Za mnoge ljude umor nije samo prolazan osećaj, već stanje u kojem se i nakon prospavane noći bude iscrpljeni, kao da njihovo telo i um ne mogu istinski da se odmore. Ovaj fenomen, poznat kao sindrom hroničnog umora, pogađa veliki broj ljudi i često se pogoršava sa promenom godišnjih doba. Iako se ranije verovalo da je uzrok isključivo fizički, nova istraživanja sugerišu da je koren problema u složenim procesima unutar našeg nervnog sistema.
Nedavna studija Univerziteta u Veroni otkrila je da uzrok ove ekstremne iscrpljenosti može biti "kratki spoj" u mozgu koji onemogućava realnu procenu napora. Kod osoba sa hroničnim umorom, mozak čak i najjednostavnije pokrete percipira kao mnogo zahtevnije nego što zaista jesu, odlučujući da nema dovoljno energije pre nego što se akcija uopšte izvrši. Ovaj poremećaj u mehanizmu koji integriše senzorne i motorne informacije dovodi do toga da se svakodnevno funkcionisanje pretvori u ogroman, neopravdan napor.
Testovi su pokazali da kod hroničnog umora mozak šalje preuveličane signale o težini zadatka, pa se čak i najblaži dodir percipira kao iscrpljujuća fizička aktivnost. Dok zdrave osobe realno doživljavaju fizički pritisak, oni skloni hroničnom umoru svaki gest osećaju kao dvostruko teži, što stvara subjektivni osećaj gubitka kontrole nad sopstvenim telom. Suštinski, mozak počinje da obmanjuje telo, stvarajući barijeru koja sprečava osobu da završi čak i rutinske zadatke.
Dobra vest je da se ovaj mehanizam može "popraviti" kroz specifične strategije upravljanja energijom i prevenciju. Profesorka Mirta Fiorio ističe da aktivnosti poput joge ili pilatesa nisu samo fizička vežba, već način da se mozak ponovo “edukuje” u percepciji napora. Jačanjem svesti o sopstvenom telu i pokretu, moguće je resetovati ove pogrešne signale i značajno smanjiti onaj uporni osećaj "ispražnjenosti" koji prati hronični umor.
Pogledajte u galeriji naš izbor ključnih komada iz nove Zara Home Gym kolekcije koji će vam pružiti dodatnu motivaciju za prvi korak ka aktivnijem danu.
