Iako svojim ponašanjem nikad nije pokazivala previše emocija, to je činila svojim postupcima. 

Nakon desetak godina, ljubav u braku sa Vincenteom iščilela je kad je Denise upoznala Prentisa Cobba Halea, bogatog biznismena iz San Franciska koji je, osim velikih profita, voleo i operu. Kao i prethodna dva muža, i on je bio otprilike godište njenog oca, ali tada je i ona već bila zrela žena i bila je uverena da je Prentis ljubav njenog života. To je potvrdilo i dvadeset sedam godina braka, koji je potrajao sve do Haleove smrti. 

"Vincente je bio divan čovek, ali nisam mogla protiv sebe. Kad smo se upoznali Prentis je bio u braku. Nikad se nismo pokajali. Za dvadeset sedam godina, koliko smo proveli zajedno, samo tri nedelje bili smo razdvojeni. Oduvek sam bila svojeglava i svima govorila šta da rade. Jedino je on bio jača ličnost od mene," priznala je svojevremeno Denise. 

U tom periodu pronašla je još jednu strast u životu: ona i njen suprug izgradili su sopstvenu utopiju na ranču Nirvana, u Kloverdejlu, severno od San Franciska. Na nepreglednom prostranstvu od preko tri hiljade hektara kraljica društvenog života planetarnog džet-seta i dan-danas pronalazi ono što ne može da nađe na prijemima i balovima od Kaprija do Kambodže, od Belog dvora do Bakingemske palate, od ručka sa Valentinom i Carolinom Herrerom do večere sa Ralphom Ruccijem - samoću.

"Volim bogat društveni život, ali i te kako umem da cenim stabilnost, vreme provedeno sa jednim ili dvoje superbliskih prijatelja. U suštini sam zaista stidljiva. I volim da sam sama. Potpuno sam ispunjena kad provedem nedelju ne videvši nikog. Ranč je mesto na kom sam najsrećnija," priznala je Denise Hale.

Kad je preminuo Prentis Cobb Hale, život je režirao još jednu dramu za Denise. Troje dece iz prvog Prentisovog braka podigli su ukupno sedam tužbi protiv Denise kako bi se domogli ogromnog nasledstva. „Ako hoćete u boj, imaćete srpski rat“, rekla im je tada udovica. Nakon pet godina proces je okončan u njenu korist. Na partiju koji je tim povodom organizovala, prijatelji su joj poklonili jastuk na kom je bila izvezena rečenica: „Nikad ne tuži srpsku maćehu.“

Poslednjih decenija svaka njena poseta Beogradu ima svoj zvanični deo, koji uključuje susrete sa najuticajnijim ljudima regiona, i nezvanični, tokom kog sa svojim najbližim prijateljima iz detinjstva zatvara kafane sa živom muzikom: obožava starogradske pesme, gotovo sve ih zna napamet, i kad počne da naručuje, njena plejlista iznenadi čak i najiskusnije muzičare. Kad je poslednji put bila u takvom provodu, najbolja prijateljica iz detinjstva povela ju je na Crne pantere. Treska je trajala, „kardio-pesme“ su se ređale, a onda su počeli taktovi kafanske himne Ima dana. To je bio jedini put da je iko u očima Denise Hale video suze.

Tekst: Igor Karanov 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/