ŠTA AKO POČNEMO DA PERCIPIRAMO GRAD I NJEGOVE POTENCIJALE KAO RESURS: Saznajte na izložbi ''Prostori budućeg sećanja''

Pretpostavka je da umetnost treba izlagati u galerijskim prostorima u okviru postojećih ili privatnih kulturnih institucija i galerija, ali se postavlja pitanje da li takvi prostori mogu da zadovolje apetit kulturnih konzumenata, koliko su suštinski dostupni umetnicima i da li mogu u dovoljnoj meri da podrže potrebu umetnika za prikazivanjem njihovog stvaralaštva. „Prostori/Spaces” je neformalana grupa kreativaca iz Pančeva okupljena upravo oko ovih pitanja i kroz različite umetničke formate bavi se temom prezentacije umetnosti u vaninstitucionalnim okvirima sa ciljem upoznavanja šire javnosti o neraskidivoj vezi između savremene umetnosti i nedostatka prostora za prezentaciju iste.

Projektom „Prostori budućeg sećanja” neformalna grupa u saradnji sa gradskim institucijama će otvoriti za javnost na 10 dana prostor nekadašnjeg bioskopa Vojvodina u zgradi Trubača, koji je jedan od objekata od izuzetnog kulturno-istorijskog značaja i kultno mesto susreta u pančevačkoj prošlosti. Bioskop prema nezvaničnim informacijama ne radi od 1999. godine, već duži niz godina je u procesu restitucije, a povremeno se otvara za potrebe programa Kulturnog centra Pančeva. U međuvremenu, kao i većina kultuno-istorijskih spomenika koji dele sudbinu ovog prostora, propada. Vladimir Živković i Mirjana Pleštić iz Novog Sada, koji su nakon što je okončan proces restitucije jednog dela bioskopa nasledili prostor, nesebično su ustupili bioskop za potrebe izložbe koja će u trajanju od 15. do 26. aprila okupiti 13 umetnika iz Pančeva, Beograda i Beča.

Katarina Jovičić, dvojac MI Kadelburg, Daniel Kovač ispred Jesenjeg orkestra, Uroš Krčadinac, Jelena Lalić, Jelena Micić, Milorad Mladenović, Sanja Momčilović, Nemanja Nikolić, Nina Puhar, Nikola Radosaljević i Ivan Šuletić, koji se u svojim samostalnim umetničkim praksama bave pitanjima konteksta istorije, prostora i društvenim komentarom, će tokom 11 dana trajanja izložbe, prostornim instalacijama, slikom, crtežom, videom, audiom i animacijom uspostaviti dijalog na naslovnu temu projekta „Prostori budućeg sećanja”. U toku izožbe biće organizovana i predavanja „Digitalna umetnost i hakovanje budućnosti” Uroša Krčadinca, dok će Milorad Mladenović, vizuelni umetnik i arhitekta održati predavanje na temu „Od distopije do utopije”.

Različiti primeri samoorganizacije umetnika, radnika u kulturi i građana neophodni su za proširivanje delovanja i otvaranje novih i kreativnih potencijala u gradskoj sredini. Primeri ovakvih i sličnih praksi u Beogradu postoje, a neki od njih su galerija U10, alternativni kulturni centar „Kvaka 22” ili „Matrijaršija”, koja je nastala tako što je deo kolektiva nekadašnje pančevačke galerije „Elektirka” otišao u Beograd. „Elektrika” je prestala sa radom nakon što je izgubila prostor upravo zbog procesa restitucije i za nju nikada nije nađena supstitucija. Pančevo je u poslednjih 10 godina izgubilo nekoliko prostora namenjenih kulturnim sadržajima i poput „Elektrike” ni za njih nikada nije nađen drugi prostor, samo su prestali da postoje.

Projekat bi trebalo da kroz izložbu i predavanja otvori društveni dijalog na sledeće teme:

Šta se dešava s objektima kulturno-istorijskog nasleđa?
Koja je njihova namena?
Da li takvi prostori mogu da postanu ad hoc galerije – mesta za kratkotrajnu prezentaciju umetnosti?

Projekat „Prostori budućeg sećanja” je podržan od strane Fondacije Jelena Šantić, Grupe 484, NDK, udruženja Femplatz Pančevo, Kulturnog centra Pančeva, Sinhro Hub Pančevo, Vinarije Lalić, Inicijative „Odbranimo Teslu” Pančevo i brojnih pojedinaca.