KAKO DA VERUJETE DA SE NALAZITE NA PRAVOM MESTU U PRAVO VREME: Maja Savićević pomaže nam da uvežbamo svesno strpljenje

Društveni trend današnjice stalno nam nameće „dodatno ubrzanje“, globalni marketing intenzivno nam poručuje da treba da „zgrabimo“ sve što nam se servira da ne bismo propustili „posebnu priliku“… Dok sa druge strane zaboravljamo da život ipak ne treba grabiti, već živeti. Naše postojanje samo po sebi jeste nešto sasvim čudesno i jedinstveno, ali neretko se desi da mir zamenimo žurbom i nerazumevanjem procesa strpljenja.

Nije samo fraza da se sve dešava s razlogom, čak i kad mi našim ljudskim mozgom ne možemo da dokučimo te razloge. Zamisli kako bi to izgledalo da dopustiš da je upravo sada sve baš kako treba da bude. Udahni duboko i oseti svoje grudi, sa izdahom opusti ramena. Udahni još dublje, oseti sam centar grudnog koša, pa sa izdahom opusti vilicu. Kad dopustiš, možeš da se opustiš. Ponovo duboko udahni pa zadrži dah, oseti svoje obraze, oseti slepoočnice, pa kroz izdah otpusti svu napetost sa lica.

Pošto ste opustili lice, obratite pažnju na grudni koš: dišemo prirodno i osećamo ritmičko širenje i skupljanje grudnog koša. Ovde i sada, osećamo nežne pokrete grudnog koša pri udahu i izdahu, osećamo kako nas dah pokreće, osećamo kako se život dešava kroz nas, baš onako kako treba… Dišemo sasvim prirodno, lagano, nigde ne žurimo, upravo smo na pravom mestu u pravo vreme.

Zatim osvesti sopstvenu nestrpljivost, šta je to što ti požuruješ, koje procese bi rado da ubrzaš jer ti je dosadilo da čekaš da se desi?

Osećamo grudni koš i svesni smo kako nam sve ovo donosi neke nemire u grudi, i ono što nas ubrzava i ono što mi hoćemo da ubrzamo. I primetimo da nam to nije ni korisno, ni potrebno. Osećamo centar grudnog koša, i sada malo zadržimo pažnju ovde, dišemo prirodno i osećamo centar grudnog koša, sa svakim sledećim udahom osećamo još dublje i povezujemo se sa unutrašnjim centrom mira i spokojstva, pronalazimo u sebi izvor lakoće, prihvatanja i dubokog razumevanja.

Zamisli sada da se pretvoriš u drvo, koje bi to drvo bilo, kako bi izgledalo? Zamisli da si sada drvo i da je sada zima, grane su gole, nema plodova, nema lišća, ali drvo se oseća sasvim dobro, drvo se odmara i obnavlja, drvo zna da posle zime dolazi proleće. Drvo zna da ne može da ubrza dolazak proleća, iako mu je možda već dosadila zima, drvo razume da je zima jedan proces koji traje i drvo neguje svesno strpljenje za taj tok promene.

Kao što svako drvo ima prirodno duboko razumevanje ciklusa godišnjih doba, tako i mi treba da imamo duboko razumevanje za procese koji se odvijaju u nama i oko nas, da im damo vreme i prostor u sebi i oko sebe, da zaista shvatimo da biti strpljiv ne znači sedeti i čekati, biti strpljiv znači ne opirati se, ne požurivati, prihvatiti ono što jeste. Osetimo sada energiju ovog prirodnog strpljenja sa kojim jedno drvo dočekuje proleće. Da i mi na taj način pružamo podršku promeni. Da se uskladimo sa ritmom života. Da prestanemo da se nerviramo oko stvari koje ne možemo da promenimo i da na listu prioriteta stavimo sve ono što odugovlačimo.

Šta ti odugovlačiš? Šta je to što odavno želiš, a nikako da uradiš?

Sada je pravo vreme, aktiviraj se i ostvari to. Svesno strpljenje i poverenje u život idu zajedno jer na kosmičkom planu sve se odvija baš kako treba, upravo si na pravom mestu u pravo vreme. Svako od nas jeste sastavni i nerazdvojni deo kosmičkog plana, ali niko od nas ne upravlja tim planom. Kosmički plan dešava se kroz nas u pravo vreme na pravom mestu.

Pročitaj naglas: Uvek sam u pravo vreme na pravom mestu.

Oseti energiju ove rečenice i dopusti da se opustiš.