KAKO DA PROBUDITE ONO NAJBOLJE U SEBI? Unapredite svoj život u svakom segmentu ovog proleća po savetima kouča

Vesnici proleća najavljuju početak, neki bi rekli, možda i najlepšeg godišnjeg doba. Proleće nas podseća da je vreme da se probudimo, da raširimo svoje cvetove i da širom otvorimo oči. Poželela sam da ovaj tekst bude poput malog sata koji je otkucao vreme za buđenje. Taj mali, gotovo neprimetni sat koji često i zaboravimo na polici zazvonio je i dao znak da primetite svet oko sebe. Možda je baš sada dok ovo čitate, sjajan trenutak da probudite ono najbolje u sebi. Možda je vreme da primetite taj sat na polici. Ono najbolje u nama za svakog od nas satkano je na drugačiji način i za svakog od nas predstavlja nešto posebno. To najbolje u nama može se nazvati naš potencijal. Ono što je sigurno jeste da on želi da ga primetite i da ga pustite van. Ta skrivena iskra radosti, vere u sebe i volje da živite uzvišenu verziju sopstvene ličnosti čula je da je stiglo proleće i želi da je ponosno prošetate. Ona želi da odbacite sumnje i strahove jer oni umeju da nas ubede da nikad nije vreme.

Zato bih volela da vam o tome pričam imenujući ga kao „Uzvišeno Ja“. Ako biste sopstveni razvoj posmatrali kao jednu piramidu, onda bismo to „Ja“ smestili negde na sam vrh. Ono predstavlja skup svih vaših potencijala i njihovih ostvarenja, velikih težnji, praktično rečeno - samoaktualizaciju. Mi često bežimo od toga da se povežemo sa tom verzijom iako ona postoji u svakom trenutku u našem iskustvu i uvek nam je dostupna. To ume da postane senka sa kojom neretko vodimo borbe, a lepše bi bilo da umemo zajedno da plešemo. Buđenje nije uvek prijatno. Izlazak iz onog što mislimo da znamo u ono što ne poznajemo dovoljno nije baš izlazak na koji se rado i lako odlučujemo. Ponekad i banalizovanjem i negiranjem postojanja naše uzvišene verzije bežimo od bilo kakvog rizika ili neuspeha koji može da se desi ako zakoračimo u nepoznato.

Buđenje počinje svesnošću, a rekla bih i otvorenošću da poverujemo kako mi uvek imamo pristup našoj najboljoj verziji. Spoznaja šta sve ta verzija može, a potom i aktivno praktikovanje svih potencijala koje ona poseduje, jeste putovanje koje se nikad ne završava jer se naše biće svakodnevno razvija i usput redefiniše ciljeve koje želi da ostvari. U tome i jeste lepota razvoja naših ličnosti jer se naše najbolje verzije uvek nadograđuju i žele da nam pomognu da živimo sadržajnije i da se brzo adaptiramo na zahteve spoljnog sveta, ali i na naše potrebe koje mogu da se menjaju.

Kad se jednom odlučite da probudite tu verziju, postajete glavni i odgovorni urednik svog života i počećete da ulažete svoje vreme i energiju u samospoznaju kao i to šta vam sve dobro ona donosi. Primetićete da imate jasniju sliku o sopstvenim vrednostima kao i šta sve nije u korelaciji sa istim tim vrednostima, postavljaćete jasnije ciljeve, donosićete odluke koje su usaglašene sa definisanim ciljevima, imaćete više energije za sve ono što vam je važno, živećete autentično, učvrstićete odnos sa sobom i sa vama bitnim ljudima, a možda najvažnije, prestaćete da sumnjate u sebe.

Kada vam je jasno šta ta verzija za vas predstavlja, vi onda posedujete svoj mali unutrašnji kompas koji vam pokazuje koliko ste trenutno povezani sa njom, kao i šta možete da uradite da biste tu vezu učvrstili. Ako sam vas do ovog trenutka inspirisala da probudite ono najbolje, ono uzvišeno u sebi, volela bih da vas ohrabrim da stanete ispred ogledala i da vežbate buđenje svog potencijala na jedan malo drugačiji način. Dok posmatrate svoj odraz u ogledalu, odvažite se da sebi kažete sledeće:

„Zdravo. Vidim te. Znam da si tu i da smo u ovome zajedno. Vreme je da aktiviram ono najbolje u sebi. Biram da svakog dana probudim po neku svoju snagu i da ona postane moje svetlo. Možda je trenutak da sebe češće na to podsećam. Ja to mogu. Mi možemo sve. Volim te.“

I dok ste trepnuli, stiglo je proleće. Buđenje je već počelo.