ŠTA JE ZAPRAVO MINDFULNESS: Nina Racić donosi smernice za negovanje svesnosti, prisutnosti i emocionalne stabilnosti

Naša težnja, nekada i jurnjava za postignućem, stvara osećaj kao da nam 24 sata u danu nije dovoljno da bismo odradili sve ono što smo isplanirali ili što se od nas očekuje. Multitasking se javlja kao jedan od mehanizama kojim pokušavamo da izbalansiramo sve što želimo, ali se to vrlo često završava sa polovično odrađenim zadacima i osećajem frustracije. Spremam se za posao, usput pijem kafu, zvoni telefon, razgovaram sa koleginicom o predstojećem sastanku za ovu nedelju.Paralelno sa time pakujem stvari u torbu, oblačim se, trčim i posle se shvatam da sam zaboravila da ponesem odeću za trening i da nemam pojma da li sam zaključala vrata. Ovo je samo jedna od milion varijacija mogućih bazičnih primera za svakodnevnu rasejanost. Jasno je da su zahtevi i standardi današnjice takvi da je ponekad nemoguće izbeći ovakve situacije. Tokom multitaskinga delimično smo prisutni ili odsutni, pa problem nastaje ukoliko se ovo pretvori u hronično stanje.

Mindfulness nije isto što i vežba relaksacije jer nam sadašnji trenutak može doneti svesnost o prijatnim, ali i neprijatnim senzacijama i porivima. Mindfulnessje veština koja se vežba, kao kad učimo neki novi jezik ili učimo da sviramo instrument. Pažnja nam luta, svuda je i može biti naporno kada hoćemo da se svesno usmerimo na posmatranje jedne stvari u datom trenutku i da potpuno budemo u tome jer nismo na to navikli.

Kako nam je Mindfulness put ka imenovanju i regulaciji emocija, možemo da ga koristimo kao prvi korak za istupanje iz crno-belog načina razmišljanja i disbalansa emocija, što u DBT-u možemo posmatrati kroz dve krajnosti, a to su koncept Emocionalnog i Racionalnog uma.

Emocionalni um je najlakše prepoznati po osećaju preplavljenosti. Kada smo tu, emocije mogu biti vrlo intenzivne i imamo utisak kao da nemamo kontrolu nad njima, nego da one kontrolišu nas. Zbog toga, kada smo u ovom stanju uma, može se desiti da reagujemo impulsivno, da kažemo stvari koje zapravo ne mislimo. Skloni smo tome da se samoosuđujemo - Kako mogu biti toliko nesposobna/glupa ili da osuđujemo druge - Uvek si tako smotan. Ovakve reakcije samo pojačavaju jačinu naše emocije i kada odreagujemo u skladu sa porivom koji imamo, uglavnom nam posle bude žao, kajemo se, osećamo stid i krivicu. Iako ovo stanje nazivamo Emocionalni um i osećanja su intenzivna i preplavljuju nas, mi ovde zapravo nismo svesni koju tačno emociju osećamo, nemamo kapacitet da objasnimo sebi šta se tačno dešava jer smo fokusirani samo na problem i osuđivanje, što dovodi do eskalacije. Nakon ovoga, dolazimo do zaključka da ovo stvarno više nema smisla, da moramo da okrenemo novi list i da se više ne uplićemo emotivno u neke stvari i to na prvi pogled zaista zvuči mnogo jednostavnije.

Tada se zapravo prebacujemo u Racionalni um. Ovde nam su nam logika, činjenice i jasne informacije. Ovo je odlično za postizanje nekih ciljeva i ovako možemo da funkcionišemo i godinama, ali moramo da budemo svesni da je ovo stanje uma samo odlazak u drugu krajnost i da je ono poput nošenja neke maske i udaljavanje od naše autentičnosti. Dok smo tu, emocije svakako ne možemo da izbegnemo jer su one naša spontana reakcija na stvari koje nam se dešavaju. U Racionalnom umu one se nagomilavaju i dovoljan je jedan naizgled bezazlen okidač - reč, pogled, misao koji može da nas pogodi i mi se tada opet prebacujemo u drugu krajnost, odnosno u Emocionalni um i reagujemo onako kako ne želimo i imamo osećaj kao da nas male stvari pogađaju niotkuda. Tada ulazimo u hronični disbalans emocija jer se stalno klackamo između ekstrema i uvek propuštamo nešto važno iz onog drugog kraja.

Mindfulness nam je zapravo put ka sintezi crno-bele perspektive i ulazak u nešto što nazivamo Mudar um (Wise Mind). Ovo je izbalansirano mesto u nama, gde postajemo svesni šta se dešava u nama, koje nam poruke šalje naše telo, koji su porivi našeg Emocionalnog uma i koje se zapravo potrebe nalaze iza toga. Takođe, odavde zauzimamo ulogu posmatrača svojih poriva i za početak je važno da ih postanemo svesni i da ih imenujemo. Sa te pozicije možemo da pristupimo podacima iz Racionalnog uma. Kad me nešto preplavi, zaustavim se, dam sebi par sekundi, udahnem i izdahnem nekoliko puta i postavim sebi pitanja: „Šta se tačno sada desilo? ...Šta mi je neko rekao, a šta sam ja pomislila? ...Ako postupim u skladu sa svojim porivom, kako ću se osećati? ...Koje će biti pozitivne i negativne posledice tog postupka?“

Svesno vežbanje Mindfulnessa možemo početi uključivanjem u sadašnji trenutak koristeći svojih pet čula.

Mudar um je mesto gde se prepliću naša intuicija i logika i ovo ne znači da smo u ovom stanju uma uvek super i zen. Ovde smo svesni našeg celokupnog iskustva u datom trenutku, koje sa sobom donosi i prijatno i neprijatno i odavde možemo da donosimo odluke koje su više u skladu sa našim ciljevima i vrednostima. Kroz svakodnevno vežbanje Mindfulnessmeditacija, fokusa na disanje, skeniranja tela ili prosto svesnog učestvovanja u svakodnevnim aktivnostima, učimo kako da napravimo pauzu između nekog stimulusa i našeg odgovora na njega. Dajemo sebi priliku da izađemo iz funkcionisanja na autopilotu, bez ideje o tome na šta trošimo energiju i vreme.