Najveći intervju sa naslednicom velikog Alexander McQueena do sada: Sarah Burton otvoreno

Odeću koju dizajnira za modnu kuću McQueen, Sarah Burton naziva "mekim oklopom za žene".

Odeća koju McQueen-ova naslednica dizajnira je empirijski lepa, ali njena vizija lepote nije nametanje. Koliko god se njen rad bavio fantazijom i fantazmom, te posedovao skoro opiprljivu magiju starog sveta, to je takođe stvarni svet, svet prave žene. To su čipkane čizme od crne kože u koje možete udobnokoračati od podzemne stanice do kancelarije.

Kao ženski dizajner koji stoji uz žene, Burtonova stvara ovu potvrdu, prihvatajući se svog zanata sa izuzetno veštom rukom, naizgled beskrajnim arsenalom istoricizma i romantizma, i duboko ukorenjenim uvažavanjem zanata i engleskog nasleđa.

Ona će vam prva reći da je važnost ovih vrednosti naučila od Lee McQueen-a, osnivača kuće. Bilo je to 1996. kada je Burtonova, koja je imala samo 21, godinu, stigla u McQueenov atelje na stažiranje iz Central Saint Martinsa. Više od 20 godina kasnije, ona je još uvek u ovom ateljeu, ali sada kao vođa snažnog, bliskog tima zanatlija, od kojih su mnogi u poslu gotovo onoliko dugo koliko i sama Sarah. Ona nosi Leeovo delo i strasti duboko u sebi, i, na neki način, u svakoj kolekciji koju stvara. 

"On će uvek biti vrlo veliki deo mene i onog kreativnog dela mene, jer sam odrastala sa svim njegovim verovanjima i kreativnošću", kaže Burtonova. Ali, preuzimajući ulogu kreativnog direktora, vremenom je na pistu sve više iznosila neke svoje aspekte. 

Njena kolekcija jesen 2019., najintrospektinija je do sada. Odvela je svoj tim na sever Engleske, gde je odrasla, u predelu Jorkšira, kako bi ih upoznala sa znamenitostim regije: mlinovima, tkalačkim stanicama i naravno nepreglednim predelima zelenila i obroncima. Svaki komad rođen kao inspiracja na ovo putovanja je bogat narativom. Razmislite samo o toj haljini koja pretvara ubode nastale na tradicionalnim tkačkim strojevima u šuštanje šljokica koje se sjaje i stvaraju zvuk dok model ide niz pistu, ovaj zvuk je nešto poput povratnog signala fabrike u svom najprometnijem satu. Studijske beleške postaju vezovi; uklopni rajsfešlusi se koriste kao ukrasi duž dugih linija pletene haljine; Severni simboli kao što su Leedska sova, galeb Blekpula i kormorana iz Liverpoola omotavaju kaskadnu suknju u čipki; a jakne skrojene po meri, ponosno pokazuju etiketu “Made in England”.

U ovoj jedinstvenoj kolekciji najupečatljivije su tri haljine u fomi ruže, u crnoj, fuksija i crvenoj boji, svaka sečena i drapirana od jednog komada tkanine. U srednjem engleskom jeziku, jeziku Rata ruža, drugo značenje reči cveće bilo je „najbolje stanje stvari“ ili „vrhunac svega“. Prelepe, trnovite, kraljevske i delikatne, ove najbolje u klasi haljine crpe inspiraciju iz Bele ruže Jorka i Crvene ruže Lancastera, simbola zaraćenih engleskih kuća u prošlosti, kao i iz  tradicionalnog krunisanja devojke kraljicom ruža tokom prolećnih svečanosti na severu Engleske. Moglo bi se takođe reći da su ove veličanstvene haljine bile izvučene iz svih ormana nepoznatih kraljica ruža koje su procvetale i uvenule u Peninima i u Škotskoj, ali i širom sveta još otkad je Margaret Anžujska sedela na prestolu i vladala u odsustvu svog muža,  pteći što nije uspela da da naslednika svom kralju.

Nikada nije bilo lako biti žena. Burtonova je svesna toga. Srećom za nas ostale, ona je izgradila svaku svoju kolekciju modne kuće McQueen kao skelet koja će nam pomoći da se držimo uspravno, inspirisani i ohrabreni. Ovaj upečatljivi stav vidan je na svakom modelu koji Sarah potpisuje, baš kao što je to pre nje čino Lee. To ju je učinilo de facto modnim dizajnerom  Vojvotkinje od Kembridža, čiju je venčanicu dizajnirala 2010. godine, ali i prvim izborom moćnih žena širom sveta. Sa Burtonovom, ne morate da birate. Možete biti devojka i kraljev ubica u skučenom crvenom kožnom kroju ili morski plavom korsetu sa oblogama od čipke. Obećanje Alexander McQueen od Sarah Burton je da možete biti, uvek, u cvetu svog života.

Preuzeli ste kormilo brenda 2010. godine. Kako ste se tada osećali?

Prvenstveno, imala sam sreće da radim za Lee-ja. Počela sam da radim sa njim davne 1996. godine. On je bio neverovatan čovek, a ja sam odrastala sa njim, neponovljivim Alexander McQueenom. Počela sam kada sam imala 21. godinu i nastavila  dok nije umro. Bio je kreativan i sveobuhvatan; njegov atelje bio je magično mesto fokusirano na pripovedanje i kreativnost, i veoma, veoma lično, poput mesta gde se okupljate sa porodicom.

Prva stvar koju sam pomislila (kada sam preuzela ulogu kreativnog direktora) bila je ta da je Lee pripovedač, da sam ja dobra u završetku njegovih rečenica, ali sam ubrzo shvatila da moram biti ta koja će započeti rečenice i tda one moraju biti o mojim pričama. Lee mi je uvek govorio: "Moraš da napraviš svoje stvari, moraš da veruješ u to, i to mora da bude emocionalna stvar, to je ono što mi radimo." Mislim da sam se na samom početku pitala:  OK, kako to uraditi sam? Toliko je vremena prošlo od kada je Lee bio ovde, ali on će uvek biti tako veliki deo onoga što sam ja i izuzetno veliki deo mene kreativno, jer sam odrasla sa svim njegovim uverenjima i kreativnošću. Otkrili smo kako da budemo verni i dosledni onome što  McQueen predstavlja - a, sa kojim nikada nisam naišla na problem, jer sam bila deo Leejevog sveta - ali, ipak, on ga je učinio našim. To je bio izazov.

Kolekcije su za mene morale da ostanu dosledne prepoznatljivoj i jakoj kreativnosti, osnaživanju žene, zanata i tehnologije, čoveka i mašine. Evoluirale su kako vreme prolazi, ali uvek ostaju dosledne ovim temeljima. Ono što je bilo zadivljujuće jeste to da je Lee bio vrlo jasan, crno na beli, o tome što McQueen predstavlja. Širina kuće je ogromna: tu su couture haljine, tu je jeans, tu je punk, tu je sve. Imate tako bogatu istoriju sa kojom se možete igrati; to je ono što je tako neverovatno u vezi McQueena, imate sve ove svetove i znate ko je ta žena - tako je jasno ko je ta žena. Svaka sezona je o pronalaženju načina da ispričate njenu priču na drugačiji način ili u drugom delu njene priče. Način na koji tim radi zajedno veoma je sličan kreativnoj zajednici, a mi imamo veliku širinu priča koje pokušavamo da ispričamo. Stvarno se osećam srećno što sam deo tog sveta.

Da li osećate kao da je vaš pristup dizajniranju porastao ili se promenio tokom proteklih deset godina?

Mislim da jeste, da.  Pre oko tri godine počela sam mnogo istraživačkih putovanja. Sada se mnogo toga radi na kompjuterima, a kada Google nešto uradi, svi dobijaju istu sliku. Ja zaista, čvrsto verujem da je sjajna stvar kod McQueena to što verujemo da kreativnost dolazi od  svugde, inspiracija dolazi od svugde, tako da ćete, recimo, u Joršksirskim predelima poznatim po bogatoj tekstilnoj industriji iskusiti nešto što neko ne bi video iz gledanja u knjigu i definitivno ne gledajući fotografije koje vam j eizbacio vaš pretraživač na kompjuteru. Mislim da je kreativnost veoma, veoma ugrađena u emocije i ono što pojedinac ili moj tim dobija od tog iskustva kroz opipljivost i stvaran osećaj i živu razmenu informacija velika je i inspirativna stvar.

Takođe, na neki način, moj pristup se menja zato što odrastete i postanete veoma svesni onoga što želite da kažete. To se promenilo na način na koji postajem sve više ličnija u pričanju svoje modne priče. Kolekcija jesen/zima 2019. za mene je bila vrlo lična. Uvek McQueenovu priču posmatram sa svoje tačke gledišta, a potom je ova kolekcija bila u potpunosti to, jer sam zaista otišla u predeo gde sam odrasla i prenela inspiraciju sa te teritorije u McQueen svet.

Kako birate gde ćete ići u sledeću potragu za inspiracijom i u naredno istraživanje?  Da li znate deo ove istorije instinktivno ili stalno istražujete različita mesta u Engleskoj?

Pa, uvek sam imala fascinaciju prirodom. Poslednji put otišli ​​smo u Viltšir, Išla sam tamo kao dete. Potom u Šetland, nikada ranije nisam bila, ali sam znala da je Škotska deo Leejeve porodične baštine, tako da sam želela da odemo baš tamo. Kada smo bili ​​u Mančesteru, znala sam za sufražetkinje, ali nikada ranije nisam bila u njihovim kućama, niti sam kao tada imala priliku da naučim sve o njima. Znaš stvari pre nego što odeš, ali naučiš mnogo više od toga kada budeš tamo.

Ono što volim u vezi istraživačkih putovanja jeste to što kada idete na ova putovanja, ne samo da idete na psihičko putovanje, već i putujete sa svojim timom. Imam tim iz celog sveta. Svi se fokusiraju na različite stvari, a ja učim u putu. Sa lične tačke gledišta smaram ova putovanja veoma obogaćujućim. Sigurno ćete videti stvari koje ne biste primetili da niste otišli ​​na to mesto.

Kako ono što vidite na ovim putovanjima filtrirate u kolekciju?

Sve je tako organski uslovno rečeno. Na primer, fotografisala sam lonac za kafu i rekla Alessandru, mom dizajneru za vez, koji je bio pored mene, "To je dobra sekvenca za haljinu." Tada je postala haljina. U glavi sam već znala šta će biti. Dok je tkanina dolazila sa razboja, pomislila sam, Ok, to je sjajno, to može biti ogrtač jakne. Zapravo je čitav proces sasvim neposredan. Alessandro je recimo video nekoliko zanimljivih komadića na podu i rekao: "Možemo ovo napraviti na vezu na kaputu." Tako da je to sve skupa jedan spontan, ali ujedno i organizovan proces. Isto je i u studiju. Stvari se konstantno razvijau i evoluiraju i to je ono što je odlično.

Mi nikada ne kažemo: "To je to, gotovo je, završeno je." Ponekad dizajniramo kolekciju pre praznika, a onda se vratimo vođeni osećajem da nije ipak završeno, da nešto mora da se menja i često se izgovori rečenica: "Bože, želimo sve da promenimo." lepota procesa upravo je ta, da nikada nisi završio. Veoma je McQueen da se model nikada ne završi dok se ne pojavi na modnoj pisti, što je ponekad poprilično stresno naravno! S Leejem sam saznala da se on stalno razvija i da stalno pokušavamo da ga poboljšamo. Ne radi se o tome da se nešto ignoriše ili da se nešto kaže. Radi se o tome da vi i vaš tim pokušate da isprobate različite stvari.

Verovatno je upravo to ono što vaš rad čini tako oštrim i upečatljivim - proces. Ne radi se samo o: "Napravimo haljinu zato što moramo da napravimo haljinu? 

Upravo to. Mislim da je ono što zaista volim da dozvolim svakom komadu odeće to da ima svoju sopstvenu naraciju. Ne radi se samo o tome da je potrebno napraviti haljinu, "mora biti dužina do kolena" ili "dužina poda" ili nešto slično. Zato sam tako srećna što sam dopustila tom kreativnom procesu da se razvija i da, naravno, ovde imamo neverovatan atelje. Možete stvoriti nešto, i ako želite, iseći ga i okrenuti potpuno naopako. Proces je važan koliko i sama odeća.

Koje su to vrednosti koje želite da izrazite kroz kolekcije?

Biti deo modne kuće McQueen, uvek se ticalo teme osnaživanja žena, uvek je bilo o ženi koja je jaka. To je žena koja je jaka sama za sebe. Zaista verujem da žena ne bi trebalo da se oblači poput muškarca  da bi se osećala snažno. Zato volim da se igram sa krojevima dok radim sa ženskim haljinama. Na jednoj devojci koja je nosila jesenju kolekciju bio je model sakoa sa  ružom koja je eksplodirala na rubu. U pitanju je kroj koji je potpuno muževan, a potom je tu jedna veoma ženstvena ruža. Želim da prikažem koliko je i dalje važno biti žena. Ne morate da se lišavate svojih emocija i ranjivosti - u redu je da se osećate ranjivo i da imate nesavršenosti. Smatram da je ideja o snazi i ženstvenosti zaista važna. Uvek volim da kažem da je to na neki način poput mekog oklopa za žene, tako da se osećate osnaženo, ali ne i preplavljeno ovom emocijom.

U svakoj zbirci postoji i jaka struja britanskog nasleđa i zanata; zašto vam je važno da uključite ove stavke?

Zaista verujem u zanat. Znate li da je Lee karijeru u modi otpočeo u čuvenom Savile Rov kvartu, poznatom po custom made komadima, gde je krojio sakoe po meri. Uvek je bio, čak i na samom kraju, zagovornik pravljenja stvari ručno. Osećam se veoma srećno što sam počela da radim s Leejem u vreme kada je to izgledalo ovako: "Dakle, šiješ četiri jakne ili tri para pantalona." Komadi su pravljeni vrlo studijski, sa vezom koji se radio ručno od strane sveka nekolicine ljudi u ateljeu. Posedujem veliko poštovanje prema ljudima koji poseduju zanat u rukama, bilo da se radi o pletenju u Škotskoj ili vezenju ili tkačnicama na severu Engleske. Nažalost, mislim da je ova vrsta zanata nešto što je izgubljeno, pogotovo u ovoj zemlji, i mislim da ljudi čak i nisu svesni postojanja rukotvorina, a još manje znaju koliko su važni ljudi u sobi za šivenje.  To je zaista nešto što treba slaviti mnogo više i na više načina. Ljudska ruka je nezamenjiva.

Šta za vas predstavlja to što ste dobili međunarodnu nagradu CFDA?

To je zaista prava čast. Osećam se veoma, veoma počastvovano. Upravo sam razmišljala kako sam zapravo došala sa Lee-jem kada ju je on dobio (2003.), tako da je za mene to poprilično velika stvar, a sećam se i koliko je Lee bio oduševljen kada je dobio svoju i kada je ovo priznanje proslavio u Njujorku. To je zaista vrlo, vrlo posebna stvar.

Priredila: Milica Jovanović

Zapratite ELLE na Instagramu i prvi dobijte sve insajderske informacije magazina ELLE >>> https://www.instagram.com/elleserbia/