Još kada se pre godinu i po dana prvi put pojavio na sceni, kritičari su mu prorekli sjajnu budućnost – i bili su u pravu. Sam Smith je za kratko vreme pridobio publiku, proglašen je za favorite BBS Sound za 2014. godinu, a u februaru je osvojio i prestižnu nagradu kritike u Britaniji, priznanje Brit Critics Choice. Napokon će nas obradovati i svojim debi albumom In the Lonely Hour, koji je izašao 26. maja.

Kada je počela tvoja pevačka karijera?

Počeo sam da pevam kao osmogodišnjak. Roditelji su me dali na časove kod lokalnog džez pevača Jeremyja Ethana i od tada nisam stao. Za mene nema razlike između pevanja i razgovora. Toliko dugo se bavim muzikom da ne umem da mislim na drugi način. Vokalni izvođači koje sam zavoleo u isto vreme kada sam zavoleo i muziku uglavnom su bile žene. Zapravo, tek pre nekih godinu dana počeo sam da slušam muške izvođače. Dok sam bio mlađi, omiljene su mi bile Whitney Houston, Chaka Khan i Etha James, svi ti moćni vokali i žene čije su pesme imale iskrene tekstove.

Sve pesme sa albuma In the Lonely Hour sam si napisao. Koliko je to bilo zahtevno?

Sa tekstovima je uvek lutrija, nekad mi se reči naprosto same jave, a nekad ne. Da bih o nečemu pisao, to nešto moram prethodno zaista proživeti, a to su obično depresivna i tužna iskustva. Sve pesme na albumu i uopšte svaka pesma koju sam objavio iscrpni su opis nečega što se stvarno dogodilo, nečega što me je povredilo. Stoga često moram da sačekam da mi se dogodi neki veoma težak, tužan trenutak da bih mogao da napišem sjajan tekst.

Zbog čega se album zove baš In the Lonely Hour (usamljeni sat)?

Želeo sam da ima temu, da bude neka vrsta konceptualnog dela. Nikada nisam bio u vezi, a čitav život sam proveo slušajući pesme i razgovarajući o izazovima koje donosi ljubav. Nikada nisam mogao da se povežem sa tim pesmama jer nikada nisam bio ni sa kim. Želeo sam da napravim album koji ja kao klinac nisam imao, album koji govori o neuzvraćenoj ljubavi.

Kako si se osećao kada si na dodeli Brit nagrada osvojio priznanje kritike?

To je bilo neverovatno iskustvo. Gledao sam Toma Odella kada sam imao šesnaest godina i nastavio da pratim dodele svake godine. Posmatrao sam sve te fenomenalne pevače i pevačice kako osvajaju nagradu i malo sam se nervirao, mislio da ja treba da je osvojim kako bih dokazao da mogu da pružim mnogo. S druge strane, Tom Odell je zaista sjajan i drago mi je što je ušao u izbor za britanskog solo izvođača godine, iako nije osvojio to priznanje.

Tekst: Jasmina Lazić