Sigurni smo da ste barem jednom čuli da nega kreće iznutra. I ovo je zaista tačno, jer, ruku na srce, džaba sve skupe kreme, serumi, tretmani, ukoliko se ne hranite zdravo i niste fizički aktivni.
Uz prave namirnice i odgovarajuću negu, bore neće imati šanse, a na to m putu može vam pomoći upravo anti-age dijeta.
Koža je ta koja svakog dana trpi najviše i prva pokazuje znakove starenja, a upravo je cilj ovog tipa ishrane da lice i telo dovede u red.
Šta je anti-age dijeta?
Čim se spomene dijeta, prva asocijacija je izgladnjivanje, skidanje kilograma i slično. Međutim, kada je reč o anti-age dijeti, više je u pitanju promena same ishrane. Slana hrana, slatkiši, gazirana pića... sve to i te kako utiče na kožu lica, i čine je nadutom, neprirodne boje i izazivaju bubuljice. Šećeri i so glavni su neprijatelji ako se konzumiraju u velikoj količini, te je veoma bitno da se oduprete porivima i smanjite unos određenih namirnica ukoliko želite da zadržite mladolikost što duže.
Anti-age dijeta je dakle skup namirnica, minerala i vitamina koje treba unosti kako biste izbegli pojavljivanje staračkih fleka, dubokih bora i kako biste zategli kožu na prirodan način. Ali i kako biste zadržali zdravu, vitku figuru.
Anti age dijeta – pravila
Anti-age dijeta osmišljena je da nam pomogne da vratimo godine na licu unazad, baš kao što će nam u tome pomoći i biološki tretmani. Čitav koncept smislio je Nicolas Perricone, nutricionista i dermatolog, a njegove savete sledi i čuvana glumica Eva Mendes. U svojoj knjizi "The Wrinkle Cure" ("Lek za bore") on tvrdi da se tajna prevencije i eliminisanja bora krije upravo u načinu ishrane.
Na prvom mestu, ovakav režim ishrane treba oslobodi naše telo negativnog uticaja slobodnih radikala koji napadaju i uništavaju zdrave ćelije kože. Njihovim delovanjem opada imunitet organizma, telo i koža skloniji su upalama i infekcijama, smanjuje se otpornost na spoljašnje uticaje, UV zračenje, toksine…
Neutralizacija slobodnih radikala se obavlja pomoću antioksidanasa i zato je njihova uloga za zdravlje i lepotu toliko važna. To su različiti vitamini, minerali, enzimi, oligoelementi, dakle, sve ono što je koži potrebno da bi ostala lepa i zdrava.
Shodno ovome Perricone je objasnio da anti-age dijate nije ništa komplikovano, te da se zanisna na 3 osnovna koraka:
- Dijeta – odabir namirnica koje su bogate antioksidansima, vitaminima i mineralima, kao i omega masnim kiselinama
- Dodaci ishrani – uzimanje određenih suplemenata koje je teško nadoknaditi ishranom, a koji treba da pomognu revitalizaciju kože i ojačaju imunitet
- Primena namirnica na koži – prvenstveno se misli na spravljanje različitih domaćih maski protiv bora
Anti-age dijeta fokusirana je na prilagođenu ishranu i promenu nekih navika, jačanje imuniteta lica zbog čijeg pada dolazi do crvenila, bubuljica i preterane pojave bora, kao i na jačanju zaštitne barijere kože. Takođe, ona povećava i nivo kolagena i elastina u koži.
Najbolja hrana protiv bora
Na prvom mestu - voda. Kako bismo sačuvali dovoljne količine kolagena, neophodna nam je voda, a sve to da bi lice bilo jedro, punije i otpornije na iritacije. Zato je preporuka da dnevno unosite 8 do 10 čaša vode. Organizam će izbaciti višak, a ono što mu je potrebno, sačuvati.
Riba
Proteini i omega -3 masne kiseline imaju izražena protivupalna svojstva, poboljšavaju elastičnost i bore se protiv svih znakova starenja kože. Dve vrste omega -3 masnih kiselina koje se nalaze u ribljem ulju, eikozapentaenska kiselina (EPA), kao i dokozaheksaenska masna kiselina (DHA), smanjuju produkciju sebuma i važne su za negu masne kože. Preporuka je da se riba nađe na meniju čak pet puta u toku nedelje, pogotovo losos, pastrmka, sabljarka, bakalar, pa čak i tuna.
Orašasti plodovi
Akcenat je na orasima i bademima koji su takođe bogati aminokiselinama, a dnevna preporuka je veličina šake.
Tamnozeleno povrće
Zeleno povrće
Spanać, kelj, blitva, brokoli... samo su deo onoga što bi trebalo da se nađe na vašem meniju. Moćan su izvor antioksidanata i veoma efiksano uništavaju slobodne radikale.
Maslinovo ulje
Bilo bi dobro da manirnice pripremate s maslinovim uljem, ponajviše jer je bogato nezasićenim masnim kiselinama koje su odlične za kožu, kao i vitaminima A, E, D i K.
Bobičasto voće
Ovo voće sadrži veliki broj antioksidanata i ima povoljan glikemijski indeks, to jest, ne podiže nivo šećera u krvi. Jagode, kupine, maline, brusnice, borovnice trebalo bi da konzumiramo barem dva puta nedeljno.
Citrusi
Bogati su vitaminom C, A, B1, B6, kalcijumom, magnezijumom, fosforom i gvožđem, a posebna preporuka su: limun, narandža, grejp, mandarina i limeta.
Pasulj
Ova biljka sadrži skoro sve esencijalne aminokiseline, kao i lecitin, kao i kalijum, kalcijum, gvožđe, fosfor, magnezijum, cink i natrijum.
Odličan je izvor belančevina, folne kiseline, vitamina B6, B2 i B3, kao i vitamina K. Jedna porcija pasulja osigurava 20 odsto dnevnih potreba za vlaknima. Preporučena količina je oko tri šoljice skuvanog pasulja nedeljno.
Jogurt, sir
Probiotici su veoma važni u anti age dijeti jer dobre bakterije pomažu da se koža izbori sa upalama, a nadoknadiće i vlažnost kože.
Jaja
Posebna preporuka je konzumacija belanaca jer imaju mogućnost regeneracije kože.
Zeleni čaj
Veoma snažan antioksidans i savetuje se da dan započinjemo upravo šoljom ovog čaja.
Jelovnik treba dopuniti i pilećim i ćurećim mesom, jabukama, dinjama, breskavama, kruškama, paradajzom, klicama pšenice, asai bobicama, tofu sirom, kao i lukom, celerom, paprikom, žitaricama od celog zrna.
Anti age dijeta – jelovnik
Anti age dijeta podrazumeva pet obroka u toku dana, ali pametno iskombinovanih i isplaniranih.
Evo jednog primera jelovnika koji bi mogao da bude koristan.
Doručak: šaka orašastih plodova, šaka bobičastog voća, šoljica zobenih pahuljica, sve izmešano sa 2 dcl jogurta;
Užina: jabuka, narandža ili voćka po izboru;
Ručak: porcija pilećeg mesa, zelena salata sa maslinovim uljem i limunom;
Užina: porcija povrća, kombinacija paprike, luka…
Večera: dva kuvana jajeta, 100 gr tunjevine, uz spanać kao prilog.
Namirnice koje treba izbegavati u anti age dijeti
Sve one namirnice koje imaju glikemijski indeks veći od 50 nisu prihvatljive u ovoj dijeti. Na spisku namirnica koje bi trebalo da izbegavamo prvenstveno su složeni šećeri, hlebovi, testenine, pirinač, crveno meso, margarin, maslac, kukuruz, krompir. Tu su i namirnice koje jesu zdrave, ali čije je glikemijski indeks veoma visok. To je na primer lubenica koja ima GI čak 72, a šargarepa 73.
Svakako, treba zaobići i veoma slanu hranu, kao i alkohol i previše kafe.