Šećer je svuda oko nas - u pićima, desertima i gotovim jelima, pa ga je teško potpuno izbaciti iz ishrane. Ipak, postoje zdravije i lako dostupne alternative belom šećeru. Zahvaljujući svojoj slatkoći i prirodnim svojstvima, med je jedna od njih.
Med ili beli šećer: U čemu je razlika?
Da bismo uporedili ova dva proizvoda, važno je razumeti odakle potiču. Beli šećer, odnosno saharoza, uglavnom se dobija iz dve biljke - šećerne trske i šećerne repe. Obe sirovine se prerađuju i rafinišu kako bi se dobio beli šećer koji svakodnevno koristimo.
Med je, sa druge strane, potpuno prirodan proizvod koji pčele prave od cvetnog nektara. Ima antibakterijska, antioksidativna i antiinflamatorna svojstva. Vekovima se koristi u prirodnoj medicini za ublažavanje bolova u grlu i podršku imunitetu. Ipak, nisu svi medovi na tržištu istog kvaliteta, pa je važno pažljivo birati, piše ELLE France.
Nutritivni sastav
Beli šećer, odnosno saharoza, spada u jednostavne ugljene hidrate i sastoji se od 50 odsto glukoze i 50 odsto fruktoze. Ne sadrži značajne hranljive materije, već uglavnom obezbeđuje kalorije i energiju bez drugih nutritivnih koristi.
Med je, s druge strane, mešavina glukoze, fruktoze i vode, uz male količine vitamina, minerala, aminokiselina i antioksidanasa. Pošto je slađi od belog šećera, za zaslađivanje hrane ili pića dovoljna je manja količina meda.
Uticaj na nivo šećera u krvi
Glikemijski indeks (GI) pokazuje koliko brzo neka namirnica podiže nivo glukoze u krvi. Beli šećer ima visok GI, oko 70, zbog čega može brzo da poveća nivo šećera u krvi. Iako to može kratkotrajno da pruži više energije, nagli skokovi šećera nisu poželjni, posebno kod osoba sa dijabetesom ili onih koje žele da održavaju stabilan nivo šećera u krvi. Med takođe sadrži glukozu i fruktozu, ali ima niži glikemijski indeks od belog šećera, oko 50. Zbog toga se nivo šećera u krvi nakon njegovog konzumiranja povećava postepenije.
U galeriji otkrijte naš izbor najlepših tanjira iz Zara Home kolekcije za serviranje palačinki i drugih deserata.
Da li je med čudesno rešenje?
Uprkos svojim korisnim svojstvima, med i dalje spada u slobodne šećere, baš kao i drugi dodati šećeri u hrani. Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, slobodni šećeri, u koje spadaju i med i beli šećer, ne bi trebalo da čine više od 10 odsto ukupnog dnevnog energetskog unosa. Za još bolje zdravlje preporučuje se da njihov unos bude ispod 5 odsto. Ali bez obzira na to da li birate med ili beli šećer, prekomerna konzumacija može negativno uticati na zdravlje i povećati rizik od različitih bolesti. Zato je najvažnije koristiti ih umereno i dati prednost uravnoteženoj ishrani.
