KAKO DA SVAKODNEVNO RAZVIJATE SVOJE POTENCIJALE? Psihološkinja nam pomaže da sigurnim koracima izađemo iz zone komfora

Svako od nas odrastao je u nekoj vrsti zone. Bilo da je reč o vremenskoj ili prostornoj, naš unutrašnji svet se u velikoj meri formirao na osnovu kulturološke klime, okruženja u kom smo provodili najviše vremena i ljudi koji su bili uz nas od našeg najranijeg životnog doba. I neretko se dešava da te pažljivo kreirane zone za nas postanu mesta najveće sigurnosti, ali i najvećih ograničenja. Dok smo mali, ta ušuškanost i poznatost služe kao kompas koji nam pokazuje da li smo se previše udaljili iz sigurne luke i kako da nađemo put nazad kad naiđu nepoznati i veliki talasi na koje inače nismo navikli. Kako odrastamo, talasi su sve veći a privrženost poznatom može da nas sputa da naučimo da surfujemo i uživamo na vodi. Čini mi se da je proteklih godina zona komfora na lošem glasu jer nas savremeni mediji i literatura na neki način uče da je jedini način da napredujemo u životu taj da izričito ne budemo u komfor zoni. „Ili-ili“ filozofija može da bude pogubna za naše mentalno zdravlje i ne bih ohrabrivala da kroz život gledamo tako crno-belo. Način na koji posmatramo sopstvenu evoluciju i napredak ne mora nužno da iziskuje da sebe forsirate da se konstantno izlažete nepoznatim okolnostima kako biste rasli. Balans, pa i u ovom aspektu vašeg života, jeste poželjan i možda i jedini održiv način da svakog dana budete sve bolji a da zadržite fleksibilnost i zdrav um. Opasnost, ako tako mogu da je nazovem, nastaje kada od naše male sigurne zone napravimo dom iz koga retko izlazimo, gotovo nikad, a prozore i vrata držimo zatvorenim. Postajemo zatočenici naučenih obrazaca ponašanja koji su uglavnom prisvojeni od drugih, a gajeni od nas samih, i to najčešće iz straha koji se zove: „Bojim se kakav me to svet čeka kad izađem odavde.“ Istina je, hronično se bojimo svega o čemu nemamo dovoljno saznanja i ti strahovi s godinama postaju sve intenzivniji i veći, a mi ne baš voljni da se uhvatimo u koštac sa tim manje svetlim delovima naše ličnosti. Ako ste nekad čuli za reč mindset, onda je sigurno do vas dospelo i kako neki tipovi ljudi negujući određen način razmišljanja uspevaju da pomere sopstvene granice i da se svakodnevno razvijaju kao ličnosti. Mindset, a možemo ga nazvati i mentalni sklop, upravo to i podrazumeva - način na koji razmišljamo. U njemu se nalaze sva naša uverenja, prethodna iskustva i shvatanje naše pozicije u odnosu „Ja > ostatak sveta.“ Dakle, ako ste uverenja da ne možete mnogo ili gotovo nimalo da se menjate i unapređujete kroz vreme jer je već sve unapred određeno, onda je moguće da je kod vas dominantan fiksirani mindset. To bi bila i najpribližnija definicija onome što zovemo tom čuvenom komfor zonom. Nasuprot tome, imamo i ljude koji neguju razvojni mindset, i za njih se može reći da rado prihvataju izazove kako bi unapređivali svoje veštine. Oni razumeju da je za održiv uspeh neophodno verovati procesu i daju sebi vreme da ga i ostvare. I pre nego što pojurite da sebe osuđujete ako kojim spletom okolnosti (i uverenja) više pripadate prvom tipu, želim da vas podsetim da su naše sigurne luke isprva napravljene da bi nas zaštitile i bile neka vrsta sigurnosne mreže kada život postane mnogo veća avantura nego što mislimo da to možemo da ispratimo. Ohrabrujem vas da porazmislite koja su to dominantna uverenja prisutna kod vas kad je reč o uspehu, razvoju i napredovanju. Koje su to životne situacije bile kada ste zažalili što ste nešto odbili jer vam se činilo kao preveliki zalogaj u datom momentu? Da li vam se tako nešto događa često i ako da, možete li da identifikujete koja je to preovlađujuća misao koja vas povuče korak nazad u mirnu luku? Ovaj tip introspekcije dozvoljava vam da budete znatiželjni kad je reč o vašim odlukama, kao i tome šta ih motiviše. Dok mi trajemo, traju i razgovori koje vodimo sa sobom. Zar ne bi onda bilo lepo da ih koristimo da svakog dana prevaziđemo po koji strah, po koje uverenje koje nam više ne služi i da otključamo po koji skriveni potencijal? U nadi da sam vas do ovog momenta možda inspirisala da prošetate van granica poznatog i sigurnog, pozvala bih vas da na momenat osvestite šta je to što ste oduvek želite da uradite, a iz bilo kog razloga mislite da je nemoguće da to i postignete. Dozvolite limitirajućem uverenju da izađe na površinu i zahvalite mu se što vas je do ovog trenutka štitilo od potencijalnih razočaranja ili neuspeha. Razmislite kako bi vaš život izgledao da ste uspeli u onome što ste jako želeli čak i ako je početak bio neizvestan i ne tako prijatan. Kako biste vi bili drugačiji da ste išetali iz poznatog i ušetali u polje potencijala gde je sve moguće, iako se isprva čini nepoznatim? Dozvolite sebi da svakog dana istražujete to svoje polje beskrajnih mogućnosti. Kada stvaramo nova iskustva, stičemo samopouzdanje za manje poznate okolnosti i dajemo sebi dozvolu da češće izlazimo iz zone komfora. Ostvarivanje potencijala počinje i time kako se obraćate sebi, koje reči koristite da opisujete svoj razvoj i veštine kojima raspolažete u datom trenutku. Ponekad je dovoljna mala promena u jezičkoj konstrukciji da vas osnaži i da sva ona: „Ja ovo ne umem i ne mogu“, postanu: „Ja želim i mogu ovo da savladam vremenom.“ Razmislite samo koliko smo naših dečijih snova i želja ostavili u sobama u kojima smo odrastali jer smo dozvolili da svet diktira šta možemo, a ne naša volja i beskrajna mašta.