SA INSTAGRAM BRENDOM BURA I BONACA PRIČALI SMO JEZIKOM MORA, SUNCA I LETA: Otkrijte kako su nastale magične ilustracije

Zamišljam da Bura i Bonaca nastaje na nekoj ponti u Boki, dok stojiš zagledana u zalazak sunca. A kako je to bilo u stvarnosti?

Pokloniću ti more,
Tamo je i nevrijeme predivno

Pokloniću ti more,
Jer je mirna luka
I tvoja, i moja.

Bura i Bonaca nije samo brend, već spoj suprotnosti, podjednako lepih i inspirativnih. Suprotnosti koje nas podsećaju koliko je važno da rastemo. Budući da fotografije nisu nastale sa namerom da budu deo brenda, tekstovima nisam želela da naglasim lokaciju ili vreme u kom su nastale, već emociju koju nose. Nedugo zatim, život me vraća moru, pa se i stvaralački proces nastavlja u Boki, na ponti ili terasi sa pogledom na more.

Kreiraš sama - i ilustracije, i fotografije, i stihove. Jesi li ti to spojila svoje tri ljubavi i kako?

Po struci sam magistar pravnih nauka, vaspitana tako da sve što nije moja profesija ne treba da me se tiče. Osim toga, jutarnji sam tip, tišina mi prija jer je u mojoj glavi vrlo često velika buka. Jutro je vreme kad osluškujem srce, a ono me uvek vuče u stvaralački proces. To je moj beg od nepotrebnih misli, beg od stresne svakodnevice, beg u svet koji, ovoga puta, nije ružičast, ali jeste plav. U dubinama, u prostorima nesputane ljubavi, nalazila sam svoje sklonište. Najviše mi prija da ne razmišljam o onome što sam stvorila, dok je uvijek lepo čuti kako sve to drugi ljudi vide.

Koja je tvoja prva asocijacija na leto u detinjstvu?

Želja da plivajući stignem do brodova. Smokva na bakinoj i dedinoj terasi sa predivnim pogledom na more. Ronim duboko, da prstićima dotaknem peščano dno, i da mogu jako da se odgurnem na površinu.

A danas?

Obožavam letnje kiše. Neizbežno je pomisliti na sparinu koja ih prati. Ali, sve u životu ima i drugu perspektivu, stoga su magični trenuci iznenadnog pljuska na moru. Volim da posmatram život sa te druge, morske strane. Nekako se saživiš sa tim, pa kopno dođe kao neka strana zemlja. Odaljiš se od čvrstog tla, od ljudi. Čudne se neke spoznaje dešavaju na moru. U trenucima oluje, borbe sa strahovima su neprestane, a onda kad se sve utiša, naučiš da je sve to deo života, ciklus - i Bura i Bonaca.

Tu je i seta, nostalgija, za nekim ljudima i mestima. Kaži nam nešto više o tome.

Čovek je prokleto biće, pa uvek misli da je nekad bilo bolje ili da će u budućnosti biti. Najbolje stvaram kad me i samu obuzme ta vrsta čežnje. Ali onda, gledajući ono što sam stvorila, uvek shvatim koliko je lepo biti prisutan, sada i ovde.

Imam osećaj da, kada bi more govorilo, govorilo bi jezikom tvojih natpisa. Jesi li ga dugo osluškivala, kako si spoznala njegove tajne?

Često se tokom života od sebe udaljimo, a verujem da vreme provedeno uz more pomogne da se vratimo sebi. More me podseća na to koliko je važno da utišamo misli, osluškujemo sebe, svoje želje, šapat iznutra. Tajne su u svakom od nas i svemu što nas okružuje, važno je samo utišati galamu spoljašnjosti.

Mora li taj prozor da ima pogled na more?

Život je takav da „moranje“ ne funkcioniše. Kad nešto „mora“, onda to na kraju i ne bude tako. Život me vodio na razna mesta, mnoga su bila daleko od mora, ali često bih imala osećaj da tim prostorima samo fali pogled na more. Bez obzira na sve, uvek bih tragala za nekim delom mediteranskog mozaika. Uprkos tome, verujem da prisutnost, ceneći ono što nam život u datom trenutku priređuje, vodi ka ostvarenju želja. Želela sam ogromne prozore sa pogledom na more, sada, tik uz taj ogromni prozor, stoji moj radni sto.

Zašto nam je ovog leta neophodan život van dometa?

Potreban nam je i češće nego što mislimo, ne samo leti. Čini mi se kao da je biti online beg od stvarnosti. Kao da se masovno plašimo šta će se desiti van dometa. Plašimo se da budemo prisutni. Hajde da baš ovog leta probamo, koliko god nemoguće zvučalo, da budemo bar na tren, potpuno van dometa.

Trag da pratim, sebi da se vratim… pa kako se ti vraćaš sebi kad osetiš da zalutaš?

Zalutam često, pojede me dnevni ritam poslova i obaveza. Ali, svakodnevno učim da budem iskrena prema sebi. Pustim sebe na miru, i osećam, što god to u datom trenutku bilo. Instinktivno pisanje pomaže mi da utišam misli i oslušnem ono što se dešava iznutra. Suze su takođe sastavni deo procesa, suze i od tuge, i od radosti. Zavolela sam ih, a kako i ne bih? I one su slane, baš kao i more.

U tvojoj ponudi možemo naći printove, razglednice, cegere. Hoćeš li nas u budućnosti iznenaditi nekim novim proizvodom?
Naravno. Bez obzira na to što sve radim sama, obožavam timski rad. Volim kada se različiti talenti spoje. I zahvalna sam jako, jer se ideje rascvjetavaju. Nešto na čemu već neko vreme radim stiže krajem leta, onda kada se osunčani vratimo rutini i dnevnom redu.

Čime se Jelena bavi kada to nije Bura i Bonaca?

Kada je o mojoj kreativnoj strani reč, ponosni sam idejni tvorac modnog brenda TETE, a zajedno sa Milicom Novaković borim se da prva kolekcija ugleda svetlost dana tokom jeseni. Kada je reč o mojoj profesiji, predstavnik sam jedne italijanske organizacije koja se bavi međunarodnim usvajanjem dece. Sve to ne bih uspela da postignem, da se svakodnevno ne zaljubljujem u Todora. Osmeh na licu, pored Todora, svakodnevno mi mame Aska i Dobri (naša dva psa).

Pored ljubavi i mora, šta nam želiš ovog leta?

Odgovor dajem ilustracijama.