Mauro Massarotto: Majstor rebrendiga

Fantastične Sheriff&Cherry naočare za sunce, koje se mogu naći u najboljim koncept buticima širom sveta i na sajtu Net-a-Porter ove jeseni stigle su i u Mikser Design House.

Kako kod Vas teče proces osmišljavanja novih projekata? Da li sve precizno isplanirate ili Vas vode entuzijazam i osećaj?

Pre svega, entuzijazam. Uvek razmišljam o tome šta bi se i meni svidelo i trudim se da sve što osmislim bude autentično. Sa druge strane, imam bogato iskustvo u modnoj industriji, već 15 godina radim na razvijanju brendova. Trudim se da u svaki projekat utkam prepoznatljivu liniju, stečeno iskustvo i svoj stil, bez obzira da li se radi o ellesse Heritage, Startas, Sheriff&Cherry ili nekom drugom potpisu.

Deluje kao da Vam rebrending lako polazi za rukom.

Valjda mi je senzibiltet takav da shvatam DNK brenda. To je najbitnija stavka. Ne možeš ti od magarca napraviti konja. Poenta je da stvoriš najbolje što možeš od onoga što imaš.

Kako biste opisali Sheriff&Cherry stil?

Sportsko. Stajliš. Nepretenciozno. Zapravo, sve se vrti oko maritime koncepta: morski đir, sve je lagano i lepršavo, oseća se ta euforija odmora...

Kako ste došli do imena Sheriff&Cherry?

Na ideju da razvijem brend došao sam 2004. godine. Iako je i moje ime dovoljno zvučno i bilo bi dobar naziv za marku, tada se nisam osećao dovoljno spremnim za tako nešto. Razmišljali smo, pre svega, o ciljnoj grupi, a to su sheriffi – frajeri i cherries – frajerice.

Šta mislite, zbog čega je i Rihanna postala fan vašeg brenda?

Nama je francuski concept store, Colette, otvorio sva vrata. Oni su iz naše prve kolekcije, koja je brojala 25 modela, naručili 18, a zatim su ih dve nedelje držali izdvojene u izlogu. Tada je sve eksplodiralo. Mi ne forsiramo ništa, imamo sreću da nas mediji vole. A Rihanna? Njena stilistkinja je poručila nekoliko modela, naravno poslali smo ih kao poklon, ali dugo nismo znali šta se s tim desilo sve dok nisu počele da nam stižu poruke da ona na svoj Instagram postavlja fotografije sa Sheriff&Cherry naočarima. Franku Oceanu smo lično u Los Anđelesu uručili par naočara. Sve to ide spontano i prijateljski. Radimo ono što mi mislimo da je cool. Ipak ništa od toga nije došlo preko noći. Iza svega toga stoji više od decenije truda i rada.

Koliko je Vaš rodni grad Rovinj uticao na stvaranje Vašeg šarenog univerzuma?

Rovinj me istinski inspiriše, obožavao sam da leta provodim tamo. Sedamdesetih godina čitav Beograd je dolazio na letovanje. Tada su za let avionom svi oblačili najbolju odeću koju su imali. Sve je bilo više fensi. Žene su hodale u najfinijim haljinama i štiklama po Rovinju da bi kupile sladoled. To je ono što mene inspiriše: letnje boje, sladoled i brodovi. Veliki sam fan brodova i celog tog lifestylea.

Započeli ste i uspešan projekat revitalizacije stare fabrike Ghetaldus. Da li je moguće doslovno vraćanje starih (dobrih) modela?

Stvari se moraju menjati. Pre svega, sada postoje bolje sirovine za izradu naočara, koje mi nabavljamo u Italiji. Tada nisu postojala reflektivna stakla niti gradijent. Sve je bilo jednostavnije, Ghetaldus pre nas nije proizvodio sunčane naočare, već samo dioptrijske. To je projekat u razvoju. Stvaramo brend koji se oslanja na nasleđe i tradiciju i donosi klasične modele po pristupačnim cenama.

Kakvi nas trendovi očekuju, šta će u modi biti sutra?

Trendovi danas, zapravo, ne postoje. Stvaraju ih magazini. Oni proglase da je nešto sjajno u modi, ali fora je što svaki dizajner u svojoj kolekciji ima i sjajno, i mat, i crno-belo, i pepito, i sportsko, i večernje... Sad se više radi o raspoloženjima koja dominiraju. Mislim da će ovaj futuristički fazon nastaviti da se razvija, a opet klasično je uvek in, dobar dizajn nikad ne izlazi iz mode. Sheriff&Cherry nije pronto moda, ne pratimo trendove, ako ih pogodimo, to je slučajno. Svi mi inspiraciju pronalazimo na sličnim mestima: gledamo iste filmove i emisije, čitamo iste knjige, časopise i web stranice...

Da li planirate da se vratite dizajniranju odeće?

Oh, da, nedostaje mi odeća. Dugo sam se time bavio. Bio sam u Custo Barcelona timu kada je on doživeo procvat. U svojim dvadesetim godinama učestvovao sam u velikim revijama u Njujorku koje su nosile najbolje manekenke. I sada imam tu profesionalnu deformaciju: stalno posmatram i mislim u sebi "ovde bih promenio kragnu", "to je sjajno, samo da je komotnije"... Radio bih i mušku i žensku kolekciju, uniseks. Moja žena nikada nije bila previše ženstvena i seksi. Ne volim kada se vidi da je nešto predizajnirano, a da je u suštini komplikovano. Ipak, razvijanje linije odeće je dosta posla, to zahteva stalni studio, konstrukcije, sajmove...Pre nego što se upustimo u to, sigurno ćemo pokrenuti novu liniju aksesoara.

Tekst: Jelena Karakaš