Zašto je važno kontrolisati kortizol i kako može da vam ugrozi zdravlje? Totally Wellness otkriva simptome i savete

Znate li šta je kortizol? Radi se o hormonu koji se, u stresnim situacijama, oslobađa u krv, pa se stoga još naziva i hormon stresa. Prema brojnim istraživanjima, visok nivo kortizola može da bude okidač za brojne zdravstvene tegobe, naročito srčane bolesti, anksioznost i gojaznost.

Osim stresa, na nivo kortizola mogu da utiču i različita zapaljenja u organizmu, u kojima telo vidi znak opasnosti i reaguje proizvođenjem velike količine ovog hormona.

Kako kortizol podstiče mehanizam opasnosti u telu?

Kortizol je ključni deo odgovora tela na stres. Kada se suočavamo sa opasnošću, nadbubrežne žlezde oslobađaju ovaj hormon kako bi nam omogućile brz odgovor na pretnju. Kortizol povećava nivo šećera u krvi, poboljšava upotrebu glukoze u mozgu i povećava dostupnost supstanci koje popravljaju tkiva. Međutim, hronično povišen nivo kortizola može dovesti do iscrpljenosti tela, smanjenog imuniteta i povećanog rizika od različitih bolesti.

Na osnovu ovih simptoma možete posumnjati na visok nivo kortizola:

• česte glavobolje
• groznica
• gljivične infekcije
• prevelika žudnja za nezdravom hranom i slatkišima
• loše varenje, nadutost i druge stomačne tegobe
• razdražljivost i anksioznost
• napetost
• nizak libido
• hroničan umor
• malaksalost
• kožni osipi i akne
• bolovi i grčevi u mišićima
• slaba koncentracija
• loša memorija
• problemi sa neplodnošću
• izuzetno jaki menstrualni bolovi
• visok nivo šećera u krvi
• visok krvni pritisak
• ubrzan rad srca

Obavezno se konsultujte sa lekarom ukoliko imate više od tri simptoma, jer vrlo je važno da držite nivo kortizola pod kontrolom kako bi čitav organizam funkcionisao na optimalan način.

Do kakvih problema mogu dovesti problemi sa lučenjem kortizola?

Srčane bolesti

Hronično visok nivo kortizola može dovesti do povećanog rizika od srčanih bolesti. Ovaj hormon povećava krvni pritisak i nivo šećera u krvi, što može dovesti do oštećenja krvnih sudova i srca.

Dijabetes

Kortizol utiče na metabolizam šećera, što može dovesti do insulinske rezistencije i dijabetesa tipa 2, a hronično povišen kortizol može smanjiti sposobnost tela da pravilno koristi insulin, te povećavajući rizik od dijabetesa.

Autoimune bolesti

Kortizol predstavlja glavnu ulogu za imunološki sistem. Dugotrajno povišeni nivoi ovog hormona mogu narušiti imunitet i povećati rizik od autoimunih bolesti kao što su lupus, reumatoidni artritis i multipla skleroza.

Anksioznost i depresija

Hronično visok nivo kortizola može dovesti do promena u mozgu koje su povezane sa anksioznošću i depresijom. Kortizol može uticati na neurotransmitere kao što su serotonin i dopamin, koji su ključni za raspoloženje i emocionalno zdravlje.

Problemi sa kožom

Kortizol može pogoršati stanje kože, uključujući akne, ekcem i psorijazu, tako što povećava proizvodnju ulja u koži, što može dovesti do začepljenja pora i upala.

Sindrom hroničnog umora (CFS)

Hronično povišen nivo kortizola takođe remeti san i doprinosi sindromu hroničnog umora, koji se karakteriše stalnim osećajem iscrpljenosti koji se ne poboljšava odmorom.

Mimo toga, postoje određene mere koje sami možete da preduzmete:

1. Izbacite namirnice koje izazivaju zapaljenske procese u telu

Isključivanjem namirnica koje uzrokuju zapaljenja u organizmu umanjićete i lučenje hormona kortizola. Ovde spadaju apsolutno sve industrijski prerađene namirnice, kao i one koje sadrže gluten. Izbacite prerađene mesne i pekarske proizvode, razne slane i slatke grickalice, kao i prženu i pohovanu hranu. Jedite namirnice u njihovom prirodnom obliku, poput povrća, voća, koštunjavih plodova, semenki i drugih zdravih masti, kao i biljne i životinjske proteine (po vašem izboru).

2. Unosite hranu bogatu mineralima

Ako ste pod stresom, izuzetno je važna kontrola kortizola, koju možete da sprovedete uzimanjem odgovrajućih minerala. Ključnu kombinaciju minerala čine magnezijum, kalcijum i cink. Oni prirodno smiruju i hrane nadbubrežne žlezde, smanjuju zapaljenja, snižavaju krvni pritisak, ublažavaju napetost mišića i sprečavaju nesanicu, a samim tim i snižavaju nivo kortizola.

3. Redovno vežbajte

Vežbanjem ćete ublažiti stres i izbaciti negativne emocije iz sebe, čime ćete automatski sniziti nivo kortizola, a podstaći lučenje endorfina i serotonina, hormona sreće i zadovoljstva.

4. Relaksirajte se

Odvojite vreme za sebe u toku dana. Pripremite sebi umirujuću kupku, provodite vreme u prirodi, idite na treninge, u duge šetenje, na plivanje, praktikujte jogu, dišite pravilno, meditirajte. Vežbajte opuštanje i uživanje u trenutku.

5. Smanjite unos kofeina

Kofein može povećati nivo kortizola u krvi. Ograničite unos kafe, energetskih napitaka i drugih izvora kofeina kako biste održali nivo kortizola pod kontrolom.

6. Redovna kontrola šećera u krvi

Visok nivo šećera u krvi može povećati nivo kortizola, stoga je redovna kontrola nivoa šećera u krvi izuzetno važna. Trudite se da održite zdravu i uravnoteženu ishranu koja će pomoći u stabilizaciji nivoa šećera.

7. Korišćenje antistres suplemenata

Određeni suplementi, poput ašvagande i omega-3 masnih kiselina, mogu pomoći u smanjenju nivoa kortizola i ublažavanju stresa. Pre upotrebe suplemenata, konsultujte se sa lekarom.

Zašto je važno kontrolisati kortizol i kako se uzima uzorak?

Kontrola nivoa kortizola je ključna za održavanje zdravlja i prevenciju mnogih bolesti. Uzorci kortizola mogu se uzeti iz pljuvačke, urina ili krvi. Testovi pljuvačke su najčešći jer omogućavaju merenje nivoa kortizola u različitim delovima dana, čime se dobija jasnija slika o funkcionisanju nadbubrežnih žlezda i reakcijama na stres.

Koji su dodatni saveti za održavanje niskog nivoa kortizola?

Unos hrane bogate cinkom

Cink je mineral koji igra ključnu ulogu u imunološkoj funkciji i smanjenju stresa. Hrana bogata cinkom uključuje meso, školjke, semenke bundeve i mahunarke.

Hrana bogata magnezijumom

Magnezijum pomaže u opuštanju mišića i smanjenju stresa. Namirnice bogate magnezijumom uključuju tamnozeleno lisnato povrće, orašaste plodove, semenke i mahunarke.

Hrana bogata natrijumom

Natrijum pomaže u regulaciji krvnog pritiska i ravnoteže tečnosti u telu. Prirodni izvori natrijuma uključuju celer, repu i morske plodove.

Hrana bogata vitaminima A i C

Vitamini A i C su antioksidansi koji pomažu u smanjenju zapaljenja i podržavaju imunološku funkciju. Hrana bogata ovim vitaminima uključuje citrusno voće, bobičasto voće, zeleno povrće i šargarepe.