Jason Wu: (The) Boss

Njujork je, februar i na reviji Hugo Bossa sve oči su uprte u Jasona Wua. Ovaj tridesetjednogodišnjak se upravo prvi put predstavio kao umetnički direktor evropskog megabrenda Hugo Boss, a kao inspiracija za dekor revije poslužilo je sedište modne kuće Boss u Nemačkoj. Deset ogromnih staklenih zgrada smeštenih između farmi, poput kontrasta između prirode i urbanizma, našlo se na pisti u jednom od napuštenih solitera na Manhattanu.

Kada sam se napokon smestila, vidim da Jason glasno razgovara sa Gwyneth, Diane i Reese. Ne uspevam da mu se približim jer ga je opkolio čitav tim fotografa u stilu ragbi napadača, ali vidim ga kako nešto šapuće Gwyneth i oboje se gromko smeju. Ne mogu da ne pomislim do koje mere odudara od ostatka prisutnog uglađenog holivudskog glamura: Jason i dalje izgleda kao sveže izbrijan tinejdžer.

Iste večeri, u VIP prostoriji poznatog njujorškog restorana, Jason Wu je održao govor na intimnoj večeri za prijatelje modne kuće. „Intimna večera“ u jeziku mode često može označava kanapee za 500 ljudi, ali ovoga puta intimna večera zaista jeste večera za stolom za 30 ljudi. Jason je u elementu, smešten između svoje dve prijateljice, Reese i Diane. Njegova jednostavna prisnost sa ove dve žene ne bi trebalo toliko da me čudi. Na kraju krajeva, u Njujorku je poslovna komunikacija pripadnika modnog i sveta slavnih izuzetno prisna i lična. Na primer, sasvim je normalno izaći napolje na sneg na cigaretu sa Benedictom Cumberbatchem. Trudim se da se ne otopim dok on galantno skida kaput i stavlja ga preko mojih ramena da se ne prehladim. „Samo u Njujorku“, mrmljam za sebe.

Ne postoji nijedan razlog na svetu zašto bi Jason Wu bio zaplašen nekim i nečim, jer on je predvodnik mlade njujorške dizajnerske generacije i, kao što je poznato, svetska slava mu nije strana. Kada je Michelle Obama otplesala u noć u Jasonovoj snežnobeloj haljini na prvoj inauguraciji svog muža 2009. godine, njegovo ime se ucrtalo u američku modnu istoriju. U tom trenutku je imao 26 godina, bio je na svom skromnom početku i, ako mu je verovati, ovaj uspeh je proslavio poručivši pizzu. Kada je, četiri godine kasnije, za drugu Obaminu inauguraciju Michelle odlučila da ponovo ponese Wuovu kreaciju, izazovnu pobedničko crvenu haljinu, The New Yorker mu je odao priznanje, a njegova reputacija Michellinog taličnog dizajnera je bila zacementirana.

Teško da je njen izbor bio slučajan: možete samo da zamislite kakva se provera stila odigrala u ovako važnoj političkoj odluci. Jason Wu je mladi dizajner čija je životna priča školski primer toga kako dostići američki san.

Nekoliko dana posle revije nalazimo se nasamo u novom njujorškom Bossovom showroomu. Sedi na elegantnoj crnoj sofi u odelu pomenutog brenda i odiše uspehom. Da li ikada ima vremena za prazan hod, pitam se. „Bio sam na Havajima 10 dana. To mi je prvi odmor tokom cele moje karijere“, izjavljuje. Ne mogu da kažem da sam iznenađena. Čitav njegov život je usmeren na postizanje cilja.

Rođen je u Tajpeju, na Tajvanu, u porodici uspešnih preduzetnika koji su ga uvek izuzetno podržavali i podsticali njegovu strast prema „lepim stvarima“. Od svoje pete godine se igrao sa lutkama, koje su kasnije postale njegovi minijaturni krojački modeli na kojima je učio kako da dizajnira, kroji, šije i isprobava stvari.

„Osamdesetih je Tajvan bio izuzetno konzervativna sredina i nije bilo mogućnosti za bavljenje umetnošću, pa su roditelji mene i mog starijeg brata preselili u Vankuver. Smatrali su da je pogled na život iz drugačije perspektive veoma važan“, prepričava Jason. Odaću vam dve srećne okolnosti koje su mu se dogodile u ranoj mladosti: u devetoj godini je dobio šivaću mašinu, koja mu je promenila život, a druga su časovi sa nastavnicom engleskog jezika, koja ga je obasipala modnim časopisima. „Muriel Kauffman je bila moja nastavnica engleskog. Užasno mi je išlo sa učenjem iz knjiga. Užasno. Potpuni promašaj. Muriel je stoga počela da mi donosi modne časopise i tako sam zapravo uplovio u modni svet i počeo da baratam jezikom.“ Ozbiljnog izraza lica dodaje: „Ako me pitate šta sam prvo izgovorio na engleskom jeziku, reći ću vam: Stepahnie Seymour.“

Kasnije su ga roditelji prebacili u SAD, u internat u Konektikatu. „I tada sam naleteo na posao u fabrici igračaka“, opisuje svoju izuzetnu snalažljivost. Pozvao je njujoršku kompaniju igračaka Integrity Toys, poslao im svoje crteže kostima za lutke i obezbedio sebi intervju za posao. Tada je imao 16 godina. Na razgovor je otišao vozom, sam, naoružan gomilom svojih crteža odeće za lutke. „Pokazao sam im svoje radove i rekao: 'Ovo mogu da napravim za vas', i dobio sam posao.“ Radio je u svojoj studentskoj sobi posle časova, tokom prolećnog raspusta, posećivao je fabrike kompanije u Kini. „Taj posao je postao mnogo više od pravljenja odeće za lutke. Dobio sam šansu da radim sa inženjerima, naučim šta je brizganje plastike, kako se pakuje, sve.“ Plata mu je porasla na 500 $ mesečno, pa je od ušteđevine kasnije pokrenuo sopstvenu modnu kompaniju. „Veoma je simpatično i šarmantno kada kažem da sam pravio lutke, ali to je zaista bio pravi dizajnerski posao. Želeo sam karijeru, zaista sam želeo pravu karijeru“, kaže Jason, tvrdeći da je bio ljubomoran na svoje prijatelje koji su radili u Starbucksu ili Gapu, jer kako kaže, nikada nije imao šansu da radi u prodaji.

PageBreak

Dok je gradio karijeru u industrijskom dizajnu, bio je student čuvenog njujorškog Parsons The New School for Design. „Taj fakultet je sistematizovao sve ono što sam već znao, bio je završni stadijum mog formiranja“, kaže, jer je do odlaska tamo već apsolvirao sve što se tiče ženske odeće. Tipično za njega, umesto da izabere lakši put, diplomirao je u oblasti muške odeće zbog svoje ljubavi prema krojenju. „Sve čime sam se skoro godinu dana bavio bili su kragne, reveri i filcani šeširi.“ Šest meseci nakon što je diplomirao počeo je da stažira kod Narcisa Rodrigueza.

„Ne plašiš se ničega?“, pitam ga.

„Ne, ja ću probati da radim sve, ali moj cilj je oduvek bila ženska odeća.“ Neverovatno je da je zatvorio ceo svoj dotadašnji ciklus kao umetnički direktor u Hugo Bossu, kompaniji zasnovanoj na muškoj odeći, debitujući kolekcijom ženske garderobe koja je svoj DNK preuzela iz muške odeće. „Mislim da niko nije razmišljao o meni na taj način i baš zbog toga sam prihvatio ovaj posao – da izazovem samog sebe i pružim ljudima drugačiji pogled na svoj rad.“

Kada ga pitam da opiše Hugo Boss ženu, on kaže: „Ona je moćna, jaka, inteligentna i čvrsto stoji na zemlji. Definitivno je žena bez bespotrebnih ukrasa. Njeno idealno veče je kada je obučena svedeno i u ravnoj obući.“ A Jason Wu žena? „Ona je više otvorena. U pitanju je skroz drugačiji ritam i stil. Romantičnija je, doteranija, ima pravi američki stil. Međutim, nema razloga zašto žena ne bi mogla da nosi i voli oba.“

Moram da ga pitam kojem od ova dva tima misli da pripada Michelle Obama? „Ona je baš onakva kakva mislite da jeste: stabilna, pametna i inspirativna“, odgovara blagim glasom. Jason je strogo diskretan kada priča o saradnji s prvom damom. Jedina stvar koju sam uspela da izvučem od njega jeste to koliko je bio uzbuđen kada ju je prvi put upoznao: „Kada ste okruženi desetoricom agenata tajne službe, nemoguće je da ne budete nervozni. Stalno sam se pitao da li sam nešto pogrešno uradio. To je, međutim, potpuno razumljivo, ipak sam došao u posetu prvoj dami.“ Da li će Michelle nositi Boss žensku kolekciju, pitam se naglas. „Ko zna. Ona nosi mnoge strane dizajnere... Videćemo.“

Jason veoma pažljivo bira reči i veoma je strpljiv sa medijima. Pitam ga da li je on jedan od onih koji uspevaju da stalno budu opušteni i zadrže kontrolu nad sobom. „Nisam opušten, ali sam smiren. Ja sam... Pa, nisam težak. Specifičan sam. Želim da sve bude savršeno. Nikad nije gotovo dok nije skroz gotovo. I uvek može da bude bolje. Ako ste potpuno zadovoljni, onda je tu kraj. Uvek visoko postavite ciljeve, to je moj moto.“

Wu odiše ambicioznošću, ali ne onom nametljivom, željnom moći. U pitanju su njegova mentalna i fizička energija, drugim rečima, baš ono što je potrebno da bi se predvodilo sve što Boss dizajnira kao i sopstvena istoimena kompanija (koja beleži multimilionsku prodaju u 18 radnji širom sveta!). „Bitno je da ljudi osete vašu energiju“, kaže on. „Važno mi je da je širim, ali mi je isto tako važno i da je primam. Moja dužnost je da inspirišem i dajem uputstva.“

Jason svakog meseca leti u Nemačku kako bi inspirisao Bossovu ekipu i nadgledao sve, od parfema, naočara i modnih kampanja pa do isprobavanja kolekcije za prodaju od 400 komada odeće. Njegov zadatak je takođe i da osmisli modnu reviju iz snova kako bi inspirisao kupce da kupe sve gore navedeno. „To je ogroman posao, a kraj mu nije ni blizu.“ Jason je i dalje odan kompaniji Integrity Toys, gde radi kao savetnik i nadgleda sav dizajn. „Oni su mi druga porodica. Na kraju krajeva, ko bi drugi zaposlio šesnaestogodišnjaka bez iskustva?''

Da, Jason Wu je radoholičar sa „opsesivnom pažnjom usmerenom na detalje“, kako sam to opisuje. Međutim, ima i drugu stranu, kojoj retko dozvoljava da izađe na površinu, a to je nešto što mu daje moć kakvu ima u svetu mode. Primetila sam to dok smo bili na večeri i uživala u živahnom i nestašnom smislu za humor mladića koji očigledno zna dobro da se provede, mladića koji je svom dizajnu za lutke udahnuo život. 

Tekst: Jasmina Avramov