Rodoljublje, kažu. Nacija, kažu. Ljubav prema zemlji svojoj, kažu. Ona da rađa, kažu, decu našu. Orlovi, helikopteri, avioni, kamioni.

Jer sve nama pripada. I ove planine, i ti orlovi, i Fruška gora, i ta tamo šuma, i Uvac isto. i Golija, i ono drvo na Kalemegdanu, i onaj zec, obala Save, i cvet onaj lila isto je naš. I žene su naše, nego čije? Naše, sve! Sveeeee! Aaaaaa!

Zbog intenzivirane poljoprivrede, seče šuma i zamiranja pašarenja, orao krstaš je ostao bez mesta za gnežđenje i bez staništa svog plena. Pored navedenog, neretki su slučajevi trovanja i ubijanja od strane lovaca. Ovi orlovi su se često gnezdili na stoletnim hrastovima koji su na sebi imali krst i koji su od strane našeg naroda smatrani za svetinju.
U Srbiji 2023., 8 parova orla krstaša svilo je gnezdo.

Pticesrbije.rs (Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije)

“Zašto postoje muve kad nisu korisne” glasilo je samouvereno pitanje mene sedmogodišnje. Jer zašto bi išta postojalo ako čoveku ne služi? Ako nama nije korisno? Koja je poenta? Posečene šume jednako drvna industrija. Posečene šume jednako građevinsko zemljište. Ili poljoprivredno zemljište. Reke su najvrednije ako prave struju, znači prave pare. Zgodne su isto za otpadne vode. Zemljište je litijum. Uvac je specijalni rezervat prirode, stanište beloglavog supa, ali nadasve perspektivna turistička atakcija izuzetne lepote - aj da proćeramo helikopter kroz kanjon?

Na Fruškoj gori je se u martu dogodila seča. Kako ističu, na jednom delu (u odseku „a“), posečena je površina 5,85 hektara. Urađena je potpuna seča izdanačke bukove šume stare 117 godina. U drugom delu u (odseku „c“), površine 3,11 hektara je učinjena potpuna seča izdanačke šume hrasta kitnjaka stare 117 godina. Istraživački tim Pokreta “Odbranimo šume Fruške gore”, mart 2024.

Životinje su nam u službi. Šume su za seču. Rude su za eksploataciju. A žene za rađanje. I eksploataciju. Svi smo mi resursi. Po principu - ja sam te kupio, ja ću te i uništiti.

image-from-rawpixel-id-14099408-jpeg.jpg
2024 Rawpixel Ltd. 

Rađanje je smisao života, nisi živela dok nisi rodila, i ako ne rodiš nisi ni živela, kažu. Ti si za društvo korisna ako rađaš. I BDP-u doprinosiš.
I treba nam više! Jer više nas je više radne snage, i vojske, i nacija nikad jača i svi živimo ekstra.

Čija si ti, mala? Ovo je moje, a ti si očeva bila, a sad si moja i ti nemaš vlasništvo nego si vlasništvo.Bratu bi da uzme.

Žene čine 51,3% ukupne populacije Srbije. Imovinu u svom vlasništvu ima 25% žena u Srbiji, a tek 16% u seoskim sredinama. U Srbiji se skoro svaka druga žena odriče nasledstva u korist muških članova porodice.

Od svih onih najnovovekovnih grotesknih spomenika i skulptura koje ćete sresti ako šetate Skopljem, jedini koji ćete naći ženi je fontana majkama. Majkama u fazama majčinstva. Lepe, smerne, bezimene majke. Njima, nekim no-name majkama. Jer one su korisne da rađaju - pisce, junake, naučnike, umetnike, sveštenike, mislioce, državnike - sa imenima.

Da ih rodi, da hrani, da podiže, služi, gaće pere, a nje da nema. Tako je ona društvu - korisna. To je njena upotrebna vrednost.
Pa ili to, ili da si podruku. Ako me odbiješ, tužiću te, a ako me tužiš poniziću te. Ako šta progovoriš, isto ću da te ponizim.

Ovo je moj pašnjak i mogu s njim šta god hoću, ovo je moja žena i mogu sa njoj šta god hoću. Moja ili Božija. U Srbiji je u martu ubijena četvrta žena ove godine.

U martu je kod Kikinde pronađeno preko 800 otrovanih ptica: 434 gačca lovostajem zaštićene vrste i 373 čavke koje su zaštićena vrsta , uz osnovan strah od trovanja para orla krstaša koji je u blizini svio gnezdo.

(Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije)

Produktivno! Upregnemo žene, upregnemo prirodu.Naši ste resursi i naša su zajednička dobra, pa da vidiš kapital. I embrioni tvoji su naši. Mi ti kažemo šta ćeš da misliš. I sve ćemo da organizujemo i spakujemo u pRirOda jE tAko uredila i bOg jE hTeo tAko i To jE nAšA tRaDiciJa.

U Srbiji je Ramonda serbica zaštićena kao prirodna retkost... Kolekcionarsko skupljanje za herbarske zbirke i botaničke bašte predstavlja jedan od najznačajnijih faktora ugrožavanja. Biljka je takođe ugrožena i uništavanjem prirodne šumske vegetacije čime se menjaju mikroklimatski uslovi, kao i izgradnjom hidroakumulacija u kanjonima.
pancic.bio.bg.ac.rs

Kada ste to prisvojili pravo da vladate – manjima, slabijima, neodbranivima, neodobrenima, nežnijima, drugačijima? Kako je to tačno – vaše? Kada je to postalo vaše? Ko vam je to dao? Kada ste sebe tom dominacijom častili, odakle vama to pravo?

Smemo li mi da postojimo ako nismo produktivni? Smemo li da prosto postojimo, samo s pravom na postojanje, mi - šume, životinje, vode, zemljišta, žene? Da šumimo, režimo, žuborimo, bujamo, pevamo? Da postojimo, svoji, deo jedne veće mudrije celine, životvorne, samosmislene?

Pre no pomislimo vladati, proverimo ko vlada nama. A pre svega proverimo vladamo li sobom.

Za nama je najtopliji februar u istoriji merenja u Srbiji, u martu se dogodio četvrti femicid ove godine, osam parova orla krstaša (koliko ih ukupno u Srbiji ima) ne znamo da li gnezdo svija, a Ramonda Serbica, feniks cvet (od nas) je zakonom zaštićena vrsta.

 Zašto? Zato što želimo novo, bolje, brže, veće, više, jače.

Ako nema pčela, neće biti ni - saće.
A ni nas.