Danju je senior art direktor u agenciji McCann Erickson, u slobodno vreme vatreni najvijač sa Juga, noću emotivna duša.

Ovaj saobraćajni inženjer se samo osam meseci bavio svojim zanimanjem, a onda se prebacio na ilustraciju. Posao je naučio u Dubaiju, iz kojeg se vratio jer, kako kaže, nije karijerista.

Danas u Beoizlogu možete da kupite suvenire koje je on ilustrovao. Svakoga dana hiljade ljudi na društvenim mrežama lajkuje njegova mala, rukom pisana umetnička dela, upučena jednoj devojci...

Danas se tvoje ime uzima kao sinonim za hand lettering u Srbiji. Zašto voliš tu formu?

Svako slovo se crta pojedinačno i kao takvo je posebno i nemoguće ga je kopirati, veoma je lično. Savršeno je da prenese ono što hoću da kažem.

Pažnju šire javnosti si skrenuo na sebe baš time što si govorio. Kratke, ali jezgrovite emotivne poruke koje postavljaš na Facebooku za nekoliko sati nađu put do više hiljada korisnika društvenih mreža...

Sve je počelo vrlo naivno. Nisam pomišljao da će se desiti sve ovo što se danas dešava, toliki odjek. Ljudi me svakoga dana kontaktiraju i drago mi je da sve što radim doživljavaju na različite načine, sve mi je to okej. Ljudi su se prepoznali u tom mom mraku i zbog njega me i vole. Retko crtam sreću, ali sav taj moj mrak upakovan je na zanimljiv način, pa je ljudima u isto vreme smešan i zanimljiv taj moj dnevnik.

A sve te poruke upućene su nekoj posebnoj osobi?

Upućene su..., mada na početku mi je bilo važno da emocija ode od mene. Nije bilo važno kuda, samo da više ne stoji kod mene, jer nisam znao šta bih radio s njom. Sebično rečeno, sve je to obnarodavano da bi meni bilo lakše.

Osim privatnog života, šta te još inspiriše?

Sve me inspiriše, ali najviše glupost. Iako iz mog stana televizor može da se iznese jer  ga ne koristim, volim da gledam treš emisije, one koje su ispod svakog nivoa. To čak nije ni Pink, nego ispod Pinka: programi i scenografija nekih naših lokalnih televizijskih stanica, iz svega toga izvučem nešto i to mi bude odlična motivacija, likovno ili idejno. Inspirišu me i pesme koje volim, u kojima se pronalazim, pa ih onda crtam.

Priča se da od tene možemo da očekujemo jednu od najmanjih izložbi hand letteringa ikada viđenih?

Ne volim da pričam ništa unapred da ne bih izbaksuzirao, ali cela izložba će bit smeštena u jednom malom prostoru unutar galerije. Moći će da je vidi samo dvoje ljudi istovremeno...Biće zanimljivo u svakom slučaju.

Tekst: Branislava Kostić