U restoran M:eating u centru Beograda niko ne ulazi tek da bi dobio tanjir fantastične ručno pravljene paste, iako ne bi bila greška ući samo zbog toga. Ne ulazi ni da bi gledao u originalno dizajniran enterijer koji objedinjuje spokoj beline mediteranske arhitekture, nadrealne fragmente kućnog uređenja, blagi sarkazam londonskog paba koji kredom ispisanim i iscrtanim tablama duhovito poziva na neumerenost u jelu i piću i neonske cevi koje asociraju na Bourbon street u Nju Orleansu. A i zbog ambijenta svakako bi vredelo doći. Ipak, ono što obavešten, iskusan i novih nadražaja gladan posetilac traži na ovom mestu jeste odgovor na pitanje šta nas stvarno čeka na dnu tanjira, ispod onog poslednjeg, najslađeg zalogaja. 

Internacionalni naziv bar&restaurant otkriva samo deo onoga što čovek želi kad uđe u lokal u kom se služe hrana i piće. Baš zato, magnetični naziv M:eating mnogo je bliži onome što najstrastveniji konzumenti života traže: odlična klopa i još bolja ekipa - meeting&eating. A za one sklone odgonetanju tu je i skrivena poruka: i pored respektabilne ponude raskošnih salata koje jednako naručuju vegani, devojke na dijeti i orni nagruvani momci, u imenu je šifra najmoćnijeg oružja ovog mesta: meat.

Nutritivna, ali i čulna vrednost burgera, ramsteka, t-bone steaka, pa čak i naizgled običnih ćevapčića koji su slađi od šampite, takva je da bi ih trebalo čuvati u trezoru Narodne banke. Uz to, kuvari nisu ništa drugo do romantični pesnici naoružani noževima, pa se na tanjiru, drvenoj dasci ili u nekom drugom majstorski dizajniranom aranžmanu dobija sentimentala poezija kalorijske vrednosti po želji. 

Iako su tvorci jelovnika imali gotovo roditeljsku pažnju prema low-carb populaciji, stalni gosti tvrde da za stolom u M:eatingu svakako valja zgrešiti. Na sve načine. Najpre zbog toga što se ovde ne prodaju predjelo, glavno jelo i salata, već koncept.

Slavoj Žižek odavno je rekao da današnji konzument ne kupuje proizvod već duhovno iskustvo, a kad se ta njegova teza smesti u grad čija je  kafanska istorija bogatija od ratne ili kulturne povesti većine naroda, teško da se može ručati na boljem mestu. Uz to, vinska karta, kao i izbor rakija, mogu se svrstati u junačku epsku poeziju.

Prvoklasna kuhinja, predusretljivo osoblje, magičan ambijent kog se ni najhipsterskije svetske metropole ne bi postidele i živa lokacija jesu tu, jer jaka ekipa ne toleriše početničke propuste, ali to nije ni izbliza sve što se ovde nalazi na jelovniku. Ručak na izvoru reke jeste prijatan, ali za one koji zaista imaju veliki apetit za uživanje u svemu svakako je interesantnije jesti na izvoru uzburkanog gradskog života. 

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>>https://www.instagram.com/elleserbia/