Zvezda svetskih pista, atipična manekenka koja caruje naslovnim stranama modnih magazina, ljubimica Karla Lagerfelda, devojka koja podjednako dobro zna da se zabavi i u Brčkom i u Njujorku, imala je dvanaest godina kada je počeo rat u Bosni, kada je postala izbeglica. Sa šesnaest je pobedila na Elite Model Looku i kao najsrećnije stvorenje ušla u veliki svet modelinga. Publika u Hajatu pamti taj njen pobednički skok sa licem koje je isijavalo iskonsku radost i na kojem je vispreni posmatrač mogao jasno da pročita:„Osvojiću svet.“  

Nekoliko večeri kasnije sedeo sam na galeriji jednog beogradskog kafea sa tom devojkom čiji optimizam je bio opipljiv, osmeh zarazan a borbeni duh obećavao  veliku karijeru. I desila se. Sretao sam je i kasnije, kada je pokorila svet, i za nju ne važi ona odmerivačka rečenica okoline  - uspeh (ni)je promenio. Nju je uspeh oplemenio i vedrim stavom i čak i kad priča o situacijama u kojima ju je život mlatio, tera vas da je zagrlite kao bližnjeg svog.  

Njena moć transformacije je fascinantna, a to je vežbala još u detinjstvu.

„Ne znam da li sam se probudila kao model, ali sam sigurno već bila glumica. Šta ti drugo preostaje nego da se pretvaraš, kad si rođen mršav, i to u Brčkom, gde svi zbog toga upiru prstom u tebe i viču: „Vidi nje, bolan!“ Ni dečku koji mi se sviđao nisam mogla da priđem jer sam mu bila „ortak“. Za kike me drugovi nisu vukli jer smo u svemu bili ravnopravni. Eto odakle je došla ta pegava divljakuša koja je stalno morala da objašnjava da nije muško“, ispričala je za Elle.

I fudbal je dobro igrala, a pred prvu manekensku sezonu pala je i razbila oba kolena. Karl Lagerfeld oduševio se ovom pričom, naročito kada mu je priznala kako joj se to dogodilo na ivici šesnaesterca. 

Ona i živi na ivici šesnaesterca.

Prve beogradske dane provodila je između malog stana u Kneza Miloša i Sremčice, gde su imali deo kuće koju je njen otac sagradio još pre rata u slučaju da njegova deca budu želela da studiraju u Beogradu. Za vreme ratnih godina njih devetoro se guralo u tom stančiću i bilo im je kul. Natašina svojeglava priroda nije bila imuna na dešavanja u zemlji koja je gorela u plamenu. Ponašala se dosta problematično, bila je veoma ljuta zbog svega što nam se desilo. Iz protesta išla je bosa u školu, probušila je nos, a kada nije znala šta će - jednostavno bi se potukla. Odlazila je u Čumićevo sokače, taj bastion za oblačenje elite koju su ispljunule devedesete, baš zato što je iz dubine duše prezirala novopečene bogataše i dizelaše. Pobegla je s maturske večeri jer joj se nije sedelo s onima koji nisu imali pojma da se negde u blizini gine. Pušila je Drinu, a njeni školski drugovi Rothman’s koji je ponekad htela da zapali, pa je žickala te njihove otmene cigarete. Kada je jednog leta srela ortaka iz srednje škole, zgranuto ju je upitao: „Kako, bre, ti da pobediš na Elitovom izboru za manekenku?!“ 

To su se pitali i mnogi koji veruju da to mogu samo devojke koje su opterećene veličinom grudi i manjkom kilograma, sanjaju da se udaju za fudbalera čiji je broj tetovaža proporcionalan milionima koje ima na računu, spremne su da ridaju zbog polomljenog nokta i najveća briga im je da ih paparaci dobro uslikaju na nekoj jahti.  

Nataša je i kroz modni zverinjak plivala slobodnim stilom. Da se radi o svojevrsnom dragulju prva je primetila Carine Roitfeld, bivša urednica francuskog Voguea i jedna od najfascinantnijih žena u svetu mode.

„Danima sam išla na kastinge, to se ponavlja u nedogled i na kraju ti dođe da digneš ruke. Posle ko zna koliko pokušaja, jave mi da imam zakazano snimanje s novim mladim fotografom za francuski Vogue. Pojavljujem se u ogromnom šarenom džemperu, čije se drečave pruge vide iz aviona. Pozajmila sam ga od frenda, Sergeja Trifunovića, a ištrikala ga je njegova mama u Užicu. Dobijam naslovnu stranu, a famozna Carine postaje moja zaštitnica. Ta žena u modi zaista radi nemoguće. Recimo, Emmanuelle Seigner, ženu Polańskog, strpa u džip, obučenu u krzno, okiti je dijamantima i na sve to joj oko vrata stavi peškir od dva dolara! Haos. Meša babe i žabe, ali to izgleda mnogo šik. Budući da je poreklom Ruskinja, govorila mi je da sam njena srpska sestra i da, kad odem u pravoslavnu crkvu, obavezno i za nju zapalim sveću. Posle tog Voguea postajem zvezda Gucci kampanje, otvaram i zatvaram najvažnije revije, iako nisam klasičan tip manekenke lepotice.“ 

Iza njene nonšalancije krije se ozbiljan rad. Od šest ujutru, kada dođe na šminkanje pred prvu reviju, počinje da pravi šou. Onda zaspi na petnaestak minuta, probudi se i tera dalje. Karl Lagerfeld voleo je da joj poverava specijalne efekte. Samo bi joj šapnuo: „Hajde, smisli neki fazon.“ Mesto zločina je bila Chanelova revija. Naravno, sve utegnuto i raskošno i kod poslednjeg izlaza Nataša se sagne i krene četvoronoške sredinom terena. Dođe tako do kraja, ustane i zavrti neku piruetu. Aplauz jačine groma. Priđe Karlu i šapne mu: „Ovo je pravi catwalk.“

Pred objektivom se oseća kao kod kuće. 

„Fotograf  ti obično kaže da budeš prirodna, ali ne previše. Tvoj zadatak je da proceniš koliko je to. Svaki od njih ima drugačiju ženu u glavi. Među prvima s kojima sam radila bili su David Sims i Terry Richardson, skroz kul tipovi, koji su sreli jednu jaku malu, neuhvatljivu kao vetar. Baš to im se svidelo. A onda je Karl Lagerfeld naredio da me naprave više šik. Tom Ford me je hteo golu. Što da ne?“

I uvek je spremna.

„Pariz. Jedanaest sati uveče. Zove me moj agent: „Slušaj, otkazali su Ann-Catrin. Hoće tebe. Slikaš lookbook.“ Tačka. Mogla sam da budem mrtva bolesna ili neispavana. Treća smena. Samo sam rekla: „Važi. Palim!“ Na setu se pojavljujem kao da je devet ujutru. Ekipa u teškoj depri jer nisu dobili ništa s prethodnom devojkom. Treba im neko ko će sve to da preokrene. Okej. Evo me, tu sam. Šta treba da radim? Može. ’Ajmo na posao. Bez obzira na to što delujem kao neko ludo dete, vrlo dobro znam gde sam pošla. Već tada za mene Karl Lagerfeld nije bio tamo neki čika s belom kosom, već sam se dobro potkovala za prvi susret s njim. Nažalost, mnogo devojaka koje se bave ovim zanimanjem to možda i ne žele da rade, već čeznu za tim da se vrate kući. Za razliku od njih, ja sam obavljala svoju fascinantnu misiju, s tim što je ona u poslednje vreme drastično promenila temu. I nisam se ja odmah snašla, samo se pojavila i obznanila celom svetu. Radila sam s manje poznatim klijentima i postepeno prelazila s jednog na drugi fashion nivo. I nikada mi nije bilo hladno, niti mi se spavalo. Jača sam od života. Tu žilavost ponela sam iz ove zemlje.“

Uvek se ložila na tipove žena kakve su Jeanne Moreau, Monica Vitti, Simone Signoret. Intimno, impresionira je melanholija, a ne Tomb Raider. Život joj je uvek bio dramska sekcija, što je prenela i na svoj posao.

„Nisam postala uspešna zato što sam bila prepredena, nego stvarna osoba koja je uvek imala hrabrosti da uradi ono što drugi nisu. Moja komunikacija s kamerom jeste bila magična igra, ali čista. Tek kasnije stižeš na opskurniju njujoršku igranku: svakojake spekulacije, momenti kada ti najbolja drugarica mazne posao ili te agencija bezobzirno sabotira. Naravno da ti to smeta i da te boli, prvo plačeš, a onda shvatiš da moraš da budeš pametan. Najvažnije je da razmišljaš kako da se iskobeljaš iz svega toga i pobediš. A ako izgubiš, da to prihvatiš. Ne možeš da vodiš na svim poljima. Ja sam radila sa dosta lakoće jer sam bila svoja.“

Veruje da je imala sreće - i s godinama to sve više kapira - što su je roditelji iz ljubavi puštali da radi ono što je htela. Retko kad su je sputavali.

„Od početka sam znala da lepota nije moj glavni adut. Pre neka sumanuta snaga, moć transformacije i odsustvo straha. Uostalom, došla sam iz zemlje u kojoj je vladalo ludilo devedesetih. Šta je moglo biti gore od toga? Moda je metafora za promene. Neko vreme si u centru pažnje, pa je onda neko drugi. Kao što se jedne sezone nosi zeleno, a sledeće ljubičasto. Taj neuhvatljivi san je moja profesija u kojoj gotovo da nema ničeg konkretnog. Srela sam mnogo anoreksičnih devojaka koje uopšte ne misle da imaju problem s hranom. Ljudi su, takođe, bili ubeđeni i da sam ja na kokainu zato što pucam od energije. Kada sam videla kako stoje stvari, počela sam i sama da igram na tu kartu. Samo neka tako misle, zato što je to kao kul. A kada bi mi neko prišao i ponudio da se poslužim, odgovarala sam: „Neka hvala, upravo sam uzela.“ 

Nije fascinirana autoritetima, ima svoja pravila igre koja se uklapaju u surovi svet šou biznisa, ali su ipak njena.

„Budi na pravom mestu u pravo vreme i iskoristi to. Kažu: ,Jao, evo je Naomi.’ Odlično, neka je. Baš me briga. Bilo mi je bitno da zaradim svoju kintu i da se obezbedim. Tamo sam i otišla trbuhom za kruhom. U omiljenim martinkama i razvučenom duksu. A onda mi je agentkinja kupila Burberry mantil. Poludela sam! Bio je 1.500 franaka, baš mnogo para. „Jeste li vi normalni?!“, pitala sam je. Iz mene je prosto eksplodirao bosanski mentalitet. Na takav personality valjda sam i prošla. Ali su iza svega toga ipak stajala ta usta i kosa.“ 

Nataša voli da je na drumu, ume na auto pijaci za dva minuta da pazari sivog Golfa i da pređe trinaest hiljada kilometara za tri meseca. Konstantno se kreće i to ne uvek luksuznim destinacijama. Uživa i na deonici: Sremčica, Brčko, Kopaonik, Ada Bojana, Beograd.  

Njena energija i nemirni duh vode je novim putem gde ispunjava svoje želje i traži nove izazove.

Tekst: Aleksandar Đuričić

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/