MILENA MARKOVIĆ ZA ELLE: ''Potpuno sam ista kao što sam bila, samo što sam starija i neću biti mlađa''

Ona je šesta žena koja je uspela da osvoji Ninovu nagradu. Višestruko je nagrađivana pesnikinja, dramaturškinja i scenaristkinja, a već godinama je profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. U svojoj karijeri ima značajan broj sada već kultnih drama - Paviljoni, Šine, Brod za lutke, Nahon Simeon, kao i najnovija Livada puna tame.

Šta smatrate svojim najvećim uspehom?

Sigurno je Ninova nagrada ogroman profesionalni uspeh, ali ja se nadam da me najveći uspeh tek čeka.

Koju reč ili rečenicu prečesto koristite?

„Majko Indijo, što rađaš slonove“. A to nije čak ni moja rečenica, nego jednog mog druga.

Koji trenutak u karijeri je za vas bio najbitniji?

Najbitniji trenutak bio mi je na samom početku, kada mi je izvedena prva drama u Jugoslovenskom dramskom pozorištu i kada je posle toga moju drugu dramu režirao čuveni Slobodan Unkovski. Tada sam ubacila nogu u vrata, pa sam ušla čitava, i posle niko nije mogao da me makne. To je bilo presudno, od toga je sve krenulo.

Na putu do uspeha, šta vam je bilo najvažnije ali i najteže da sačuvate?

Živim u boljem stanu nego pre. Nisam sigurna da jedem bolju hranu, mada više trošim na hranu, hrana se pokvarila. Potpuno sam ista kao što sam bila, samo što sam starija i neću biti mlađa. Sve sam sačuvala, i šta treba i šta ne treba.

Savet ili misao koje ćete zauvek pamtiti?

„Born to loose, live to win“, misao čoveka koji je dosta uticao na mene, pokojni Lemmy Kilmister.

Šta za vas danas predstavlja Elle?

Drago mi je što sam dobila nagradu. To mi je bila prilika da kupim odelo i da se setim da imam bundu. To je lepo. Pokojni Ćirilov jednom mi je rekao: „Divna vam je ta haljina, lepo vam je stajala i na prošloj premijeri“. Sada imam odelo i bundu za razne premijere. Nadam se da će mi doneti sreću.