Energija Milana tokom ove nedelje uvek je sveža i nova, dok istovremeno svi znaju da ih očekuje grad koji pulsira dizajnom, susretima, idejama i lepotom. Jedan od razloga zbog kojih izuzetno cenim ovaj događaj jeste upravo to što gotovo nikada ne biva posmatran kroz prizmu prošlosti i navodno boljih vremena. Milano stvara sopstveno vreme, ne pristajući na ljudsku potrebu da neprestano poredi sadašnjost sa idealizovanom slikom onoga što je prošlo. Ovo je važno pomenuti zato što dizajn ne trpi ustajalost i letargiju, njegova priroda je da ispituje i pomera granice. Svet se danas menja neverovatnom brzinom i sve ukazuje na to da će već za nekoliko godina izgledati potpuno drugačije. Te promene ne mogu zaobići ni lepotu ni dizajn, ali čini se da Milano uspeva da održi ono najvažnije: sposobnost da ostane relevantan, radoznao, svež i okrenut budućnosti, bez odricanja od sopstvene kulture, estetike i identiteta.
Slojevi kulture i istorije
Provešću vas kroz dva događaja u okviru manifestacije Fuorisalone - instalacija postavljenih u različitim delovima grada, organizovanih povodom sajma nameštaja. Svaki od njih na različit način reinterpretira savremeni život, dok istovremeno slavi milansko nasleđe, zanatstvo i umeće stvaranja koje se prenosi generacijama i koje teži da to i nastavi. Postoji mudrost uklapanja i kreacije kroz ove, naizgled, odvojene vrednosti. Milano se ne koprca u strahu od promena niti pokušava da zamrzne vreme kako bi sačuvao ideju lepote koju Italija istinski poseduje u beskonačnim slojevima svoje kulture i istorije. On se ne udvara novim tehnologijama kako bi dobio pažnju većeg broja ljudi. Milano stvara svoj svet i svoje vreme. Tamo vas vodim kroz prvo, i verovatno najznačajnije, mesto ovogodišnjeg sajma: Artemest.
U svojoj srži, Artemest je posveta italijanskom zanatstvu koje se izdvaja, ma kako arogantno to zvučalo, po svojoj tradiciji i vrednosti koju Italijani posvećuju stvaranju. Lepota ovde nema moralne kategorije, ona nije pitanje opravdanja, već postojanja. Ona se prepoznaje u materijalu, u ruci majstora, u vremenu uloženom da se nešto oblikuje sa pažnjom. Osnovan 2015. godine, Artemest okuplja pažljivo odabrane majstore i brendove, donosi kolekciju ručno izrađenog nameštaja, rasvete, dekoracije i umetnosti. On danas povezuje italijansku kreativnost sa globalnom publikom, nudeći autentične predmete koji nose priču, karakter i trajnu vrednost.
Njihova ovogodišnja instalacija povodom Nedelje dizajna smeštena je u Palazzo Donizetti, zgradi iz devetnaestog veka koja gotovo simbolično zaokružuje sve ono što ovaj brend predstavlja. Skrivena u jednoj od elegantnijih milanskih ulica, ova zgrada otkriva veoma slojevit i raskošan enterijer. Visoki plafoni, freske, monumentalne prostorije i svetlost koja se prelama preko detalja od kamena i kovanog gvožđa ne deluju kao scenografija namenjena događaju, već kao prirodno okruženje za predmete koji nastaju sporo i sa pažnjom. U tom ambijentu Artemest ne izgleda kao privremena izložba, već pripada samoj zgradi.
Unutar ovog izuzetnog ambijenta, pet renomiranih dizajnerskih studija - Charlap Hyman & Herrero, MAWD | March & White Design, Rockwell Group, Sasha Adler Design i Urjowan Alsharif Interiors - transformisalo je po jedan zaseban prostor, organizujući selekciju italijanskog nameštaja, rasvete i dekoracije koju potpisuju Artemestovi majstori i zanatlije, u okviru četvrtog izdanja projekta L’Appartamento.
Suptilne granice
Izdvojila sam Alkovu, prostoriju koju potpisuje Urjowan Alsharif. Ona je intiman, uvučen prostor u sklopu veće prostorije, svojevrsna "soba u sobi", namenjena dubokom odmoru, povlačenju, tišini, ličnim trenucima. Njeno poreklo vodi iz mediteranske i islamske arhitekture, ali je u renesansnoj Italiji, naročito u Firenci, dobila poseban značaj i izraz. U firentinskim enterijerima alkova nije bila samo funkcionalni element za spavanje, već pažljivo oblikovan prostor koji omogućava vreme za meditaciju, odmor, bivanje sa sobom ili osobama sa kojima se ovakvi momenti mogu podeliti. Često je bila obogaćena draperijama, drvenim oblogama, dekorativnim detaljima i umetničkim intervencijama koje su prostoru davale osećaj misterije.
Suština alkove nije u fizičkom zatvaranju, već u stvaranju atmosfere. To je prostor koji ne mora biti odvojen zidovima, već može biti definisan teksturama, svetlom, nameštajem ili tkaninama. Upravo ta suptilna granica između prostora čini alkovu snažnim alatom u savremenom dizajnu enterijera. Danas se koncept alkove vraća kroz savremene interpretacije kao način da se u otvorenim prostorima stvore intimni momenti, zone smirenosti i prostori koji pozivaju na duboki odmor.
Devon&Devon, luksuzni brend za kupatila i enterijere, u okviru ove prostorije predstavio je svoju prepoznatljivu kadu Admiral Copper Effect. Potpuno je jasno zašto kada u ovom kontekstu prestaje da bude samo funkcionalni predmet, kao i razlog zašto se nalazi pored kreveta, a ne u odvojenom kupatilu. Pored kreveta, ona postaje centralni element rituala odmora. Topli bakarni ton i skulpturalna forma kade deluju poetično i drevno, pojačavajući ideju alkove kao mesta u kojem se svakodnevica lagano povlači, a prostor dobija intimniji, ličniji karakter.
Proces iza nastanka
Drugi događaj koji sam posetila tokom Milanske nedelje dizajna bio je projekat Studies, Chapter I: On the Plaid, koji je predstavila kuća Loro Piana u svom milanskom sedištu Cortile della Seta. Ova instalacija u potpunosti je bila posvećena jednom, naizgled jednostavnom elementu - ćebetu od finih prirodnih vlakana, jednom od prepoznatljivih proizvoda kuće još od osamdesetih godina. U interpretaciji Loro Piane, ćebe postaje mnogo više od dekorativnog ili funkcionalnog predmeta: ono postaje resurs, arhiva materijala, tehnika i rukopisa koji definišu njihov identitet. Ova instalacija, sa fokusom na dizajn enterijera, razvija se kao niz studija, gde se svaki projekat fokusira na jedan predmet, funkciju ili upotrebu, otkrivajući proces iza njegovog nastanka. Prvo poglavlje, On the Plaid, zamišljeno je kao prostor prolaska kroz dvadeset četiri različita komada ćebadi, od kojih je svaki tretiran kao zasebna studija.
Ovi komadi nisu posmatrani kao kolekcija u klasičnom smislu, već kao svojevrsni indeks različitih pristupa jednom istom objektu. Razlike između njih otkrivaju se kroz konstrukciju, tehniku, desen i završnu obradu, dok se u pozadini stalno naglašava odnos između sirovog materijala i njegove transformacije. Poseban fokus stavljen je na materijale - na vlakna i prediva koja su ujedno i identitet kuće. Različite vrste kašmira predstavljene su ne samo kao luksuzni materijali, već kao polazne i osnovne tačke jednog procesa. Kroz različite tehnike, od veza i aplikacija, do ručnog tkanja, patchworka i sito-štampe, svako ćebe dobija sopstveni izraz. U isto vreme, u njima se prepoznaju i arhivski motivi kuće, reinterpretirani kroz savremeni jezik. Posmatrani kroz prizmu visoke mode, svaki komad izrađuje se isključivo po narudžbini i uvodi dimenziju mere i individualnosti. Ćebe postaje sinteza materijala, tehnika i teritorija, otkrivajući kulturu izvrsnosti utemeljenu u vlaknu, zanatu i prirodi.
U galeriji pogledajte najlepše detalje za radni sto.
Mislim da je pridev vanvremeni često prekomerno korišćen i time pomalo potrošen i potcenjen, ali da ovakvim ćebadima istinski pripada reč vanvremeni i ništa ih ne može zameniti. Na kraju se vraćamo početku ovog teksta koji opisuje način na koji se Milano odnosi prema vremenu, budućnosti i prošlosti. I možda je upravo u tome ključ, da Lepota, kada je jednom pažljivo oblikovana, ne pripada samo vremenu u kojem je nastala, već svemu što dolazi posle nje. Zbog toga je dizajn, bilo da je reč o enterijeru, modi, nakitu, automobilu ili nečem drugom, tema tako veličanstvenih svetskih događaja koji privlače pažnju koja nije samo čulne prirode, već predstavlja prirodnu ljudsku težnju ka vanvremenim vrednostima u životu.
