Šta je smisao romantičnih partnerstava? Ovo je pitanje koje sam nedavno počela da postavljam sebi. Možda i nije slučajno jer sam ga prvi put ozbiljno razmotrila pre deset godina, kada sam imala 25. Tada mi je majka, nakon gotovo 30 godina braka, saopštila da želi da se razvede. Osećala sam da se svet menja, ali nije mi bilo jasno kako će to izgledati.
Nekoliko nedelja nakon što su počeli da se raspadaju svi delovi porodičnog života, mojoj majci se dogodilo pravo preobraženje. Počela je da izlazi, našla je nove prijatelje, a njena karijera išla je uzlaznom putanjom. Neki su to gledali kao znak da je njen život u potpunosti uništen, ali ono što sam ja videla bio je olakšanje žene koja je decenijama pokušavala da održi sve delove tradicionalne porodice na okupu, pre nego što je shvatila da više ne želi da steže tako čvrsto. To olakšanje pretvorilo se u nešto što nikada ranije nisam videla kod nje: sreću.
Nova statistika sreće
Rastući broj istraživanja pokazuje nam istu stvar: žene koje nisu u braku i nemaju decu zapravo predstavljaju najsrećniju grupu u društvu. One su sklonije da žive duže od svojih bračnih vršnjakinja. Takođe, generalno su zadovoljnije svojim životom kao single žene nego što su to single muškarci.
Naravno, postoje i izuzeci. Živeti bez partnera obično je lakše za žene koje imaju dovoljno finansijskih sredstava. Ekonomska moć donosi društvenu slobodu. Ipak, u širem smislu, žene su proširile svoje aspiracije koje sada nadmašuju tradicionalne ciljeve kao što su brak i porodica, jer su mogućnosti koje su im dostupne takođe brzo porasle.
Socijalna i ekonomska emancipacija znači da, za žene koje zarađuju dovoljno, nalazak partnera više nije pitanje nužnosti, već želje. Napredak u oblasti medicine i nauke znači da sve više žena sa solidnim finansijskim sredstvima ne smatra da je samoća najgora stvar koja im se može desiti. Naprotiv, smatraju da bi bio veći problem biti u pogrešnom odnosu.
Kulturološki preokret
Ovaj pomak možemo primetiti i u kulturi koju konzumiramo. Savremeni romani, televizija i filmovi sada nam prikazuju nešto sasvim drugačije. Na kraju romana Normal People Sally Rooney, protagonisti ne završavaju zajedno. Nema „urednog završetka“, već šanse da krenu različitim putevima i postanu ljudi koji treba da budu.
U filmu Barbie, koji je postao svetski hit, junakinja odlučuje da napusti sve što poznaje, uključujući svog savršenog partnera Kena, kako bi krenula u stvarni život. Sama. A u novom romanu Dolly Alderton, Good Material, zbunjeni bivši dečko shvata da ona zapravo govori istinu kada kaže da nije sigurna da li uopšte želi da bude u vezi.
Ova hrabra nova era otvorila je priliku za preispitivanje šta zapravo romantična partnerstva znače. Romantična legenda da ljubav može „spasiti dan“ opstaje (ne samo za cisgender i heteroseksualne ljude, već za sve), ali čini se da sve više žena postavlja pitanje gde stvarnost počinje, nakon što se završi fantazija rane veze.
Fantazija o slobodi
Mila (33), koja radi u oglašavanju, kaže: „Ne idem više za muškarcima koje sam birala u dvadesetim. Biti finansijski stabilna znači da imam nezavisnost da u svakom trenutku prekinem vezu. Više ne verujem u priču u kojoj sam odrasla: da su muškarci jedini hranitelji. Predugo sam ostala u toksičnoj vezi u dvadesetim jer nisam imala novca da se iselim. Ne želim da budem ponovo u toj situaciji.“
Postoji nova fantazija, a to je fantazija o slobodi. Prvi put u istoriji ona može postati stvarnost za sve više žena. Kako se društvo menja, čini se da stid i sramota u vezi sa životom bez partnera polako, ali sigurno počinju da nestaju.
Kraj ljubavi ili novi početak?
Francuska sociološkinja Eva Illouz veruje da ljudi počinju da prepoznaju iluzije romantične ljubavi. U svojoj knjizi The End of Love ona primećuje da je brak nekada simbolizovao početak odraslog života. Danas, za sve veći broj mladih, brak označava kraj ere slobode.
Ovaj novi pogled, kao i rastući broj žena koje istražuju queer odnose, pokreće pitanje heteronormativne ljubavi koja je dugo dominirala mainstream kulturom. To daje ženama nezavisne godine da se fokusiraju na karijeru i prijateljstva i, možda najvažnije, da „pronađu“ sebe pre nego što nađu dugoročnog partnera.
Illouz smatra da se dešava još nešto: kapitalizam je preuzeo pojam romantične ljubavi kako bi nam prodavao stvari, od šampanjca do dijamanata. „Kapitalizam je stvorio tržište na kojem se romantična ljubav može komodifikovati, što je čini više potrošačkom nego posvećenom“, piše ona. Danas, znakovi romantike počinju da liče manje na temelj zdravog partnerstva, a više na zabavnu fantaziju.
Redefinisanje prioriteta
Čini se kao da se upravo sada dešava suočavanje sa romantičnom ljubavlju, dok industrije (poput Instagrama) i dalje rade punom parom promovišući skupa venčanja. Ipak, u godinama nakon što je #MeToo pokret doneo važne razgovore u mainstream, došlo je do preispitivanja onoga što znači biti žena u odnosu.
Kada se iluzija romantične ljubavi sruši pred stvarnošću, ona postaje manje ambiciozna od osnovnih temelja partnerskog odnosa: dobre komunikacije, emocionalne podrške i poštovanja.
Potrebne su nam nove priče koje će nam pomoći da zamislimo budućnost izvan plana za brak i decu. Sve više single žena sada ima nove mogućnosti: mogu da odluče da pronađu partnera kada budu spremne, ako žele. A možda je, kao što prikazuju savremena dela, pravi romantizam zapravo u dragocenim godinama provedenim na putu ka samoj sebi.
Tekst: Vicky Spratt
