Ova dijeta podrazumeva da jedan dan jedete, a naredni ne i jedna je od najpopularnijih u poslednje vreme. Skoro svi u Holivudu je upražnjavaju, a veoma brzo nalazi put do žena širom sveta.

Opsežna studija je pokazala da SIRT1, jednostavnije nazvan „gen mršavosti“, biva aktiviran naglim padom kalorija koji se desi onog dana kada se, bukvalno, izgladnjujete. Ovaj proces istovremeno blokira gen koji je odgovoran za skladištenje masti u organizmu. Nedavno desetonedeljno testiranje pokazalo je da je 16 učesnika izgubilo između 4,5 i 13,5 kilograma na ovom režimu. Neki radikalni zagovornici ove dijete smatraju čak da restrikcija dnevnog unosa kalorija produžava život i smanjuje rizik od nekih oboljenja.

Dijetu je razvio dr James Johnson, koji se vodio jednostavnom logikom – stres zbog specijalnog režima ishrane se smanjuje jer je lakše gladovati jedan dan ako znamo da već sutradan možemo jesti normalno. To, naravno, ne znači da onim danima kada je unos hrane dozvoljen treba da se prejedamo, već da jedemo onoliko koliko nam je potrebno da budemo siti, smireni i zadovoljni.

Dijeta nije naporna čak ni ako je sprovodite duže vreme, jer može da se jede sve. Dakle, nema monotonije koja je prisutna kod većine režima zasnovanih na čorbama od kupusa ili na svežem grejpfrutu po ceo dan. Ipak, potrebno je da poštujete nekoliko pravila: u dane „gladovanja“ ne bi smelo da se pređe 500 kalorija, a njih je najlakše uneti kroz razne šejkove ili zamene za obroke.

Prednosti

Lakša je za pridržavanje od konvencionalnih dijeta; apetit se, u dane kada smete da jedete, s vremenom polako smanjuje; nema naglih gubitaka energije jer jedan dan „gladovanja“ nadoknadite već sutradan; naučićete da raspoznate kad ste zaista gladni, umesto da jedete automatski čak i kad vam to nije neophodno.

Nedostaci

Neki nutricionisti smatraju da je teza na kojoj je dijeta zasnovana pogrešna, te da izgladnjavanje, čak i tokom jednog dana, usporava metabolizam, što, posledično, redukuje sagorevanje kalorija da bi se sačuvala energija; moguć je jo-jo efekat i dugoročni zdravstveni efekti dijete nisu do kraja ispitani.