Od sredine avgusta do sredine septembra kao da nisam tu. Zodijak ima objašnjenje kako-tako, a ono glasi "Sunce je najudaljenije od tvog znaka Riba i osećaš se vrlo ranjivo". Lana Del Rey je opevala moje stanje u numeri Summertime Sadness.

Kućni lekar, dr Kluni, na sve ovo bi zakolutao očima i konstatovao da cveta ambrozija i da je melanholija normalan side efekat leka koji uzimam ne bi li funkcionisala u tom periodu. Bilo kako bilo ovaj osmi mesec vazda moram baš dobro osmisliti i ispuniti da bi moje bivstvovanje u ovoj dimenziji bilo podnošljivo.

Sebi sam zadala jedan od najvećih izazova koji sam uspešno izbegavala godinama, a to je da sednem, zagrejem stolicu i započnem pisanje Čudne devojke #čudnadevojka će biti neobičan zbornik - nešto što imam potrebu da istetoviram po papiru da bih mogla da napravim feng šui sećanja i da oslobodim memoriju svoje glave maksimalno i da u 50 godinu uđem laganog koraka i neopterećena hronikom grada i istorijskim prilikama kojima sam svedočila.

Ovako imam neku sumanutu obavezu da sve to pamtim i čuvam, a kao što znamo mozak posle pet godina počinje sam da premontirava sećanja i sve u svemu nije zdravo sve te arhive držati u glavi, zauzimaju veliki prostor, usporavaju sistem da funkcioniše, a svim tim sećanjima više nije za verovati. Dakle, vreme je za akciju #timeisnow.

Možda je pravi trenutak da objasnim zašto je baš čudna ta devojka. Kada sam bila mala mislila sam da kada je neko čudan on stvara čuda. I to mi je bilo kul. Kada bih čula da sam čudna, bilo bi mi lepo jer sam znala da umem razna čuda da napravim svojom bujnom maštom. Kako sam rasla i kako se moje samopouzdanje u sopstvene čudotvorne sposobnosti smanjivalo, ukapirala sam da biti čudan veoma često znači osećaj da si sam u gomili, da te niko ne razume, da si uvrnut i ne baš u vinklu.

Značilo je da si i nepopularan i neobičan. Stvari su postajale jednostavnije za mene kada sam otkrila da nisam jedina čudna osoba na svetu i kada smo mi razni čudaci počeli da se prepoznajemo, razvijamo sopstveni jezik i pravila igre i da se povezujemo. Onda mi je to što sam čudna opet postalo kul i zavolela sam tu poziciju i napravila posao od iste.

Usamljenost s početka odrastanja iskoristila sam na najbolji mogući način jer sam naučila da umem i volim da budem sama. To je jako važno. Ljudi ovih dana uopšte ne umeju da budu sami, zavisni od dopamina koji fura kroz nervni sistem uz lajk ili emoji - kada bi se našli u iznenadnoj oflajn zoni ili bez punjača - osetili bi prve simptome apstinencijalne krize. Najpre besni jer nema mreže/punjača, potom, uznemireni, izgubljeni i sa graškama hladnog znoja i vrlo intenzivnim osećajem neprijatnosti, labilniji mogu osetiti i paniku. Kao da su jedini preživeli na planeti nesposobni da se obraduju trenutku tišine i mogućnosti da sebe zagrle i pitaju: „Hej, baby, kako si?“ Dobrodošlo moje biće u PreDah.

Veština uživanja u samoći zaista je važan skill - ne zaviste od hirovitosti drugih, uštedi se dosta para i živaca i pročita se mnogo knjiga i odgleda kinoteka filmova.

#Čudna može poslužiti svima koji su imali slična iskustva da ne pripadaju većini i da ih porodica i škola proglašavaju za statističke greške. To pomaže da razvijete nestandardno razmišljanje koje kasnije u životu može da vam pomogne u bilo kojoj karijeri. 

Doduše, svojeglavost ume da bude komplikacija, ali nijedan put nije lak, zar ne? 

I eto, A kao avgust, A kao prvo slovo azbuke, A kao početak. Opet sam na početku. 

Prvi put sam sa velikom tremom i pomalo u strahu izvlačila tarot kod glumca kod koga sam radila u Pepiti, jednoj od prvih #secondhand prodavnica u gradu. Izvukla sam kartu početka - The Fool. 

Bio je amater među tumačima Tarota, ali vrsni glumac sa bizarnom biografijom koji će kasnije nestati sa lica Zemlje usled finansijske prevare i skandala. No, tada je slučajno osvestio kod mene da volim početke.

Na krajevima sam katastrofalna, ne volim da završavam, da se rastajem i rastavljam, tu sam sklona nestajanju u tišini, neprimetno - ali sam sa počecima na ti, posebno kada započinjem avanturu gde ne znam kuda idem, nego se kao u stripu o Fantomu probijam kroz prašumu i džunglu, u neistražene delove, tamo kuda niko ne ide. 

Taj osećaj adrenalina pomešan sa zebnjom obožavam, ono kao kada prvi put ideš na more bez roditelja.

Neprocenjivo.

Tekst: Luna Lu

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/