Svi mi svedočimo razlikama između muškaraca i žena. Te razlike primećujemo u reakcijama na poslu, u stresnim porodičnim situacijama i u odnosima sa prijateljima. Vidimo ih u pristupu problemima, kada se neko nađe u saobraćajnoj gužvi ili u svakodnevnoj raspravi.
Ipak, često nemamo konkretan odgovor na pitanje šta je to tačno drugačije između nas, a da ne skliznemo u predrasude. Slušamo stereotipe o ženama kao „osetljivijim polovinama“ i o muškarcima kao snažnijima, ali emocionalno manje pismenima. Ove generalizacije prožimaju našu kulturu i neretko utiču na naše odnose. No, koliko su te razlike u reakcijama zaista stvarne? Da li su one samo površinske ili predstavljaju duboko ukorenjene karakteristike koje nas suštinski razdvajaju?
Čije srce lupa jače?
Verujem da ste nekada bili u prilici da gotovo čujete svoje srce kada ste pod stresom. A da li ste ikada „čuli“ srce svog sagovornika? Istraživanje koje je sproveo dr Robert Levenson sa saradnicima pokazalo je da prilikom izlaganja većem stresu (kao što je, na primer, glasan zvuk poput eksplozije) muško srce lupa brže od ženskog i duže ostaje ubrzano. Levenson je na osnovu rezultata zaključio da je kardiovaskularni sistem muškarca reaktivniji od ženskog, kao i da se sporije oporavlja od stresa. Ovi nalazi ukazuju na fundamentalne razlike u kardiovaskularnom odgovoru na stres između muškaraca i žena. Zanimljivo je da hormoni takođe igraju ulogu u ovim različitim reakcijama.
Istraživanja sugerišu da žene pod stresom češće oslobađaju oksitocin, hormon povezan sa bliskošću i brigom o drugima, što može doprineti njihovoj tendenciji da traže socijalnu podršku. S druge strane, muškarci obično imaju veći porast nivoa kortizola, ključnog hormona stresa koji je povezan sa „bori se ili beži“ odgovorom. Ovi hormonski profili mogu delimično objasniti različite načine na koje se muškarci i žene ponašaju i osećaju pod pritiskom.
Možda ste i sami primetili slične situacije: kada primi kritiku od šefa, muškarac će verovatno inicijalno reagovati defanzivno ili pokušati da odmah pronađe rešenje, ispravi grešku, često se povlačeći u tišinu da bi razmislio. S druge strane, žena će možda pre svega potražiti nekoga da podeli svoju frustraciju, verbalizuje svoja osećanja i potraži emocionalnu podršku. Ovi različiti instinkti nisu samo stvar karaktera, oni mogu odražavati dublje fiziološke razlike u načinu na koji naš organizam reaguje na stres.
Takođe, profesor psihologije dr John Gottman u svojim istraživanjima došao je do zaključka da su žene po konstituciji sposobnije da podnesu stres i samim tim spremnije da u razgovoru pokrenu osetljiva pitanja. To može objasniti zašto žene lakše pristupaju razgovoru u stresogenim situacijama.
A šta nam ovo govori o mitu da su žene osetljivije?
Da li je osetljivost isto što i potreba za razgovorom i izražavanjem emocija, ili ima nečeg i u odgovoru tela?
Ovi nalazi pre sugerišu da „osetljivost“ može da se manifestuje na različite načine. Dakle, ćutanje o svojim emocijama zapravo ne govori ništa o snazi osobe. Promene u organizmu govore više, zar ne?
Krvni pritisak
Još jedan interesantan podatak - kada su muškarci izloženi intenzivnom stresu, njihov krvni pritisak u narednih dvadeset minuta naglo skače i ostaje povišen sve dok - ne uzvrate drugome! Ovaj podatak je izneo psiholog Dolf Zillmann sa Univerziteta u Alabami, na osnovu svog istraživanja u kome je muškarce i žene izlagao (dobrovoljno) grubom tretmanu i merio njihove fiziološke reakcije. Kada se žene suoče sa istim tretmanom u stanju su da se brže smire u toku prvih 20 minuta. Ipak, krvni pritisak kod žena ima tendenciju da ponovo raste ako se na njih vrši pritisak da uzvrate drugoj osobi. Istraživači zaključuju da je zato verovatnije da će muškarci radije izbegavati razgovor jer ih više fizički iscrpljuje.
Razlike u misaonim procesima
Na polju kognitivne obrade stresa, tj. misli, takođe postoje izvesne razlike. Doktor Gottman ukazuje na to da muškarci navode da tokom rasprave uglavnom imaju negativne misli i da nakon stresa (kao što je svađa) ili razmišljaju o tome kako su pravedni i ogorčeni ili razmišljaju o sebi kao o nevinim žrtvama tuđeg gneva ili nezadovoljstva. Ovakve misli mogu ih odvesti u ratobornost ili defanzivnost. Žene, sa druge strane, generalno imaju misli koje im pomažu da se smire i budu pomirljive.
Razlike u potencijalnim posledicama
Kada pričamo o tome kakve su posledice izlaganja stresu kod žena i muškaraca, i na ovom planu se uočavaju razlike. Istraživači navode da su žene u većem riziku od depresije i anksioznosti, a muškarci u većem riziku od poremećaja povezanih sa upotrebom alkohola. Važno je, međutim, naglasiti da ovi nalazi ne znače da muškarci ne mogu da obole od depresije i anksioznosti, niti da žene ne mogu da razviju poremećaje povezane sa alkoholom.
Kako premostiti razlike: put ka boljoj komunikaciji i razumevanju
Razumevanje ovih suptilnih razlika jeste prvi korak ka izgradnji zdravijih i ispunjenijih odnosa, kako ličnih, tako i profesionalnih. Evo nekoliko praktičnih saveta:
- Empatija: Pokušajte da se stavite u tuđe cipele i shvatite kako stres može uticati na različite ljude.
- Komunikacija: Transparentno i iskreno razgovarajte o svojim mislima i potrebama.
- Poštovanje: Poštujte različite načine suočavanja sa stresom. Ne pokušavajte da namećete svoje rešenje drugima.
- Fleksibilnost: Budite spremni da se prilagodite i pravite kompromise.
- Individualni pristup: Važno je naglasiti da ovi podaci ne znače da će svaka žena ili svaki muškarac reagovati isto i imati iste fiziološke reakcije. Navedeni podaci su statističke tendencije.
Važno je osvestiti da je svaka osoba jedinstvena i da rodne razlike predstavljaju samo jednu dimenziju ljudske kompleksnosti. Kultura, lična istorija, individualna iskustva i mnogi drugi faktori utiču na to kako se ponašamo i reagujemo. Zato je individualni pristup neophodan u svakoj situaciji.
Kako da koristimo ove podatke?
Da li ovo znači da se ne možemo razumeti? Ne bih rekla. Radije govori o potrebi da druge ljude ne pojednostavljujemo. Da ih ne tumačimo isključivo kroz sopstvenu prizmu jer možemo pogrešiti, a to dalje komplikuje odnose koji su nam zaista važni. Umesto da razlike između muškaraca koristimo kao razlog za neprijateljstvo, one mogu biti putokaz, mogu ukazati na način kako možemo da se nadopunjujemo umesto da se distanciramo. Razumevanjem razlika možemo izgraditi bolje i harmoničnije odnose. Umesto da koristimo rodne stereotipe kao opravdanje za predrasude i diskriminaciju, bolje da ih iskoristimo kao priliku za učenje, rast i bolje razumevanje ljudske prirode. Dakle, nismo baš sa različitih planeta, ali se u izvesnoj meri razlikujemo. A pravo pitanje za svakog od nas jeste - kako se kao pojedinci nosimo sa razlikama, da li odbacujemo ono što nam nije poznato? Ili želimo da naučimo i razumemo?
Kažu da su inteligentnije osobe otvorene prema različitom. Ako bismo se poveli ovim principom, možda bismo želeli više da čujemo o tuđim iskustvima. Verujem da ima i lepote u tome. A vi?