Seb Janiak o digitalnoj fotografiji, beogradskoj izložbi i Naomi Campbell

Kako predstaviti Seba Janiaka?

Ovaj maeastralni umetnik postavio je nove parametre u istraživanju, ograničavajući se na tehnike analogne fotografije, kao što su dupla ekspozicija, superimpozicija (preklapanje) i fotomontaža, inspirisan začetnicima fotografije kao što su Henry Peach Robinson, Edouard Baldus, Oscar Gustave Rejlanderen ili Legray, zato što ova prva generacija fotografa želi da dokaže da je fotografija, kao i slika, sama po sebi umetnička forma.

Prvu izložbu o ciklusima u vremenu, pod nazivom „Uchrony“, imao je 1991. godine. Njegova surealna estetika preporučila ga je za modni svet te je ubrzo postao veoma tražen od strane časopisa kao što su Vogue Paris, Harper’s Bazar New York… U modnom svetu uradio je dosta naslovnih strana sa top modelima i zvezdama iz šou biznisa poput Naomi Campbell, Nadje Auerman, Janet Jackson, Gillian Anderson, TLC, Method Man, Daftpunk, Matthias Schmidt, Phil Bang..

Njegov vrtoglav uspon u karijeri zaustavila je teška bolest koja ga je ograničila da nastavi istim intenzitetom, a na njegov dalji rad uticao je potom i gubitak bliske osobe što njegov umetnički izraz okreće prirodi.

Tada prestaje da radi sa klijentima, već stvara samo dela koja postaju deo umetničkih kolekcija, privatnih kolekcionara i muzeja.

Janet Jackson i Seb ( foto: privatna arhiva)

Ovaj velikan digitalne fotografije biće gost Beograda u kom će 3. novembra otvoriti sopstvenu izložbu u galeriji Atelje blank.

Francuski fotograf će se po prvi put predstaviti beogradskoj publici sa nekoliko fotografija velikih formata, iz dve različite serije ''Mimesis'' i “Naomi” . Pre izložbe razgovarali smo sa Sebom o modnoj fotografiji, Naomi Campbell i  beogradskoj izložbi koja izaziva veliku pažnju medija i domaćih umetnika.

U vašoj dugoj tridesetogodišnjoj karijeri nema sfere u kojoj se niste ostvarili. Radili ste kao fotograf, grafički dizajner, režiser muzičkih spotova i producent. Koja je vama profesija ipak najviše prijala, u kojoj ste najviše uživali?  

U svakoj! Počeo sam sa crtanjem koje mi je omogućilo da postanem prvi grafički dizajner koji je crtao sa grafitnom olovkom! Već tada sam imao želju da radim kao režiser ali sam ipak postao fotograf. Moji umetnički radovi omogućili su mi da snimam muzičke spotove koji su u neku ruku zadovoljili moju neiscrpnu strast prema filmovima. Tek kasnije na red je došao modni svet, snimanje naslovnica, kampanja i editorijala. Tako da mi je vrlo teško da izdvojim jedan segment u kom sam najviše uživao. Znam u čemu nisam nikada. U poslu advertajzing direktora. Ta pozicija nije bila za mene. Mnogo pravila, ograničenja i mnogo forsiranja komercijalnog, već viđenog. 

Iza vas je toliko sjajnih, originalnih i nezaboravnih spotova za Daft Punk, Janet Jackson, Robbie Williams i druga poznata muzička imena, pa nas je uvek zanimalo kako bi izgledao neki film u vašoj režiji, ali za sada to nismo uspeli da saznamo. Ko vas je zaustavio u filmskim snovima? 

Niko me nije zaustavio! Potpisao sam ugovor sa tv kućom Canal + za snimanje prvog svog filma, ali je čitav deal otpao nakon tri godine rada, i to zbog internog problema unutar samog Canal-a. Zatim sam krenuo da pišem scenario za film koji je trebalo da produciraju kuće Europa Corp i Avalanches Production. Kada je red došao da odaberemo kompletnu ekipu, oboleo sam od teške bolesti koja me je dosta usporila i pokazala mi da više nemam toliku fizičku snagu da nastavim da radim istim tempom! Veliki igrani filmovi koje sam želeo da snimam zahtevaju priličnu dozu energije i fizičku izdržljivost, nešto čega sam morao da se odreknem nakon teške bolesti. Bar za sada ☺

Izjavili ste jednom kako je Holivud "umro" i da mu nedostaju umetnici koji će praviti inovativnu, zanimljivu i drugačiju kinematografiju, kao i da jedino još meksički i korejski reditelji briljiraju u sedmoj umetnosti po pitanju originalnosti i kreativnosti. Da li možete da nam kažete koje filmske režisere ste imali na umu?  

Pa na primer Alejandro González Iñárritu (Meksiko) ili Park Chan-wook (Južna Koreja). Svi njihovi filmovi su fantastično urađeni i originalni. Alberto Rodriguez (Španija) koji je režirao film La Isla Minima mi se takođe sviđa, kao i Damian Szifron (The New Savages). Takođe volim Nicolasa Winding Refna (Drive).

foto: Privatna arhiva

Modna industrija vrlo je izričita po pitanju post-produkcije i retko koja naslovnica, kampanja i editorijal snimljeni u poslednjih deset godina nisu prošli bar neku vrstu obrade. Po vašem mišljenju zašto je modnim magazinima toliko bitno da ljude učine perfektnim, nerealnim, drugačijim? 

Mislim da ja nisam prava osoba za ovo pitanje. Ja sam ipak u neku ruku "otac" digitalne post-produkcije te samim tim i neko ko je uticao da modni magazini počnu sa obradama fotografija. Ali od 2008. godine, prestao sam u potpunosti da obrađujem i dorađujem slike u grafičkim programima. Sada isključivo radim fotomontažu, superimpoziciju i duplu ekspoziciju.

Radili ste za L’oreal, Yamamoto, Nike, Paco Rabane, Givenchy, Jean Paul Gaultier i velike modne magazine. Da li se sećate kada ste bili najponosniji na sebe u tom modnom svetu?    

Ponosan? Ja ne razmišljam tako. Rekao bih da sam bio "skoro" pa zadovoljan! Ne sećam se neke određene naslovnice posebno, ali pamtim jednu sa Naomi Campbell za američko tržište, i to jednu koja je ako dobro pamtim, dobila nagradu za najbolju naslovnu u Americi te 1998. godine. 

U umetničkom svetu uvek postoji nedoumica: da li bi umetnici trebali da objašnjavaju svoj rad ili da puste publiku da sama interpretira delo?

Kako kad, nekad nema potrebe jer delo vas odmah obuzme, ali često se desi da umetnik nije shvaćen, kao i njegov rad pa je potrebno napraviti mali uvod. Ja lično volim da dobijem to autorsko objašnjenje iz koga mogu dosta toga da naučim. Što se tiče mene, mogu satima da razlažem o umetnosti, svojim radovima. Samo me pitajte.  

Insekti koji izgledaju kao rascetali cvet predstavljaju svojevrsnu mimikriju u prirodi u vašoj seriji fotografija Mimesis koju ste uradili bez bilo kakve digitalne manipulacije. Da li možete nešto više da nam kažete u vezi same serije koju će beogradska publika imati prilike da vidi 4. i 5. novembra u Ateljeu blanc?  

Pre te serije čitao sam dosta ruskih romana. U jednoj od tih knjiga radilo se o transparentnom lotosu sa druge planete. Zatim sam pročitao rad engleskog naučnika Rupperta Sheldrakea o morfičkim poljima. Nakon toga rodila mi se ideja da prikažem taj obrunut proces mimikrije u kojoj se ne menjaju insekti, već biljke / cveće. 

Sarađivali ste sa mnogobrojnim supermodelima, ali samo je Naomi uspelo da joj posvetite jedan ceo projekat. Čini se kao da je britanska manekenka postala vaša muza, pa šta je toliko specijalno u vezi Naomi? Po čemu je ona drugačija?  

Naomi ima tu jedinstvenu energiju, tu magnetsku prodornost. Kad god radim sa njom, ispred sebe nemam samo jednu prelepu ženu već i damu koja je neverovatno samouverena, sigurna u sebe. Upravo zahvaljujući njenoj samouverenosti su i nastale te serije na kojima je ona potpuno drugačija. Moram da napomenem da sam takođe uživao radeći sa Leatitia Casta i Beyonce. Saradnje sa njima su mi ostale u baš lepom sećanju. Veliki profesionalci, prelepe žene i osobe koje imaju neverovatnu moć transformacije.

Pionir ste numeričke i digitalne fotografije, ali poslednji niz godina radite najviše sa analognom, kreirajući nestvarne art slike koristeći mahom duplu ekspoziciju, superimpoziciju (preklapanje) i fotomontažu. Da li mislite da bi kreativnost trebala da se vrati na sam početak pre digitalne ere? 

Ja sam fotograf i volim kada se fotografija najviše oslanja na film, bez obzira na to što povremeno koristim grafičke programe za doradu. Žao mi je samo što se obrade sada rade po nekom trivijalnom šablonu i što je digitalna fotografija standardizovala sve. Ali modni svet je taj koji je doprineo da sva lica izgledaju isto, kad su vam prodavnice svuda iste i pune identične robe koju možete da nađete u Beogradu, Tokiju, Riju i Njujorku. Svi gradovi počinju da liče jedni na druge: kao da su neki vulgarrni luksuzni šoping centri. Jedan od razloga zašto se obrađivanje koristi toliko intenzivno je to što profesionalne digitalne kamere imaju neverovatne rezolucije, daleko bolje od bilo kog filma te se svaka pora na koži vidi, oštre su slike. Bez retuširanja, čak i ona najlepša, mlada koža izgledaće undone.   

Često ste bili na listama najboljih fotografa na svetu. Koga biste vi stavili na taj spisak, ko je vaš najbolji fotograf svih vremena?

Da budem iskren, nikada nisam razmišljao o tome. Volim rad Nicka Knighta, Erwina Blumenfeda, Irvinga Pena naravno, Berenice Abbott, Bourke White… ima toliko talentovanih ljudi! Teško je odabrati, izdvojiti jednog.

Izložbu Seba Janiaka možete pogledati od 4. do 5. novembra u Ateljeu blanc (od 10h do 18h)

Tekst: Ana Dodig

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/